Kumbha Mela - Ekstremni vašar hinduizma

Datum objave:20.05.2012

Pročitano:4580 puta

By:Miss Kamaky



Tanki most, koji preko Ganga vodi u sveti grad Haridvar, vibrira od marša horde hodočasnika i svetih ljudi. Konačno ulazimo u glavnu ulicu iznad koje se uzdiže oblak prašine. Svojim ispucalim, bosim stopalima prašinu diže 60 miliona ljudi koji svakog trenutka pristižu na najveće religiozno okupljanje na planeti - festival Kumbha Mela. Na glavnoj raskrsnici moramo da iskočimo iz kombija, dalje ne ide. Kako se prašina diže, poput zavese u pozorištu, tako se pred nama ukazuje apokaliptična i sirova predstava Istoka: bujica čupavih glava sa teškim i zamršenim dredovima hoda noseći jarko narandžaste zastave, koplja i trozupce - Šivini vojnici na konjima i slonovima. Probijaju se i hodočasnici koji na svojim glavama nose verovatno čitavu svoju imovinu. Pokraj puta, u prašini i sopstvenom urinu, sede mršavi prosjaci i paukoliki bogalji. Leprozni pružaju svoje gnojave ruke ka nama. Oseća se insens, znoj, hrana pržena u giju. Buka je toliko gusta da se gotovo može zagristi: rika kamiona, zujanje motora, drndave rikše, razglasi na stubovima koji objavljuju imena izgubljene dece i starih ljudi. Kao da se čitavo čovečanstvo slilo na obale svetog Ganga u Haridvaru, da bi se okupalo u svetoj reci, spralo svoja karmička sagrešenja i upilo malo Amrita, nektara besmrtnosti.



Dobrodošli na Kumbha Melu, pakao između neba i zemlje, strastvenu, dionizijsku igru Istoka posvećenu svim demonima i bogovima hinduizma, kojih po poslednjem popisu iz vedskih spisa ima 33.333.333 (da, 33 miliona 333 hiljade 333)! Legenda kaže da su dobre i zle sile, boreći se oko ćupa u kome je bio nektar besmrtnosti, na četiri mesta u Indiji ispustile nekoliko kapi ovog nektara i zato se na svake četiri godine u jednom od ta četiri mesta okupljaju milioni vernika i sadua da bi se okupali u svetoj reci.
A te godine Haridvar je bio domaćin Kumbha Mele i velikog kupanja. Har ili Hari na sanskritu označava ime boga, a dwar, slično srpskoj reči dveri, znači vrata ili kapija, te se Haridvar može bukvalno prevesti kao kapija ka bogu. Lutamo ulicom Haridvara tražeći kamp u kome su svoje šatore podigli sadui, glavi akteri ovog sumanutog festivala vere. Dok tražimo kamp, spopadaju nas Indijci i njihova dečija neposrednost. Nekad me to iritira, a nekad zadivljuje. Prilaze mi da bi se slikali, rukovali. Guraju ka meni svoje stidljive ćerke i ženice i škljocaju svojim starim analognim aparatima. U jednoj uličici prilazi mi starac sa albumom prepunim starih slika. Bez reči engleskog i sa velikim osmehom na licu pokazuje mi svoje slike iz mladosti, pa slike sa svojim “belim prijateljima” sa Zapada, a zatim odmotava papir na kome se nalazi njegova isfotokopirana US viza iz 1978., kada su ga njegovi beli prijatelji-hipici vodili u Ameriku, verovatno u svojstvu gurua ili jogina. Rukujemo se i smejem se u sebi, razmišljajući šta bi se desilo kada bih u Beogradu zaustavila nekog na ulici na par minuta da mu pokažem svoje slike, uspomene i vize sa putovanja. Razmišljam koliko smo mi otuđeni u velikim gradovima na Zapadu i koliko smo izgradili granica kojima čuvamo sopstvenu krhku privatnost i komplikujemo komunikaciju sa drugim ljudima.



Konačno stižemo do ulaza u baba kamp. Sadui ili babe, kako ih popularno nazivaju u Indiji, jesu neka vrsta lutajućih monaha u hinduizmu. Neki praktikuju jogu i meditaciju, a nose odeću narandžaste boje, što simbolizuje odricanje i odbacivanje svega materijalnog i svetovnog. Oni su legalno mrtvi - nemaju dokumenta i na njih se ne odnose državni zakoni. Ipak, u društvu su veoma poštovani i vernici dolaze da traže blagoslov ili pomoć od njih, a zauzvrat im daju novac, hranu ili prenoćište. U baba kampu se nalazim sa Akilom, producentom iz Indije, koji treba da mi pomogne da se “infiltriram” u kamp jednog od baba višeg ranga iz grupacije Juna Akhara. Nadam se da će mi taj baba bolje objasniti suštinu ovog festivala i svoje religije. 
 
NASTAVIĆE SE

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :