Multimedijalna promocija romana SVA TESLINA DECA Gorana Skrobonje

Datum objave:30.01.2014

Pročitano:3995 puta

Datum održavanja: 04.02.2014

Lokacija: Multimedijalna sala Ustanove kulture Palilula

U utorak 04. februara 2014, s početkom u 19 časova, u Multimedijalnoj sali Ustanove kulture “Palilula” biće održano predstavljanje novog romana Gorana Skrobonje “Sva Teslina deca”.



O knjizi će, pored autora, govoriti pisci Oto Oltvanji i Pavle Zelić, a moderator će biti Dragoljub Igrošanac.

Promocija će biti multimedijalnog karaktera, pa će posetioci imati priliku da pogledaju sve grafičke priloge (foto-kolaže i ilustracije), koji krase stranice Skrobonjinog romana.

Ulaz na promociju je slobodan.

Predstavljanje romana “Sva Teslina deca” još jedna je u nizu književnih večeri kojima se najavljuje Festival fantastične književnosti “Art-Anima”. Festival će se održati od 15. do 17. maja 2014. godine u prostorijama UK “Palilula” u organizaciji sajta za promociju fantastične književnosti “Art-Anima”, pokreta za popularizaciju nauke, kulture i naprednih tehnologija “Punkt” i Ustanove kulture “Palilula”.

Siže romana „Sva Teslina deca“

Roman “Sva Teslina deca" prednastavak je romana “Čovek koji je ubio Teslu”. Smešten u paralelnoj istoriji, donosi priču o drugačijem početku 20. veka, o prosperitetnijoj srpskoj državi, i Beogradu kao svojevrsnom centru sveta, barem kada je reč o vrhunskoj nauci, zahvaljujući tome što se Nikola Tesla odazvao pozivu kralja Sinđelića i preselio u srpsku prestonicu gde je osnovao veliki naučni centar.

U Skrobonjinim romanima, Tesla – kao jedan od najblistavijih umova svoje epohe – svojim naučnim radom privlači pozornost mnogih svetskih tajnih organizacija i agentura, a u romanu "Sva Teslina deca", on je jedini čovek kadar da objasni slučajno otkriće Maksa Planka – otkriće koje bi moglo da promeni sudbinu čitavog univerzuma.

Dve godine pre događaja opisanih u romanu "Čovek koji je ubio Teslu", nemački nobelovac dolazi u Beograd kako bi sa Teslom pokušao da pronikne u ovu veliku naučnu tajnu. Ali mnogima nije u interesu da dođe do susreta dvojice slavnih naučnika. Vatikanski asasini, tajna društva u službi velikih sila, gospodari podzemlja sa Dalekog istoka... svi oni žele da organizuju atentat na Planka pre nego što Tesla bude u prilici da sa njim razgovara.

Pukovnik Apis se nalazi pred naizgled nemogućim zadatkom: njegova tajna policija mora po svaku cenu da sačuva Plankov život. Ugled države je doveden u pitanje, kao i budućnost vascele savremene nauke. A jedina osoba sposobna da ukloni opasnost i postara se da dođe do susreta Maksa Planka i Nikole Tesle nosi ime – Cukić. Anka Cukić.



Autor i kritika o romanu

Prema rečima dugogodišnjeg predsednika žirija Ninove nagrade i književnog kritičara Vase Pavkovića, roman “Sva Teslina deca” Gorana Skrobonje jedan je od najboljih žanrovskih romana napisanih na srpskom jeziku. Ovo delo krase uverljiva, intrigantna priča, kao i jaka kompozicija što je potpuno netipična karakteristika kada je srpski roman u pitanju – ističe Pavković.

Govoreći o svom romanu Goran Skrobonja naglašava da uopšte nije imao želju da napiše pretenciozno delo, već knjigu koja bi bila zabavna i koja bi podsetila čitaoce na period kada su popularne bile knjige Žila Verna, Karla Maja, Emilija Salgarija, H.Dž. Velsa i drugih velikana avanturističkog žanra. Želeo je i da se posveti liku Anke Cukić koja je bila epizodni lik u "Čoveku koji je ubio Teslu", kako bi čitaocima dočarao njen životopis. Kroz njen lik pokušao je da pruži odgovor na pitanje kako bi se jedna devojka iz Srbije s početka 20. veka mogla preobraziti u supertajnog agenta; kako i od koga bi učila špijunske i borilačke veštine ali i veštine zavođenja po kojima je u legendu ušla Mata Hari.

”Glavna junakinja je i jedna od najvećih neobičnosti koje je roman Gorana Skrobonje iznedrio”, kaže pisac Pavle Zelić. Junakinja koja je u prvom romanu imala epizodnu ulogu i to polunegativca, u drugom romanu dobija glavnu ulogu. Po Zelićevim rečima tako jak ženski lik sa spektakularnom životnom pričom, novina je u srpskoj savremenoj književnosti.

“Skrobonja nas je obradovao prijemčivijim, rasterećenijim i veselijim nastavkom iz trilogije o Teslaverzumu”, reči su pisca Ota Oltvanjija. “Pozornicu preuzima epizodni lik iz prvog dela, Anka Cukić, superšpijunka u službi njegovog veličanstva kralja Sinđelića. Ovo je njen, što bi se srpski reklo, origin-story, u rasponu od 1909. do 1919. godine. Dok sam čitao osećao sam se kao da pratim dogodovštine Modesti Blejz iz pera Čarlsa Dikensa u svetu Žila Verna”.

Posebna poslastica izdanja su tri lažne novinske stranice, odnosno, foto-kolaži koje je uradio profesor ilustracije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, Rastko Ćirić, kao i 15 ilustracija slavnog ilustratora i strip crtača Igora Kordeja, koji je nedavno dobio titulu viteza u Francuskoj za doprinos umetnosti.

Goran Skrobonja – biografija

Goran Skrobonja je rođen 28.03.1962. godine u Beogradu. Diplomirao je 1985. na beogradskom Pravnom fakultetu. Od 1986. pa do danas bavio se profesionalno spoljnom trgovinom i bio na rukovodećim funkcijama u kompanijama “Simpo” Vranje, “ICN-Galenika”, “Terra Trade”, “Decotra Engineering” i “HIP-Petrohemija”, da bi od 2009. postao generalni sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara (SUIK) iz Beograda. Takođe, od 1990. godine, Goran Skrobonja je imenovani stalni sudski tumač za engleski jezik pri Okružnom sudu u Beogradu.

Od 1985. godine piše i objavljuje književne radove iz oblasti fantastike. Svoju prvu priču objavio u “Sirijusu” 1986. godine. Kao pisac, na sebe je skrenuo pažnju delima objavljenim u antologijama “Tamni Vilajet” i časopisu “Znak sagite”.

Do sada je objavio romane “Vojnici Korota” (1992), “Nakot” (1994), “Čovek koji je ubio Teslu” (2010) i “Sva Teslina deca” (2013); zbirke priča “Od šapata do vriska” (1996), “Šilom u čelo” (2000) i “Tihi gradovi” (2007). Zajedno sa Draganom R. Filipovićem i Bobanom Kneževićem, zastupljen je u antologiji trojice autora “Trifid” (2001).

Priredio je zbirke domaće slipstrim proze “Beli šum” (2009), „Istinite laži“ (2010), „Apokalipsa juče, danas, sutra“ (2011), „U znaku vampirice – Ženske priče o krvopijama“ / „U znaku vampira – Muške priče o krvopijama“ (2012).

Više godina je uređivao fanzin „Emitor“, a bio je i predsednik društva „Lazar Komarčić“.
Dobitnik je više nagrada Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“: za roman „Nakot“ (1992), za novele „Gumena duša“ (1993), „Sveti rat“ (1996) i „Supernova“ (1997), kao i za prevod romana „Plavi motel“ (1996). Dobitnik je nagrade „Ljubomir Damnjanović“ za priču „U 5 i 15 za Nekropolis“ (2007).

Prevodio je Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.

Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu „Točak“ (objavljenu 1987. u časopisu Alef) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu.

Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu „Rubber Soul“, pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.

Web sajt: www.goranskrobonja.com


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :