Kulturni centar Baraka – prostor za mlade umetnike

Datum objave:05.12.2017

Pročitano:1773 puta

By:Ivana Vraneš

Kulturni centar Baraka, zamišljen kao platforma za kulturno umrežavanje, edukaciju i promociju umetnosti i nezavisne umetničke scene, otvorio se u novom prostoru u Makedonskoj 42 (ulaz iz Nušićeve), namenjen umetnicima iz oblasti filma, pozorišta, muzike, likovnih, primenjenih umetnosti i novih tehnologija. Razgovarali smo sa umetničkom direktorkom Nevenom Saletović i tehničkim direktorom Jovanom Lojićem.

 



Kako je nastao kulturni centar Baraka?
Nevena
– Kulturni centar Baraka je nastao 2012. godine u jednoj trošnoj baraci na opštini Palilula gde je ideja bila da se napravi centar koji će se baviti edukacijom i promocijom filmske umetnosti sa decom i mladima. Nastao je upravo u toj trošnoj baraci gde smo pravili studio, farbali zelene zidove, kupovali smo baštenske reflektore sa kutijama od Idee i tako uz pomoć štapa i kanapa pravili taj neki mini studio u kom su nastali razni autorski filmovi mladih ljudi. Kasnije smo se širili, i u cilju postizanja filmskog stvaralaštva, Baraka vec 4 godine sprovodi taj interaktivni obrazovni program koji sad nije namenjen više samo mladima već i dobu 40+. Program Baraka studio se realizuje kroz interaktivne radionice i predavanja iz oblasti filma, pozorišnih i novih tehnologija koje, osim unapređenja opšte i medijske kulture mladih, doprinosi njihovom karijernom orijentisanju ka savrenenim umetničkim zanimanjima. Pošto smo došli do novog, većeg prosotra, ubacili smo galeriju, digitalnu galeriju, zatim imamo jednu zanimljivu pozorišnu scenu koju je napravio naš umetnik Branislav Nikolić, koja je i stalna postavka u galeriji kulturnog centra Baraka, zatim smo uveli i radio stanicu koja služi za promociju kulturnih događaja, umetnika, stvaraoca... Program art šverca se sprovodi već 2 godine. Uspešnu saradnju smo imali sa Hrvatskom, a ceo program podrazumeva švercovanje nezavisne umetničke scene u regionu, kasnije i u Evropi.


Kako ste prepoznali mesto za vas u odnosu na ostale kulturne centre i ostala nezavisna kulturna mesta koja već postoje u Beogradu?
Jovan
- Meni kao scenografu i dizajneru enterijera, prostor koji sada koristimo je predstavio pravi izazov, jer se ranije u tom prosotru nalazila banka, izgubljeno nađeno i uprava prihoda i od samog početka smo sve izvršne radove radili sami. Bio je prilično veliki izazov izbaciti taj prepoznatljiv izgled sva tri objekta, te duhove banke kojima se mi protivimo, i mislim da smo poprilično uspeli u tome. Trenutno izgledamo jako lepo i nemamo dodirnih tačaka sa tim objektima. Na prvi pogled, ono kako se razlikujemo od banke ili ostalih objekata, je to da mi imamo spoljnu galeriju digitalnih radova na izlogu.


Nevena – Nama je koncept da nekako privučemo ljude, građane, koji ne posećuju galerije, pozorište i uopšte kulturne ustanove, da ih uvučemo u celu tu priču tako što će oni moći već na ulici da konzumiraju sadržaj. Zato je i osmišljena ta digitalna galerija, jer svakako imamo jednu veliku površinu stakla, odnosno izloga. U unutrašnjoj galeriji postavka se menja svakog 15. u mesecu, tada je presek novih radova i nove postavke. Početkom decembra u Baraci će se organizovati Refest – festival fest 2017 – 1971 gde ćemo prikazati neke filmove kroz edukativne radionice i razgovor sa ljudima koji su prisustvovali tom čuvenom festivalu 1971. godine.


Refest mi zvuči jako znimljivo, hoćeš da nas više informišeš?
Nevena
– Mi imao bioskop koji se događa nekoliko puta mesečno i napravili smo koncept da promovišemo autorske kratkometražne filmove i pre svakog filma će se prikazati jedan film mladih autora i zatim film koji ima neke povezanosti i sličnosti sa tim kratkometražnim filmom. Koncept Refesta je nešto što mi želimo da vratimo, jer većina nas nije ni bila rođena kada je napravljen taj festival. Zanimljiv je po tome jer je puštano 73 filma za vreme tog prvog festivala. U prostoru kulturnog centra Baraka će se to dešavati 7 dana po 2 projekcije dnevno sa razgovorima raznih ljudi koji su bili na samom festivalu i došli smo do nekih kataloga i časopisa iz te godine koje će publika moći da prelista i čita dok je u prostoru.
Što se tiče švercovanja nezavisne scene, kako ste došli do kontakata tih ljudi ili su oni vas kontaktirali, kako ste to organizovali?
Nevena – Art šverc je jedan zanimljiv program koji je potpuno nastao bez bilo kakave podrške institucija, fondova itd. To je bilo nešto što smo mi pokušali da pokrenemo kako bi se umetnici iz regiona spojili i pokazali jedni drugima i publici ono što rade. Prvo švercovanje je bila predstava Beton mahala u režiji Rifata Rifatovića i Baneta Trifunovića u Zagrebu na sceni Kerempuh koja je prošla sjajno. Koliko smo se mučili oko marketinga i koliko je to bilo potpuno nepoznato polje za nas vezano i za kontakte i za ljude uspeli smo da to lepo organizujemo i promovišemo i mislim da je publika na neki način bila oduševljena čitovim tim pristupom švercovanja nezavisne scene. Kada se to desilo nas su pozvali ljudi iz &TD teatra, zatim jednog pozorišta u Rijeci kako bi nastavili saradnju koja sad od proleća kreće ponovo. Mi smo švercovali iz Zagreba predstavu Juče sam se setio plave po tekstu Petre Radin. To je jedno zanimljivo pozorište Kazalište slijepih i slabovidnih koje se bavi dokumentarističkim teatrom i postoji 70 godina. Gostovali su svuda po svetu, imaju 10 predstava na repertoaru trenutno. U Beogradu su, nažalost, prvi put gostovali 2017 godine jer nikada pre nisu imali poziv da dođu. Ja sam oduševljena tom trupom iz razloga što sam videla nešto potpuno novo i nesvakidašnje i profesionalizam kod tih ljudi koji ne prave predstave za njihovu grupu, predstava koja je namenjena slepim i slabovidim, već je to predstava za svakog ljubitelja pozorišta. Nažalost, u Beogradu je bio jako mali odaziv ljudi koji su došli na predstavu, verovatno zbog samih tih predrasuda, kako je i najavljeno kako je to Kazalište slijepih i slabovidnih što je meni izuzetno krivo pošto je predstava jako dobra. Zatim smo letos švercovali na Brodu brodu kod Nebojšine kule nekoliko studenstkih predstava. To je bila ideja da švercujemo predstave na mestu gde one nikada ne bi došle, tj. gde je publika jednostavno drugačija i koncept njihovih dogadjaja, dešavanja su drugačija od onoga što mi mislimo da je potrebno za umetnika i za publiku. Tako da će ta saradnja i program da se nastavi u martu 2018. godine.


Znam da promovišete umetnost i u smislu novih tehnologija. Šta biste izdvojili kao specifično?
Nevena
– Možda dvostrano platno – to je nešto što ja nisam ranija znala čemu služi i koliko može dobro da se koristi. Projektovaćemo prvi konkurs za instalacije, mural i digitalni print, koji se skoro završio i moći ćemo, da radove umetnika koji su slali svoje video radove projektujemo na spoljnoj strani tačnije na ulici i unutar prosotra tako da publika koja se nalazi unutra može da gleda video radove kao i ljudi koji prolaze pored Barake.


Šta biste još dodali?
Jovan
– pozvao bih sve ljude koji se bave pozorištem. Naš prostor izlazi u susret i daje besplatno prostor za probe.
Nevena – Pošto nam je osnovni cilj da promovišemo i spajamo mlade umetnike, posebno one koji nisu došli do velikih angažmana, pozivamo ih da se jave Baraci ako im je potreban prostor za realizovanje ideja.

 

Pratite kulturni centar Baraka na Facebook –u i svratite.


Dobrodšli!
 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :