Barutana klub Beograd

Miloš Pavlović - DJ je tu da zabavi publiku

Datum objave:05.10.2005

Pročitano:4779 puta

By:Ivana Antović



Kad u narednoj godini budete ugledali mnoštvo izdanja sa potpisom Miloša Pavlovića, postaće vam jasno zbog čega ga izvesno vreme niste slušali na partijima.   Razume se “kriva” je produkcija, kojoj se poslednjih godina priklanja sve veći broj naših DJ-eva. Uzevši u obzir da je većina njih pored redovnog školovanja stekla obrazovanje na nižem, srednjem ili čak visokom stupnju neke od muzičkih škola, uz talenat i mnooogo sreće lako bi se moglo desiti da naši “momci iz kraja” vinilima napune kofere svetskih DJ faca.

Što se našeg sagovornika tiče on je svoju bazu počeo da stvara rano i na pravom mestu – u Engleskoj: “Elektronsku muziku sam prvi put čuo sa 14 godina, dok sam boravio u Brightonu. Bio je to naravno Prodigy i njihov prvi album “Experience Expanded” – kaže Miloš Pavlović – “U to vreme sam slušao svašta: punk, metal..., ali sam tim prvim kontaktom sa Prodigyjem potpuno bio očaran i shvatio da je to to! Interesantno je da već na samom početku nisam forsirao njihove hitove sa albuma, nego uglavnom neke sporedne i eksperimentalnije trackove.”

Samo dve godine kasnije gomila prikupljenog materijala sa vrludanja po svetu i uporno vežbanje dovode ga do slavnog beogradskog kluba Omen, a zatim i do čuvene Industrije u sklopu TTP tima: “Marka sam poznavao još od gimnazije, dok sam Dejana upoznao nešto kasnije u klubu Magna House u Beogradu. Do naše saradnje došlo je sasvim spontano. Oni su u to vreme uveliko radili zajedno po partijima (oko godinu dana) i ubrzo odlučili da prave solo večeri u klubu Industria. Tada sam već imao rezidenturu u Omenu, a pošto sam vrteo deep house/techno i tech-house, dogovorili smo se da radim intro setove za te večeri u Industriji – objašnjava Miloš.

Krajem 1999. godine, po zatvaranju Omena, počinje da nastupa na najboljim beogradskim ugd dešavanjima i u najpopularnijim ugd klubovima. Pažnju na sebe skreće radom na tri gramofona i specifičnim mixom housea, tec-housea i techna, što mu 2000/’01. postaje odlična preporuka za bookinge na celoj teritoriji naše zemlje, a zatim i u Mađarskoj, Sloveniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Proputovanje po Balkanu donelo mu je i dragocena iskustva – deljenje mix pulta sa likovima kakvi su: Umek, Valentino Kanzyani, Marco Carola, Rino Cerrone, Gaetano Parisio, Danilo Vigorito, Billy Nasty, Jel Ford, John Selway, Dave Angel, DevilFish i mnogi drugi... Njegova današnja priča totalno je drugačija jer najviše vremena provodi u studiju, iako ga odnedavno četvrtkom možete čuti na rezidentnim “Synchronise” večerima u klubu Van Helsen, zajedno sa Alexom Jovanovićem. Ipak, nas interesuje šta se dešavalo u međuvremenu, otkad je izašao iz TTP/TM ekipe?

“Teenage Techno Punks je definitivno završeno razdoblje” – slaže se Miloš sa Markovom i Dejanovom tvrdnjom – “Smatram to prirodnim razvojem stvari. I sama publika sve može da razume ako obrati pažnju na to kakvu muziku danas vrtimo, a kakvu smo muziku puštali na samim počecima. Planiram da se bavim DJ-ingom dokle god budem imao energije, to jest dokle god ta energija bude u skladu sa mojim duhovnim zadovoljstvom i ličnim interesovanjem. Mada, ipak osećam da će u nekom obliku muzika celog života ostati sa mnom. Iz tog razloga me i nije bilo jedno vreme na sceni, jer sam se upravo njoj više posvetio kroz produkciju”. 



Oprobao si se i kao promoter? Hoće li biti još partija?
Mislim da je to bilo jedno veliko iskustvo, bez obzira na ishod koji je za mene bio skoro fatalan. Volim da se trudim oko stvari u koje iskreno verujem. Drago mi je što sam pokušao i mislim da će mi to mnogo značiti u budućnosti.

Kada si počeo da se baviš produkcijom? Sa kim sarađuješ?
Produkcijom se bavim četiri godine. Uradio sam dosta toga, međutim produkcija traži veliku posvećenost za koju nisam imao vremena prethodnih godina zbog obaveza na fakultetu. Sada, pošto sam diplomirao, imam mnogo više vremena, pa dosta i radim u svom kućnom studiju. Uglavnom sa Alexom Jovanovićem, a imam i solo projekte.

Šta trenutno čini sadržinu tvog kofera i na šta najpre obraćaš pažnju - na etiketu ili na zvuk?
Većinu mog kofera trenutno čine minimal house/techno i electro izdanja. Kupujem i dalje dosta ploča i uglavnom obraćam pažnju na trackove sa ploča, dok je ime izdavača samo vodilja šta bi trebalo da preslušam i izaberem.

Voliš li da iznenađuješ publiku nečim za šta pretpostavljaš da ne bi očekivali da pustiš u setu?
Svaki put se sve više i više trudim da iznenadim. Mislim da je to jedan od bitnijih razloga zašto ljudi i dolaze na zabave. 

Da li ti se ikada desilo da ti nešto trokira na partiju, da si imao jako malo vremena da sredis stvar dok i publika nije primetila? Šta si uradio?
Verujem da ne postoji DJ kome se "trokiranje" bilo kakve vrste tokom seta nije desilo. Takve situacije dosta govore o samom izvođaču. Na neki način, poenta DJ-inga je upravo u tome šta radiš u tim situacijama, jer dosta govori o iskustvu i snalaženju, to jest improvizaciji DJ-a. Lično pokušavam da to prođe što nečujnije. Znači – improvizujem!

Smatraš li da u klubovima imamo publiku kojoj bi još dosta toga trebalo objasniti? Na koji način "objašnjavaš" i jesi li shvaćen?
Mislim da je naša publika u globalu izuzetno muzički neobrazovana. Takođe, tu postoji i jedna manjina koja se stvarno izuzetno interesuje i razume u muziku, ali sa stanoviša DJ-a nikad ne možeš biti potpuno siguran u muzičku obrazovanost ljudi na partijima. Mnogo puta sam se iznenadio koliko ljudi znaju, mada nikad ne možeš tačno da otkriješ koliko toga ne znaju. Jedini način da budeš shvaćen je da radiš to što radiš, a da te ljudi posle izvesnog vremena prihvate i slušaju. Tek nakon toga ide period u kome možeš da ih muzički obrazuješ. Čini mi se da je to ipak pitanje izbora, u srži posla DJ-a je da zabavi publiku, dok je poznavanje muzike same publike krajnje individualno.




vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :