MAURICIO CATTELAN - Zagonetni arlekin konceptualne umetnosti!

Datum objave:29.07.2008

Pročitano:8908 puta

By:Ivan Gucunski




Šta prizor falusoidnog roze kostima, koji nosi čuveni umetnički trgovac Emmanuel Perrotin, ima zajedničko sa prizorom korpulentnog trgovca Massima de Carla kako je zalepljen za zid sopstvene galerije? Šta papa od voska, kojeg je oborio meteor, ima zajedničko sa vevericom koja je izvršila samoubistvo? Sva ova umetnička dela ili šale je stvorio italijanski umetnik ili luda Mauricio Katelan (Maurizio Cattelan).






Njegova dela pokušavaju da izokrenu i izazovu savremenu misao, zamagljujući granicu između umetnosti i realnosti kako bi izazvala reakciju. Katelan je ubedio mnogobrojne kustose da mu se pridruže: Emanuela je naterao da nosi džinovski, falusoidni, roze zečiji kostim tokom petonedeljne izložbe, Massimo je dobio srčani udar i morali su da ga odlepljuju sa zida galerije, dok su druga dva kustosa morala neprekidno da voze dinamo-bicikle kako bi održali osvetljenje na izložbi.

Kaže da je postao umetnik zbog dobre zarade i atraktivnih žena. Zapravo, ušao je u svet umetnosti veoma kasno, sa 30 godina. Njegovi brojni i raznovrsni poslovi su ga veoma dobro pripremili za apsurdnosti sveta umetnosti. Radio je kao poštar, čistač podova, kuvar, donator sperme, u prodavnici suvenira u manastiru, mrtvačnici, hemijskom čiščenju i sada je jedan od najslavnijih umetnika na svetu. 

Često je bio otpuštan zbog svojih šala. U svom sadašnjem poslu, oseća da je bezbedan da radi šta hoće. Upravo to i radi. Ponekad ne radi ništa, kao na primer kada je otvorio jednu od svojih izložbi sa praznom galerijom bez umetnika i prijavio krađu "nevidljive izložbe" italijanskoj policiji.

Jedna izložba se sastojala od znaka "uskoro se vraćam" na vratima prazne galerije, drugi put je ukrao dela od umetnika iz susedne galerije, tvrdeći da su njegova. Da li Mauricio Katelan nema ideja, i pati od manjka kreativnosti? Ne. Kritičari, trgovci i kolekcionari kažu da je to konceptualna umetnost. 
U konceptualnoj umetnosti, možete napraviti babu od voska za bogatog engleskog kolekcionara i staviti je u njegov frižider, zato što je tražio da mu uradite nešto cool.



U svakom slučaju, nije morao puno da radi na ovoj skulpturi, zato što ionako uvek profesionalne zanatlije stvaraju njegova umetnička dela. Na taj način je napravljen Hitler koji kleči i moli se, jedno od njegovih najuznemirujućih dela. Katelan je samo rekao majstoru da želi dvanaestogodišnjeg dečaka sa glavom Adolfa Hitlera. Ne samo da upošljava druge da vajaju umesto njega, nego ima i druge koji govore umesto njega. U njegovim retkim intervjuima, on sedi pored svog dvojnika koji odgovara umesto njega. Da li je Katelan stidljiv, ili pati od psihoze?



Bilo je i negativnih reakcija na njegov rad. Katelan je jednom morao da se oporavi od napada "umetničkog besnila": jedan čovek iz Milana je bio toliko uvređen njegovom instalacijom dece koja su obešena o drveće širom otvorenih očiju, da ih je sam skinuo. Nije izvesno da li je ovo bio trijumf za Katelana ili tragedija. On nema nameru da tuži napadača ali su vlasti u Milanu tih dana bile zauzete utvrđujući da li je instalacija pravo "umetničko delo". Na kraju je odlučeno da Katleanovo delo jeste umetničko, i saboter je morao da plati 390 eura.

Jedan novinar je uporedio napad sa uništenjem Bude od strane Talibana od pre nekoliko godina. Samo ljudi koji nisu spremni da prihvate izazove sopstvenom načinu mišljenja izvršavaju ovakve napade, kaže. Ali Katelan priznaje da je možda reakcija, bez da je i toga bio svestan, bila upravo ono što je tražio. Bilo je veoma važno da se ovaj rad izloži napolju. A zato je ljudima i bio toliko nepodnošljiv.
U svakom slučaju, kontraverza je Katelanu digla cenu na svetskom tržištu. Nekoliko dana nakon sabotaže, jedno od njegovih najpoznatijih starijih dela, preparirani konj koji visi sa tavanice "The Ballad of Trotsky", prodat je na aukciji u Njujorku za 2,1 miliona dolara.


Još jedno Katelanovo konceptualno delo je izgledalo ovako: od 10. Do 17. novembra 1999. pozvao je deset internacionalnih umetnika na odmor u St. Kitts, West Indies. Nazvao je ovaj spektakl "6. Karipsko Bijenale". Dodatno, desio se mali uragan koji je prisilio grupu da ostane duže. Učesnicima ništa nije predstavljeno niti su razgovarali o umetnosti. Odmarali su se, upravo kako je Katelan i najavio.
Umetnički kritičari, koji su takođe putovali na bijenale, nisu se lepo proveli. Dženi Liu je posebno bila besna, pišući u magazinu "Frieze" br. 51 Mart/April 2000: "Tako ciničan i ambivalentan performans kao Karipsko Bijenale nije samo depresivan, ova vrsta humora je bila agresivno delo i čin očaja spojeni u jedno, ništa više od tužne stilske vežbe iz ironije i parodije".

Ponovo, Katelan je prevario sve ostale. Sve – možda čak i samog sebe. Da li zna gde on, njegova umetnost i njegove šale počinju, a gde se zavšavaju? Da li zaista postoji trenutak, kada Mauricio Katelan sedi srećan kod kuće, zadovoljan time što je zavitlavao čitav umetnički svet? Da li je ciničan? Ili drži ogledalo prema ljudima tako da mogu da uvide ko su zapravo i koliko lako mogu biti izmanipulisani?
 

 

 

 





Katelanov rad kritikuje instituciju umetnosti, ali ne traži nikakvu vrstu alternativne lepote ili istine u umetnosti. Ne, izgleda da nema višeg cilja. Ili je svrha tako visoka da je nikada ne možemo otkriti? 
I sada dolazi na red jedina sigurna percepcija koju nudi Mauricijo Katelan: da svrhu umetnosti niko ne zna. Zato, ali ne samo zato, Mauricio Katelan ostaje jedna od najinteresantnijih zagonetki: šaljivi i invetivni umetnik – ili arlekin –  značajan je predstavnik konceptualne umetnosti.

Otuda ostajemo radoznali u vezi njegove sledeće burleskne šale.

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :