Lazar Ćurković: Sve što je potrebno je nagib, daska i četiri točkića

Datum objave:27.12.2016

Pročitano:4175 puta

By:Jelena Mitić

Lazar Ćurković voli brzu vožnju, ali ne vozi motor, driftuje, ali ne kolima, bombarduje, ali ne raketema. Umesto toga, njemu je potreban samo nagib, daska i četiri točkića. Video koji ćete videti sniman je na Kopaoniku i predstavlja najveći izazov srpskog longboardinga. 

 


Gde, kada i zašto si počeo da se baviš longboardingom?

Longboard sam počeo da vozim pre dve godine. Tražeći zamenu za snowboard u letnjem periodu, otkrio sam longboard. Gde sam počeo? Na ruiniranim putevima grada Leskovca.

 

Ko te upoznao sa longboardingom, a ko je ostavio najveći utisak od ljudi koji voze longboard?

Nažalost nije imao ko a me upozna lično, već je moja ljubav prema longboardu počela online, gde sam naišao na klipove koji su me i zainteresovali za ovaj sport. Najveći utisak je ostavila beogradska ekipa longboardera koje sam upoznao na samom početku i oni su velikim delom zaslužni za moj brzi napredak.

Da li postoje discipline u longboardingu i kako se one dele?
Postoje Freestyle, Freeride i Downhill. Svaka od disciplina zahteva odgovarajui setup (daska, osovine, točkovi). Freestyle je disciplina za koju nije potreban nagib, uglavnom se "igra" (pleše) po dasci i izvode različiti trikovi. Za Freestyle je najbolja duža i mekša daska. Freeride je slobodna vožnja, uglavnom se izvode stand up slidovi i okreti. Downhill je takođe brza vožnja sa takozvanim predriftovima (kočenjima pre ulaska u krivinu), a za brzu vožnju je neophodna nizbrdica. Za Downhill je najbolja tvrda daska, točkovi sa velikom gaznom površinom i osovine sa što manjim uglom, sve u cilju što veće stabilnosti.

Ima li dodirnih tačaka tvoj profesionalni i privatni život sa odabirom ovog sporta?
Apsolutno nemaju dodirnih tačaka, trudim se da svoje slobodno vreme u potpunosti iskoristim za vožnju!

Koliko je sigurno baviti sa longboardingom?
Smatram da je sigurniji od mnogih drugih sportova, koji ne važe za tako ekstremne. Nošenjem zaštitne opreme, opasnost od povrede se veom smanjujue. Opasniji je fudbal, iako ne deluje tako. Na fudbalu sam povredio koleno, što me je udaljilo od daske na dva meseca. Od tada više ne igram fudbal :) Vožnjom longboarda najčešće sam zarađivao ogrebotine i po koju modricu, što uglavnom i ne utiče na nastavak vožnje.

Koliko često se povređuješ tokom vožnje? Koji momenat je bio najstrašniji do sada?
Najstrašniji momenat definitivno kada mi je auto izleteo iza krivine, jedva sam uspeo da izbegnem da ga ne udarim (može se videti na kraju videa u prilogu). Da ne bi dolazilo do takvih situacija jako je bitno imati nekog ko će vas obavestiti o saobraćaju.

Da li si se ikada takmičio u nekoj od disciplina? Ima li takvih takmičenja u Srbiji?

Nisam se takmičio, kod nas i nema takmičenja kakva postoje po Evropi. Planiram sledeće godine da se okušam u trci. 

Koji stil vožnje i koji slajd ti je najdraži?
Počeo sam sa Freeridom, ali sam ubrzo prešao na Downhill jer me više radi :) Omiljeni slajd: Sitdown slide (koji još nisam dobro naučio).

 

Spuštanje na pravom putu ili spuštanje na krivinama takozvanim potkovicama?

Spuštanje sa krivinama, jer tako moraš driftovanjem točkova kočiti i ulaziti u krivinu

Staza i nagib koji su bili najveći izazov?
Najveći nagib na kom sam vozio je u Niškoj banji, gde je jedan kraći deo puta ima nagib od 16 odsto, to je veoma strmo. Najbolji put za vožnju je Kopaonik, zbog svoje širine i velikog nagiba. 

Gde si se sve spuštao do sada?

Spuštao sam se uglavnom na stazama južne Srbije,  Kopaonika, Ozrena, Jastrepca, Suve Planine i Svrljiških planina.
 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :