Kao krv crveno, kao moral sivo – kritika stripa Morgan Lost

Datum objave:26.04.2016

Pročitano:5441 puta

By:Pavle Zelić

Morgan Lost
Scenario: Claudio Chiaverotti
Crtež: Michele Rubini, Giovanni Talami, Giovanni Freghieri
Izdavač: Forma B

 

Morgan Lost: Čovek poslednje noći

Ponekad deluje da ćemo, usudimo li se da aktuelnu poplavu izdanja i preentuzijastičnih velikih i manjih izdavača stripa, ali i čisto domaćeg stvaralaštva nazovemo novim zlatnim, srebnim ili kojim već vrednim metalom opisanim dobom devete umetnosti u Srbiji, navući neki maler i sve će raspući poput balona od sapunice. Dokaz da se toga ne treba plašiti je ne samo činjenica da ova pojava traje i napreduje, već i da smo sigurno počeli da sustižemo svetsku produkciju, a naročito onu iz najbliže i i dalje najpopularnije škole/scene – italijanske. Pa tako, zahvaljujući novoj novcatoj izdavačkoj kući Forma B imamo priliku da tek par meseci nakon bombastične promocije na Lucca comics and games festivalu krajem oktobra 2015. godine (na kojoj sam, slučajno i lično bio prisutan!), i na srpskom jeziku čitamo ovog mračnog i nesvakidašnjeg junaka izdavačke kuće Serđo Boneli Editore.

 

Lucca comics and games festival: Morgan Lost

 

Morgan Lost je čedo Bonelijeve legende Klaudija Kjaverotija, čoveka koji je svoj pečat ostavio najpre na Dilanu Dogu, da bi deceniju kasnije kreirao sopstveni postapokaliptični serijal „Brendon“ sa istoimenim junakom, a sada se poduhvatio alternativne prošlosti na novom i svom verovatno najambicioznijem projektu kako sa autorske ali i izdavačke strane. Jer, Morgan Lost je mesečni serijal koji ima vizuelno spektakularan pristup u pogledu kreiranja jednog čitavog urbanog pejzaža suštinski drugačijeg od svega što smo imali prilike da vidimo, i na originalan način obojenog u nijansama sive i crvene boje, nalik pogledu na svet protagoniste, koji kao daltonista vidi sve oko sebe samo u tim tonovima. Ove boje su i metafora za univerzum u kojem se krv i vatrene emocije obilato prolivaju, dok su moralne norme u najbolju ruku prljavo sive.

 

Morgan Lost


Svet Morgana Losta je naš svet, 50-ih godina jednog znatno drugačijeg 20. veka, u kojem nije bilo II svetskog rata jer je Marlena Ditrih ubila Adolfa Hitlera, ali jeste bilo ogromnog napretka u tehnologiji koji na primer podrazumeva i nuklearne elektrane, mobilne telefone i sletanje na Mesec deceniju i po unapred ali i klimatske promene koje su okovale gradove u večnu noć i megalomansku arhitekturu novog Heliopolisa inspirisanu filmovima Frica Langa ali i staroegipatskom mitologijom. U takvom okruženju, deluje Morgan, lovac na serijske ubice čije se ucenjene glave reklamiraju na gigantskim uličnim TV ekranima. On je duboko traumiran junak kojeg proganjaju duhovi svih zlikovaca koje je pobio, ali i Lizbet, verenice koju nije uspeo da spasi od ubica koje su mu ostavile fizičke i emotivne ožiljke, i istetoviranu masku oko očiju.

 

Morgan Lost: Mister Sandman


U prve dve povezane epizode: „Čovek poslednje noći“ i „Ne ostavljaj me“ smo upoznavali kako milje pripovesti o Morganu Lostu, ali i sporedne junake koji ga podržavaju, ili su mu smrtni neprijatelji, dok je treća epizoda „Gospodin Sendmen“, nacrtana od strane veterana Dilana Doga – Fregijerija, dala jedan nadrealniji pogled na teme i vizualizaciju, uvodeći konkretnije elemente natprirodnog u već potentni miks SF-a, kao i psihološkog i slešer horora. Poseban kvaltet Morgana Losta su izvanredne, i vrlo sugestivne naslovnice, sačinjene iz kolaža slika koje pružaju prostor za tumačenje i predviđanje zapleta i preokreta.

 

Morgan Lost


Posle revolucije 80-ih i 90-ih, uživanje je videti da veliki Boneli ima još kečeva u rukavu, i da može da bude originalan i svež za potpuno nove naraštaje čitača, a još je veće zadovoljstvo biti u mogućnosti da to sve imamo blagovremeno dostupno i na našem sve zanimljivijem strip tržištu. 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :