Barutana klub Beograd

KLANICA PET – SLAUGHTERHOUSE FIVE # verzija 2008.1

Datum objave:18.08.2008

Pročitano:4461 puta

By:Academica Group

ACADEMICA GROUP Beograd – SET Program & Open Arc Theatre
  
PREMIJERA 4. SEPTEMBRA 2008. GODINE:
 
KLANICA PET – SLAUGHTERHOUSE FIVE # verzija 2008.1

Digitalni totalni teatar

Po istoimenom kultnom romanu Kurta Vonegata (1969)

Režija, digitalna scenografija i adaptacija: Fahrudin Nuno Salihbegović (London)

Produkcija: SET – STUDIO FOR ELECTRONIC THEATRE (koprodukcija Open Arc Theatre Beograd i Amsterdam Cyber Theatre)

Velika scena Ustanove kulture Vuk Karadžić Zvezdara Beograd, 4. septembar 2008, 21h
 
Igraju:
Janoš Buš
Vahidin Prelić
Andrijana Lubina
Imer Muškolaj
Jovana Rakić
 
Originalna muzika: Vladimir Bojović
Kostim: Ranka Delić
Videogram: Marko Tešović i Danilo Stojić
 
Tehnički direktor / Svetlo i ton majstor: Boris Butorac (PVC Teatar Novi Sad)
Operatori: Vladimir Bojović, Mensur Salkanović, Boris Butorac
Direktor projekta / Producent: Aleksandar Đerić
Programski i umetnički direktor: Fahrudin Nuno Salihbegović
SET (Open Arc Theatre & Amsterdam Cyber Theatre) – sva prava zadržana
O predstavi digitalnog totalnog teatra:
 
Digitalno ili kibernetičko (cyber) pozorište predstavlja onu vrstu multimedijalnog teatra u kome je uvek zastupljen određeni stepen interkativnosti između izvođača i audiovizuelnog materijala (svetlo, zvuk, video i sl). Glumac svojim pokretom na sceni menja scenografiju, svetlosne ili zvučne efekte. Na taj način ostvaruje kontrolu nad većim delom predstave. Interaktivnost, osim tehničkog unapređenja kreiranja pozorišne predstave, jeste i novi neiscrpan izvor estetskih mogućnosti. U tehničkom smislu interaktivnost se ostvaruje upotrebom tzv. human-machine interface-a (međusklopova čovek-mašina). Za razvoj jednog ovakvog interfejsa koriste se senzorski svetlosni sistem koji prati izvođača i kompjuteri koji procesuju audio-vizuelne promene izazvane prisustvom i pokretom izvođača.
 


Klanica pet je predstava digitalnog pozorišta sa ambicioznim idealom totalnog teatra, budući da želi da poveže i otelotvori sve što pozorište jeste i može da bude po svojim humanim i tehnološkim performansama. Tehnologija koja se koristi u Klanici pet prvi put se prikazuje u Srbiji na ovaj način.


So It Goes
 
Put u Drezden bio je kratak. Kada se otvoriše vrata od vagona, Amerikanci ugledaše najlepši grad na svetu. Neko pokraj Bilija Pilgrima reče – ovo je Oz. To sam bio ja, pisac ovog komada. Svaki drugi nemački grad bio je u to vreme nemilosrdno bombardovan. U Drezdenu je popucalo tek nekoliko prozora. Radijatori su grejali, telefoni su zvonili, ulična svetla su se palila i gasila, radila su pozorišta i restorani, ljudi su se vraćali sa posla, bili su umorni… Bili je zahvaljujući svojim sećanjima na budućnost znao da će grad uskoro biti sravnjen sa zemljom, a zatim potpuno spaljen. Znao je i da će svi ovi ljudi pored kojih je prolazio uskoro biti mrtvi. Šta da se radi.
 
Bili Pilgrim video je svoje rođenje i smrt više puta i nasumice posećuje događaje koji se dešavaju između. Bili nema kontrolu gde će se naći sledećeg trenutka i njegova putovanja nisu obavezno ugodna. On je u konstantom strahu pozorišnog glumca koji ne zna dokle je stigla predstava i odakle će krenuti napred. Ili nazad. Šta da se radi.
 
O romanu:
 
Vonegatova Klanica pet, objavljena 1969, u jeku protesta američke javnosti zbog rata u Vijetnamu, pripoveda o besmislenom i besomučnom savezničkom razaranju Drezdena pred kraj Drugog svetskog rata, kada je u tom gradu poginulo više od 130 hiljada civila (više nego u Hirošimi i Nagasakiju!). Junak romana, Amerikanac Bili Pilgrim, više dečak nego vojnik, kao nemački zarobljenik zatvoren je u jednu drezdensku klanicu gde sa ostalim zarobljenicima proizvodi vitaminsku hranu za trudnice. Preživljava bombardovanje 13. februara 1945, ali se „iščašio iz vremena“ i kao „insekt zarobljen u ćilibaru“ posećuje daleku planetu Tralfamador, gde ga Tralfamadorijanci drže u zoološkom vrtu i uče nelinearnom shvatanju vremena. To mu pomaže da shvati kako je besmislen njegov život ne samo kao vojnika, nego i kao pripadnika američke srednje klase nakon rata. Trafalmadorijanci imaju sposobnost da sagledavaju vreme u celosti, umesto linearno kao ljudi, a kad neko umre, oni su u stanju da vide tu osobu u svim fazama života, pa se njihov stav prema smrti (koju je Pilgrim usvojio) svodi na kratku rečenicu: "Šta da se radi (So it goes)."  Ovu parolu prihvatili su ironično američki demonstranti tokom protesta zbog rata u Vijetnamu (gde se na gradove dejstvovalo napalm bombama) a čudesni i žanrovski izmešani roman postao je kultno antiratno delo u kome Vonegat priziva okončanje samosatiranja čovečanstva i veliča ideal rađanja novog Adama i Eve i povratak svakog čoveka u blaženo detinjstvo duha.  
 
O piscu:
 
Kurt Vonegat (1922-2007), američki pisac, potomak druge generacije nemačkih imigranata, proslavljeni je stvaralac naučne fantastike, satiričnih i crnohumornih dela i protagonista kontrakulturnog pokreta u Americi šezdesetih i sedamdesetih godina. Od mladosti je želeo da postane pisac, ali kad je odbijen na studijama književnosti, upisuje i diplomira biohemiju. Tokom Drugog svetskog rata bio je mobilisan kao američki pešadinac u Evropi, gde biva zarobljen i preživljava savezničko bombardovanje Drezdena fosfornim bombama (najveće pojedinačno masovno razaranje u istoriji ratovanja, akcija naređena od strane samog Čerčila kao odmazda za nemačko bombardovanje britanskih gradova), koje potom opisuje u Klanici pet. Već tokom ranih šezdesetih postaje kultni pisac koji na osnovama naučne fantastike gradi slojevite književne forme i filozofski satirično poigrava se ljudskom destruktivnošću, neprosvećenošću i fanatizmom. Ali, najpre ljudskom glupošču kao pokretačkim agregatom celokupne istorije. U njegovoj parodijskoj prizmi su ne samo nauka i religija, već i seks, politika i mediji. Iako je svoj alter ego smestio u lik Kilgora Trauta, neuspešnog pisca SF romana koji se plasiraju kroz police sa jevtinom pornografijom, i koji se javlja kao protagonista u nekoliko njegovih dela, sam Vonegat je izbegavao da se žanrovski odredi. Otuda ga svrstavaju od autora naučne fantastike do bitničke književnosti. Bio je omiljen i kod kritičara i kod publike. Slava mu nije prijala, pa je doživeo nervni slom i pokušao samoubistvo. Iako se od tada zarekao da nikada više neće napisati nijedno delo, objavio je još šest knjiga. Doživevši duboku starost, izjavio je da će tužiti američku duvansku industriju zbog prevare – zato što je na kutijama stajalo da pušenje ubija. Umro je aprila 2007. godine, od posledica povrede glave nakon pada u kući. Najpoznatija dela Kurta Vonegata su: Pijanista, Sirene sa Titana, Kanarinac u mačjoj kući, Dobrodošli u majmunsku kuću, Klanica pet i Premeštanje uzice (kod nas prevedeno kao Kolevka za macu). U Klanici pet podigao je spomenik antigeniju čovečanstva koji je sublimiran u ljudskoj izreci za rezigniranost, glupost, indiferentnost, emotivnu otupelost i samodovoljnost – Šta da se radi (Tako mu je to): SO IT GOES.
 
SET – STUDIO FOR ELECTRONIC THEATRE
 
Studio for Electronic Theatre nastao je decembra 2007. godine kao inicijativa rođena tokom umetničkih radionica digitalnog teatra u okviru Open Arc Theatre Cluster (www.openarcfest.org) koje su tokom 2006-2007. u Užicu zajednički organizovali Academica Group i pioniri u oblasti digitalnog teatra – holandsko-britanska grupa Amsterdam Cyber Theatre. Iz želje da prethodne uspešne radionice prerastu u jednu stalnu umetničko-obrazovnu inicijativu nastao je SET.

SET ima nameru da osnivanjem laboratorije, organizacijom stručnih seminara i konferencija, umetničkih radionica, letnjih škola, produkcijom i organizovanjem gostovanja inostranih pozorišnih predstava i drugih digitalnih umetničkih projekata, afirmiše i omogući zamah razvoju digitalnog teatra i široj upotrebi digitalne tehnologije u umetnosti u Srbiji i ovom delu Evrope.

O reditelju:
Fahrudin Nuno Salihbegović (Nova Varoš, 1964), pozorišni reditelj i multimedijalni umetnik. Radio u Nemačkoj, Belgiji i Velikoj Britaniji. Završio je poslediplomske studije teatra i plesnog teatra na Institutu DasArts u Amsterdamu. Doktorirao je na tezi režije kibernetičkog pozorišta na Univerzitetu Brunel u Londonu, gde je zaposlen kao predavač na katedri za multimedijalnu umetnost. Osnivač je i umetnički direktor Amsterdam Cyber Theatre kao i programski direktor SET platforme.

Pokrovitelji: Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture, Gradska opština Zvezdara, Pro Helvetia - Swiss Cultural Programme Western Balkans, European Cultural Foundation, Royal Netherlands Embassy Belgrade, Grad Užice, Dom kulture Jovan Tomić Nova Varoš;
Generalni pokrovitelj: Mad Marx – kreativni kapital!

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :