Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom!

Datum objave:18.01.2016

Pročitano:12371 puta

By:Marina Đorđević

Mina Pavlović. Diplomirani psiholog, tattoo umetnica, ilustrator... Ova mlada talentovana devojka tetoviranjem se bavi tek nešto malo duže od godinu dana, a već je postala prepoznatljiva po svom stilu. Provodeći vreme na internetu, verovatno ste naišli makar na jedan njen rad sa Facebook stranice pod nazivom ”MP illustrations”. Njene ilustracije preuzimaju funkciju tetovaže, printa na torbama i bedževima ili umetničkog dela na zidu. Razgovarali smo sa Minom o njenim počecima tetoviranja, o odnosu prema mušterijama, o značenju simbola koji se javljaju u njenim radovima, tehnici kojom se služii gde nalazi inspiraciju.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd


Kako je krenula cela priča, kada se javila ideja da se baviš ilustracijom i tetoviranjem?
Sve je počelo naprasno, maltene preko noći. Na sasvim slučajno pitanje zašto ne tetoviram, od strane nekoga ko je kroz priču primetio moju strast prema tetovažama, upalila mi se sijalica i – to je bilo to! Ali zaista... Ne romantizujem priču, ne dramatizujem, zaista je bilo tako. Kockice su se poklopile u sekundi i ispostavilo se da ništa bolje nije moglo da mi se dogodi. Sutradan sam kupila blok za crtanje i počela sa vraćanjem osećaja u ruku i sakupljanjem novca za opremu. To je bilo otprilike u maju ili junu pretprošle godine, ne sećam se tačno. Dakle, cela ta priča sa crtanjem i ilustracijama bila je zapravo usputna, sve je bilo sa namerom da krenem da tetoviram, pa su se u tom procesu rađale i neke ideje koje ne bi bile dobar dizajn za tetovažu, ali koje bi dobro išle kao print i onda je tu nastala i ideja da se malo „podelim“, mada je opet sve to isprepletano.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Kako je iz tvoje perspektive izgledao početak tetoviranja? Kakav je osećaj biti sa druge strane mašinice?
Početak... Uh! Mislim da me i sada, kada se samo setim, malo preplavi anksioznost, hehe. Osećala sam užasan pritisak koji sam se jako trudila da ne pokazujem. Koliko je bilo lako, toliko je bilo i teško odjednom okrenuti leđa nečemu za šta sam se ubila od učenja četiri godine pre toga i krenuti sa nečim od početka. Bilo je lako jer je bilo neverovatno – kako mi se misao javila, tako je imala toliko smisla da sam imala utisak da mi se vrti u glavi koliko to želim; a teško jer me je bilo strah. Eto, iskreno mogu reći, bila sam prestrašena. A čega konkretno, nemam pojma. Moguće je da to ima veze sa našom kulturom, gde sve radiš po nekim očekivanim koracima, a i sama ta anskioznost u vezi je sa bilo kakvim početkom.
Nije me zanimalo šta će drugi misliti, čak sam se u tom periodu i dosta izolovala od svih mogućih ljudi, jer mi se samo crtalo i radilo. Inspiracija mi je navirala i htela sam što jače da je držim. Naprosto nisam htela da pravim nikakve kompromise, donela sam odluku i bilo je: šta zbog toga ode pod autobus, neka ide. Čak i da mi krene loše i ispostavi se da ja nisam za to, u redu je – pokušala sam. I to ne iz hira, ne u želji da ispratim trend niti bilo šta tome slično, već samo zbog činjenice da me misao nijedne sekunde nije napustila od onog trenutka kada se javila. Naprotiv, izazivala mi je „leptiriće“ u stomaku. Ti „leptirići“ su i dalje tu.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd


Zapravo, tehnički deo početka je bio zastrašujuć. Prvu tetovažu uradila sam samoj sebi i bila sam van sebe. Tog dana sam bila najnervoznija ikada. Sećam se kako pravim preslikač, u pitanju je bila ruža, motiv koji sam do tada nacrtala milion puta. Uspela sam da izvučem linije na papiru iz pedesetog puta, koliko sam drhtala. Iz ove perspektive mi je to preslatko, a tada je to bila trauma. Kako sam povukla dve linije mašinicom, tako sam se opustila i bilo je predivno. Prvih nekoliko meseci tetoviranja imala sam užasne migrene od pritiska i straha nakon svake tetovaže, ali vremenom sam se opustila i postala sve sigurnija u sebe. Osećam istu količinu odgovornosti, nikada mi nije svejedno, nikada nijednu tetovažu ne uzimam olako, pa makar bila i samo jedna tačka, i mislim da to tako treba zauvek i da ostane.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Pored mnogobrojnih klijenata koje si za ovih godinu dana tetovirala, tetovirala si i svoje najmilije – majku i sestru. U kojoj meri je za tebe to bio intiman čin? I kakav odnos razvijaš sa klijentima? Da li razgovaraš sa njima sve vreme ili slušaš muziku dok radiš?
Da, sestra je bila druga „žrtva“, kasnije još nekoliko puta i uskoro će biti opet. :-D Mama je usledila nekoliko meseci kasnije i taj osećaj već ne mogu da opišem. Sestra je bila ta koja me od prve sekunde podržala, dok sa mamom nije bilo baš tako. Mislim da je mami u početku bilo jako teško da prihvati da se neću baviti psihologijom i mislim da joj nije ni sada svejedno, ali ja sam zaista imala sreću da imam najdivnije roditelje na svetu, koji su bili spremni da prihvate mnogo stvari koje ne vole samo zato što su videli da to njihovu decu čini srećnom. To je bio slučaj i sa mamom... Bilo je očigledno da ja ne mogu da skinem najiskreniji osmeh sa lica od kada sam počela da tetoviram, to je naprosto izbijalo iz mene. Kada sam tetovirala mamu, to je bilo nešto posebno, zaista. To je bio njen čin prihvatanja i naravno da mi je to značilo. Mogu da idem protiv sveta ako treba, ali ne želim da idem protiv svoje porodice, tako da je taj čin podrške značio više nego što mislim da i moja mama može da shvati. Znam da zvučim kao sentimentalna budala, ali sasvim je moguće da upravo to i jesam. :)

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Što se tiče odnosa sa klijentima, to je nešto do čega mi je takođe jako stalo. Tetovaže zaista volim i čine me neopisivo srećnom, pa nekako ta moja zaljubljenost prirodno prelazi i u odnos sa ljudima. Najbitnije mi je da neko dobije nešto što će ga potpuno usrećiti, ali i da ceo taj proces bude ugođaj. Sam čin tetoviranja je specifičan i nosi u sebi neku dozu intime koju je teško opisati. U celoj toj atmosferi javi se neka posebna vrsta odnosa između osobe koja tetovira i osobe koja se tetovira.

 

Iako mi je muzika neophodna za rad, kao što mi je neophodna svuda, jer u tišini ne mogu nikako da funkcionišem, volim i da popričam sa osobama koje tetoviram, ali uvek procenim u kojoj meri su one raspoložene za to, jer svako je različit i treba znati poštovati to. U najvećem broju slučajeva, nakon što je tetovaža gotova, ljudi me zagrle sa osmehom i mislim da tada mogu da poletim!

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Kojom tehnikom tetoviraš i zašto si se odlučila baš za taj stil? Postoji li neko koga bi mogla da nazoveš svojim uzorom?
Najviše tetoviram u tzv. dotwork tehnici, koja predstavlja senčenje iz tačkica. Najdraže mi je da kombinujem ovaj stil senčenja sa nekim tradicionalnim tattoo motivima. Pre nego što sam rešila da naučim da tetoviram, jednako kao i sada htela sam da budem istetovirana i da prekrijem svoje telo, stoga sam stalno razgledala tetovaže po internetu, čitala o različitim stilovima jer me je to nekako zanimalo, naprosto, samo ranije nisam imala momenat da želim i sama da budem tattoo majstor, sećam se da sam bila prestrašena od same pomisli na tu količinu odgovornosti. U svakom slučaju, kroz ta „istraživanja“ otkrila sam nekoliko stilova koji mi se dopadaju – dotwork, linework, traditional i blackwork, i to su i dalje stilovi koji me najviše zanimaju.


Neko koga bih mogla nazvati početnim uzorom svakako je Valentin Hirsch. Sećam se da sam slučajno naišla na njegove radove i potpuno se oduševila, jer su baš detaljni i potpuno čisti. Pre njega sam otkrila i Thomasa Hoopera koji je učinio da se zaljubim u mandale, tako da njihova imena najviše vezujem za početak. Svakim danom otkrivala sam nove tattoo majstore i uvidela da tu postoji neverovatno veliki broj umetnika i ta činjenica me baš raduje. Mogu reći da imam dosta uzora i van ovog stila koji ja najviše radim. Naprosto, uzori su mi svi tattoo majstori koji su na prvom mestu umetnici.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Tvojim crtežima često dominiraju mračni simboli uz koje stoje nežni motivi poput cveća i srca. Kako uspevaš da učiniš da ambivalentni elementi izgledaju tako harmonično? I šta te inspiriše za tvoje ilustracije?
Jako, ali jako volim te, kako si ih ti nazvala, „mračne simbole“. Sa jedne strane, tu je ta estetika okultizma koja me itekako privlači, a sa druge strane to su neki tradicionalni tattoo motivi koji su mi uvek krali pažnju i oduševljavali me. Generalno volim kontraste i kontradiktornosti i mislim da se ceo život na njima bazira, pa onda baš u tom pravcu volim da se poigram i kada crtam. Npr. mnogo volim omče i volim da ih ubacujem gde god mogu. Ipak, ono što stoji iza toga nije ni približno psihopatsko, da se razumemo. Ono što me privlači jeste ta činjenica da čovek negde u sebi nosi sposobnost da osmisli takve predmete koji mogu oduzeti život drugom biću. Ne želim time da opovrgnem postojanje dobra u čoveku, ali na neki način verujem da svi u sebi nosimo neku količinu zla i da u neku ruku jesi čovek onoliko koliko uspevaš da se izboriš sa tim i ne dozvoliš da te preplavi. Ja sreću i dobrotu vidim kao prkos.

 

Život nije lak i na svakom ćošku te može polomiti i rasparčati – da vidimo koliko umeš da se nosiš sa tim i da se boriš za svoj osmeh. Sa druge strane, o omču volim da obesim cveće, i time se opet postiže neka oprečnost – ono što čovek može da osmisli i ono što ti priroda pruža. A srca su već moja opsesija. Mislim da ću na svakih 20 cm svog tela imati poneko srce. :-D Ona su tako jednostavna, a nose u sebi ceo ljudski rod i celo postojanje, barem ja to tako vidim. Poenta jeste da se voli, ma koliko to izlizano zvučalo. To ne mora biti nužno drugo ljudsko biće, već bilo šta što učini da ti nešto preplavi telo, to je to, to su najbolje i najvažnije stvari. Ja sam takva osoba da kada volim, volim potpuno... Tako je za moju porodicu, prijatelje, za knjige, filmove, tako je bilo i tako jeste i za tetovaže. Sa druge strane, stvari koje su me najviše povredile su upravo one koje su me istinski nečemu naučile i učinile osobom kakva jesam, i tu savršeno ide ona slika bodeža kroz srce. Na ruci imam srce sa strelama i natpisom „bring it on“. To je manje-više sve što sam rekla ovde.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Ti na sebi imaš tetovaže u boji, ali mogao bi se steći utisak da, kao tattoo umetnica, „izbegavaš“ da ih radiš. Da li je u pitanju takav trenutni trend ili postoji neki drugi razlog?
Situacija je zapravo malo drugačija. Kada sam krenula da tetoviram, rešila sam da idem korak po korak. Nisam želela da počnem sa pet stvari odjednom, pa da u svemu sporo napredujem, već baš da postavljam cilj po cilj i onda idem od jednog do drugog kada osetim da je vreme. Prva i najvažnija stvar bila mi je da budem sigurnija sa linijama i sa dotworkom, a kada sam osetila da je to slučaj, počela sam i sa bojom. Ja dotwork ne kombinujem mnogo sa bojom, pa kada su tetovaže u boji u pitanju, tu sam potpuno zaljubljena u tradicionalni stil tetoviranja. Može se reći da sam se u nekoj manjoj meri podelila na dva stila, u zavisnosti od toga da li radim sa više boja ili ne, ali oba jako volim i oba imam i po svom telu. I dalje razvijam svoj stil i uvek volim da probam nešto novo, tako da možda u nekom trenutku nađem savršenu kombinaciju ta dva, videćemo.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Kako funkcioniše proces oko izbora crteža koji će biti tetoviran? Da li mušterije izaberu između onoga što si ti već nacrtala ili dolaze sa svojim zahtevima i idejama? I da li se dešavalo da je više njih tražilo isti crtež?
Sve od navedenog, haha... Ali zaista. Povremeno se dešava da ljudi izaberu već postojeći rad, a nekada mi samo zadaju motiv na osnovu kog sama osmislim tetovažu. Imam tu sreću da većina ljudi koja mi se javlja sa željom da se tetovira kod mene to radi upravo jer im se dopada moj stil, što mene, naravno, čini beskrajno srećnom.

 

Dešavalo se i da su ljudi hteli isti crtež. Prva osoba koja se javi za neki rad, njen je. Druga osoba koja želi taj isti rad, mora biti otvorena za neke izmene. Naprosto, ne želim da štancujem tetovaže. Ne želim da uradim pet istih, jer svaka osoba zaslužuje da ima samo svoj dizajn, iako to često meni samoj malo zakomplikuje sve jer zahteva iznova crtanje i promišljanje šta izmeniti a ipak zadržati suštinu... Meni bi bilo najlakše da uradim isto, uzmem novac i odem kući, ali to me nimalo ne zanima i ta ideja mi nijednog trenutka nije bila u glavi od kada sam rešila da se bavim ovim. Ako se nekome dopada kako radim, ako taj neko ima poverenja u mene i pruža mi tu čast da ja uradim nešto što će nositi na telu celog života, onda šta mi tu zaista može biti teško? Često jeste komplikovano, ali komplikovano nije nužno i loše.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Da li si razmišljala o tome da objaviš knjigu sa svojim ilustracijama? Osim toga, imaš vrlo specifičan modni stil, postoje li neki planovi koji su u vezi sa svetom mode?
Prolazilo mi je kroz glavu. I to, i još milion ideja, ali sve je to nekako u drugom planu u poređenju sa tetoviranjem. Tetoviranje je specifična vrsta zanimanja. U ovome morate biti stoprocentno, celim svojim telom i glavom, jer drugačije to ne može funkcionisati. Ja van ovoga nemam život, ali sam savršeno okej sa tim jer sam toliko srećna što se bavim ovim da ne osećam da mi bilo šta nedostaje. Mislim da je to prava stvar. Stoga, jako je teško fizički naći vremena i posvetiti se još nekim stvarima pored ovoga.


Sa druge strane, ne volim ništa raditi u prolazu i bez da se posvetim, naprosto nisam takva. Ne volim da radim stvari na brzinu i ako imam ideju za neki projekat, bilo šta, onda je ona uglavnom dosta precizna i specifična i zahteva planiranje i ako joj se ja ne mogu full posvetiti, onda ću je radije ostaviti po strani na neko vreme dok ne budem mogla. Ipak, ono čega sam svesna na kraju dana je da je sve stvar organizacije, a to mi nije najbolja strana. Moraću da poradim na tome, jer ipak ima ideja koje i te kako želim da realizujem.


Što se tiče sveta mode, modni dizajn je nešto što me jako, jako privlači i ideja jeste da možda jednog dana uplivam i u te vode, ali jedno po jedno i sve u svoje vreme.

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Da li još uvek postoji mogućnost da se kupe bedževi, torbe i majice sa printom tvojih ilustracija, i ako postoji, kako doći do njih?
Da, i dalje radim bedževe. Nedavno je izbačena nova majica, a uskoro stižu i novi cegeri. To je jedna od onih stvari koja je na neki način „patila“ i koju sam stalno planirala i odlagala. Sada imam veliku pomoć prijatelja iz studija u kom radim, pa će sada to ići nešto brže. Radnja „The Street“ je zapravo pola tattoo studio, pola radnja sa odećom. To je prostor u kom tetoviram i tu se mogu kupiti i stvari sa mojim ilustracijama. Dakle, „The Street“ u Desanke Maksimović 7. I ako mogu da dodam – apsolutno obožavam ovaj studio i ljude sa kojima sam tamo! 

 

Mina Pavlović: Tetoviranje me čini srećnom! | Tattoo studio The Street | Beograd

 

Na facebooku ili instagramu zavirite u Minin inspirativni svet, a možete je i kontaktirati putem maila: pavlovic.mina@yahoo.com


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :