Hernan Cattaneo Nick Warren Barutana 2019

KARL LAGERFELD – Čovek svog vremena

Datum objave:05.03.2008

Pročitano:5943 puta

By:Tanja Beljanski


   Rođen je u Nemačkoj u Hamburgu, 10. septembra 1933. godine. Njegov otac Christian Lagerfeld, poreklom Šveđanin, stekao je bogatstvo predstavivši kondenzovano mleko nemačkom tržištu.
   Sa majkom Elizabeth, Karl emigrira u Pariz u 14-oj i vremenom postaje jedan od najslavnijih modnih kreatora 20. veka. Da ne bi neko pogrešno shvatio put uspeha, pomenuću da Lagerfeld tečno govori četiri jezika (nemački, engleski, francuski i italijanski), a o poslu kaže sledeće: ''Ono što najviše volim u poslu je posao!'' 



   Nakon pobede na takmičenju koje je sponzorisao Internacionalni sekretarijat za vunu, Lagerfeld je kao nagradu dobio posao u modnoj kući Pierre Balmain,1955. godine. Kaput koji je tada dizajnirao ušao je i u proizvodnju pod markom firme Pierre Balmain. (Na istom tom takmičenju, dve godine ranije, nagradu za najbolju koktel haljinu osvojo je Yves Saint Laurent, nakon čega je vrlo brzo počeo da radi za Diora.) 

   Već 1958. Karl napušta ovaj posao i počinje da radi za Jean Patou, gde stiče neprocenjivo znanje iz oblasti visoke mode, to jest couturea (reč je o modeliranju tkanine). Ni ovde se ne zadržava dugo. Napušta posao i počinje da radi kao freelence kreatorza kuće Krizia, Charles Jourdan i Valentino. Do 1964. toliko se razočarao u visoku modu da je napustio Pariz i otišao u Italiju da studira umetnost. Međutim, 1967. godine ponovo se vraća modi i pridružuje Fendiju kao kreativni konsultant. 



   Tokom 70-ih njegovo ime sve više počinje da se vezuje za modnu kuću Chloe, kada dobija zeleno svetlo da kreira svoje izvanredne ženstvene ravne ready-to-wear kolekcije koje su postale veliki rival savremenoj visokoj modi. Njegova Deco kolekcija iz 1972. sastojala se od crnih i belih printova i mudrih bije rezova (na francuskom bias, a kod nas se koristi termin ''iz šreha''), donela mu je svetsko priznanje. Za Chloe kreira do 1983. kada prelazi u Chanel (na kratko se vratio u Chloe 1993. da zameni Martina Sitbona koji je tada odlazio). Upravo kada je preuzimao funkciju direktora ready-to-wear kolekcija za Chanel, Lagerfeld lansira robnu marku pod sopstvenim imenom. Danas je ta marka sinonim snažnog stila u krojenju, kombinovanja lako nosivih jaknica i njegovih omiljenih svetlih boja i meko štrikanih komada koji svi zajedno čine stil koji Lagerfeld naziva ''intelektualnim seksipilom''. U isto vreme, njegove kreacije za super-šik francusku modnu kuću predstavljaju spoj predratnog Chanel stila i savremenih trendova, donoseći ono najlepše iz visoke mode u modu 80-ih i 90-ih godina 20. veka. Lagerfeldova tendencija ka spajanju tradicije i savremenog izlazi na videlo veoma jasno (a za tradicionaliste šokantno!), kada postavlja tada još uvek anonimnu 19-godišnju studentkinju prava, Nemicu Klaudiju Šifer, za zaštitno lice kuće Chanel. Ova izuzetno visoka, vitka plavuša, dugih nogu i bujnih grudi, nalik na Brižit Bardo novog doba, bila je apsolutni kontrast svemu što je Chanel stil do tada značio. Dugogodišnji glavni model ove kuće, crnokosa Francuskinja dečačke lepote Ines de la Frensaž, pala je u drugi plan. To je podelilo kako kupce tako i modni svet i izazvalo velike polemike o korektnosti Lagerfeldovog postupka. Međutim, Lagerfeld je ostao pri svome, a Klaudija Šifer ušla na velika vrata u svet mode i postala jedna od deset najtraženijih i najbolje plaćenih manekenki 90-ih godina prošlog veka.



   Važan momenat u Lagerfeldovoj karijeri u Chanelu bilo je i lansiranje kombinacije tradicionalnih Chanel sakoa sa mini suknjama od džinsa (1991.), kao i kombinovanje mrežastih čarapa (tada veoma popularnih u disko klubovima) i visokih čizama pripijenih uz nogu sa žoržet suknjama i kožnim jaknicama, i tradicionalnih Chanel ogrlica koje su smelo padale preko grudi. Vogue je do 1997. već krunisao Lagerfelda, nazivajući ga ''beskonkurentnim interpretatorom raspoloženja vremenskog trenutka''.

   Uprkos čestim prelascima iz jedne modne kuće u drugu, uspeo je da zadrži sopstveni stil u toku čitave karijere. Njegov uspeh temelji se na sposobnosti da izrazi jasan stav i na snažnoj želji da bez i malo straha proba nešto novo.

   Smisao za humor zadržao je tokom svih godina kreiranja. Taj humoristički pogled na svet proizveo je legendarne komade kao što su shower-dress, car-dress i brojni ekscentrični šeširi (od fotelje do šlaga) i doprineo tome da neki od Chanelovih simbola (npr. tašnica) postanu apsolutni hitovi svake sezone, uključujući tu i tašnicu-minđuše, tašnicu-šeširić i tako dalje.



   Njegovo široko polje interesovanja odnosi se ne samo na poznavanje nekoliko svetskih jezika, nego i na ilustrovanje, antikvitete i fotografiju. Za sebe kaže da je „inteligentni oportunista” i „profesionalni diletant”. Stalna želja za novim iskustvima i slobodom povela ga je da 1987. godine stane iza kamere i od tada do danas sam kreira svoje reklamne kampanje. Ljubav prema fotografiji i knjigama izrodila je mnoštvo umetničkih knjiga. Lagerfeld fotografiše za neke od najprestižnijih modnih časopisa. Ilustrovao je „Carevo novo odelo“, Hansa Kristijana Andersena, kreirao kostime za najčuvenije evropske operske kuće i baletske ansamble. Ipak, 1997. godina označila je kraj kompanije Lagerfeld. No, već 1998. Karl ulazi u novu avanturu: lansira svoju marku Lagerfeld Gallery. Prvi butik otvorio je u Parizu, a drugi vrlo brzo u Monaku. Uspeh je bio vrtoglav. U novembru 1999. otvorio je knjižaru 7L, a izdavačku kuću Editions 7L osnovao 2000. godine. Upravo je ta 2000. bila prekretnica u životu Karla Legrfelada: smršao je 47 kilograma i promenio svoj imidž, odbacujući stil koji mu više nije odgovarao. Napisao je knjigu The 3D Diet (Designer, Doctor, Diet), čijih je na hiljade primeraka prodato širom sveta.



   Lagerfeld je prvi modni kreator koji je pristao da sarađuje sa kompanijom H&M, čime je probio led u ostvarivanju saradnje između jedne firme ovakvog tipa (mediokritetska garderoba za šire narodne mase) i slavnih ljudi iz sveta mode i šou biznisa. Kolekcija Karl Lagerfeld for H&M sastojala se od 30 modela i otvorila vrata svima koji su potom došli: Stella McCartney, Viktor&Rolf, Madonna, Roberto Cavalli i.t.d. i pokrenula bujicu saradnji ovakvog tipa koja se nastavlja i danas (Kate Moss za Top Shop i tome slično). Godine 2004. kreirao je i neke od kostima koje je Madonna nosila na Re-Invention turneji, a zatim i neke od kostima za turneju Kylie Minogue Showgirl.

   Amerikanizacija industrije i tržišta teško da je ikog mogla da obiđe, pa je i Karl 2005. prodao svoje robne marke Tommyju Hilfigeru. U prodaju su uključeni Lagerfeld Gallery i druge Lagerfeldove kolekcije, ali je Karlu omogućeno da usmerava put u kom će kreiranje ići. Ova prodaja ne uključuje niti ometa njegove aktivnosti u Chanelu i Fendiju, gde je i dalje na čelu kreativnih timova; 2006. godine Lagerfeld Gallery je promenila ime u Karl Lagerfeld.

Lagerfeld je prošle godine transformisao Kineski zid u modnu pistu i na njemu prikazao kolekciju modne kuće Fendi za sezonu proleće/leto 2008. Dokumentarni film Lagerfeld Confidentiel (režija: Rodolphe Marconi) prikazan je na Berlinskom filmskom festivalu 2007. godine.


   Karl je danas, osim Armanija, jedini preostali modni kreator iz poslednje grupe starih majstora i potresno je videti čoveka sa takvim znanjem, umećem i takvim radom iza sebe kako sve svoje kapacitete ulaže u to da ne bude zbrisan sa modne pozornice, koja se brzinom svetlosti iz najkreativnijeg polja izražavanja pretvorila u mediokritetsku amerikanizovanu sliku brend-trend (ne)kulture.

 www.karllagerfeld.com

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :