JO­TI SID­HU - Be­o­gra­đa­ni su “na­ma­za­ni”

Datum objave:05.04.2006

Pročitano:3579 puta

By:Mirjana Veledinović

Jo­ti Sid­hu, svet­sko tran­ce ču­do, de­lio je to­kom svo­je ka­ri­je­re stu­dio sa ime­ni­ma od ko­jih bi sva­ko­me od vas mo­gao da po­ne­sta­ne dah, u za­vi­sno­sti od to­ga ko­me se od tih zve­zda pri­kla­nja­te, na­rav­no. Na­ve­šće­mo Mas­si­ve At­tack i Hu­man Le­a­gue, či­me će­mo pod­mi­ri­ti dva odvo­je­na mu­zič­ka žan­ra, ali po­me­nu­ti i tre­ći - uz re­mix stva­ri Pa­u­la Oaken­fol­da.
Ta­ko­đe, po­red nje­go­vogime­nasto­jina­zivvr­hun­skihsvet­skihiz­da­vač­kihku­ća, po­put: Dra­gonfly, TIP, Tran­si­ent, dok je od­ne­dav­no i zve­zda Ne­u­ro­bo­tic Re­cords.
Na­ša tran­ce pu­bli­ka ga do­bro po­zna­je, vre­me je da ga pu­tem Bu­ga upo­zna i pre­o­sta­li deo club­be­ra. Jo­ti­ja na­la­zi­mo u po­seb­nom de­lu ko­smo­sa - na Pla­ne­ti ­BIGZ, i glad­ni no­vih in­for­ma­ci­ja bez oko­li­ša­nja pi­ta­mo: Šta ima no­vo?


 
Al­bum Pun­ctu­a­tor, iz­ba­čen kra­jem pro­šle go­di­ne, od­lič­no je pro­šao. Na re­du je kom­pi­la­ci­ja Se­lec­tion from the Col­lec­tion, ta­ko­đe pod Ne­u­ro­bo­tic Rec, eti­ke­tom - sprem­no nam od­go­va­ra Jo­ti. “Ra­di se o pot­pu­no no­voj ide­ji, a to je da mu­zi­čar bi­ra stvar iz svo­je ko­lek­ci­je, a za­tim bi­ra i mu­zi­ča­ra ko­ji bi ura­dio re­mix te stva­ri. Ide­ja je mo­ja, pa ću ja iz­da­ti i pr­vu kom­pi­la­ci­ju ove vr­ste. Iza­brao sam već ne­ko­li­ko stva­ri: Cha­os To Or­der dao sam Do­me­sti­cu, Shan­ti će ura­di­ti Li­ve Fast, Die Young, PTX ra­di Cha­o­tic bi­o­tic, Di­no je za­du­žen za Se­qu­en­ce, i.t.d. Na to­me tre­nut­no ra­dim i na­dam se da će iza­ći do SO­NIC fe­sti­va­la, jer će ta­da oči bi­ti upr­te u Ita­li­ju i Ne­u­ro­bi­o­tic.” 
 
No­vi­tet je i pro­je­kat Audio Che­mi­stry sa Si­mon Pos­for­dom (Hal­lu­ci­no­gen, Shpon­gle).   
Si­mon i ja se zna­mo go­di­na­ma. Uvek smo že­le­li da ra­di­mo za­jed­no, ali ni­ka­ko da nam se uka­že pri­li­ka. Ko­nač­no smo us­pe­li u to­me i sni­mi­li stvar Long,long arms, ko­ju sam ja is­ko­ri­stio za al­bum (Pun­ctu­a­tor). Ura­đen je i re­mix ove stva­ri, tre­ba­lo bi da iza­đe u ju­lu, sa no­vom kom­pi­la­ci­jom. Long long arms smo sni­mi­li u mom stu­di­ju, a za­tim smo kod Si­mo­na ura­di­li još jed­nu stvar. Ka­ko smo bi­li za­do­volj­ni sa­rad­njom, pla­ni­ra­li smo da sni­mi­mo al­bum; me­đu­tim, obo­ji­ca ima­mo to­li­ko po­sla da ne na­la­zi­mo vre­me­na za to.
 
Šta je još no­vo, a da se ne ti­če po­sla?
Se­lim se u Špa­ni­ju, u Bar­se­lo­nu. Za­to što je En­gle­ska pu­na En­gle­za. Smo­ri­la me je En­gle­ska. Ina­če, no­vac za­ra­đu­jem van nje, u evri­ma, a fun­ta je pre­sku­pa. I to je sa­mo je­dan od raz­lo­ga. Ostr­vo je ma­lo, ogra­ni­če­no je... Hlad­no je u En­gle­skoj, a me­ni je po­treb­no sun­ce. Imam 35 go­di­na i tre­ba mi sun­ce!
 
Za­što Bar­se­lo­na - za­što ne Be­o­grad?
Su­vi­še ste na­ma­za­ni.
 
Če­sto si do­la­zio ov­de, ra­dio si na raz­li­či­tim me­sti­ma. Da li je ne­ko od njih osta­vi­lo po­se­ban uti­sak?
Ba­ru­ta­na, na­rav­no. Sme­de­rev­ska tvr­đa­va mi se do­pa­la mo­žda i vi­še od Ba­ru­ta­ne. U stva­ri, vo­lim isto­ri­ju, a va­ša bro­ji hi­lja­de go­di­na. Za­to su mi omi­lje­na ta­kva me­sta, ko­ja su ve­za­na za isto­ri­ju i kul­tu­ru. “Cut­ting ed­ge” mu­zi­ka unu­tar zi­di­na sa hi­lja­du­go­di­šnjom isto­ri­jom.
     
Okre­ni­mo se, za­to, isto­ri­ji. U po­čet­ku be­še acid ho­u­se
Da, acid ho­u­se je bio moj po­če­tak. Za­pra­vo, bio je po­če­tak sve­ga što je ve­za­no za elek­tron­sku mu­zi­ku. Sa­ma reč ho­u­se pro­i­za­šla je iz acid ho­u­se prav­ca. Iz­ba­ci­li su acid i uba­ci­li vo­ka­le. U prin­ci­pu, do­go­di­la se eks­plo­zi­ja iz ko­je je na­sta­lo mno­go pra­va­ca. U to vre­me, ja sam jos išao u ško­lu. Imao sam 17 go­di­na ka­da je na­stao acid ho­u­se i ta­da sam od­lu­čio da bu­dem DJ. Do­bio sam po­sao u naj­po­zna­ti­jem klu­bu u Braj­to­nu. Me­sto je bi­lo po­pu­lar­no, pri­lič­no un­der­gro­und, do­la­zi­li su lju­di čak iz Lon­do­na. 
 
U na­red­nom zna­čaj­nom tre­nut­ku tvo­je ka­ri­je­re osvo­jio si ti­tu­lu The gro­o­ve con­sul­tant..?
Ra­dio sam u Lon­do­nu, na me­sti­ma kao što su The Hit Fac­tory, Rak. Bi­li su to iz­u­zet­no pro­fe­si­o­nal­ni stu­di­ji ko­ji su ko­šta­li do 3 hi­lja­de fun­ti dnev­no, sa mi­xe­ta­ma vred­nim po 750 hi­lja­da fun­ti. Za­pra­vo, za­pa­zio me i an­ga­žo­vao pro­du­cent Da­ve Alen (naj­po­zna­ti­ji kao pro­du­cent gru­pe The Cu­re). Bi­la mu je po­treb­na oso­ba iz un­der­gro­un­da. Tra­žio je ta­kvu vr­stu sve­ži­ne za svo­ju mu­zi­ku. A ja sam tu ste­kao pri­lič­nu ve­šti­nu u pro­gra­mi­ra­nju. Me­đu­tim, to ni­je du­go tra­ja­lo. Oti­šao sam na svoj pr­vi goa par­ti… Pro­me­nio mi je ži­vot… Sve osta­lo je pre­sta­lo da po­sto­ji…
 
Ka­ko iz­gle­da “par­ti ko­ji me­nja ži­vot”?
U Lon­do­nu, u na­pu­šte­noj ci­gla­ni, u pu­stom kra­ju gra­da do­go­dio se le­gen­dar­ni na­stup Mi­kea Me­gva­je­ra (Ju­no Re­ak­tor) i Ser­za So­u­ka (To­tal Ec­lip­se). Ta­mo sam upo­znao Di­na. Se­ćam se da sam mu re­kao ne­što kao: “Ovu mu­zi­ku je la­ko pra­vi­ti”. Po­sle par­ti­ja, za­jed­no sa Ste­ve­om Roh­na­nom, oti­šli smo pra­vo u moj stu­dio, na­pra­vi­li smo par stva­ri i… ro­đe­na je Ayahu­a­sca!
 
Da li je za­i­sta la­ko pra­vi­ti tu mu­zi­ku?  
Ne bih to mo­gao da ka­žem sa­da, po­što su su­že­ne mo­guć­no­sti u tran­ceu. Ra­ni­je ni­je po­sto­jao pro­gres­si­ve, od­no­sno pro­gres­si­ve je bio u sklo­pu tran­cea, sa­mo što ni­je imao ime. Da­kle, pro­gres­si­ve je oti­šao, a tran­ce se sma­njio. Po­sta­jao je sve ogra­ni­če­ni­ji, sa sve ma­nje mo­guć­no­sti i sve vi­še lju­di je bi­lo be­sno jer su se ose­ća­li kao u “mi­ši­joj ru­pi”. Ra­ni­je je bi­lo la­ko. Bi­lo je ne­mo­gu­će re­ći: “Ovo je tran­ce” ili “To ni­je tran­ce”. Sve je mo­glo da bu­de tran­ce. Je­di­no što je bi­lo ne­mo­gu­će je uba­ci­va­nje vo­ka­la. Vo­ka­li su bi­li za­bra­nje­ni! Za­to je i for­mi­ran ovaj pra­vac, po mom mi­šlje­nju. Po­sto­ja­la je pop mu­zi­ka sa vo­ka­li­ma i svi su pe­va­li u fa­zo­nu “vo­lim te”, “ne­do­sta­jem joj”, “pre­va­ri­ćes me”, “mo­lim te, vra­ti se”. Osnov­no pra­vi­lo tran­cea bi­lo je: “za­bra­nje­ni vo­ka­li”. Vi­še ni­je ta­ko. Re­kao bih da je sa­da mno­go te­že pra­vi­ti tran­ce, jer tre­ba is­pu­ni­ti od­re­đe­ne stan­dar­de. De­fi­ni­tiv­no je po­treb­no is­ku­stvo za pra­vlje­nje stva­ri ko­ja is­pu­nja­va ta­ko vi­so­ke stan­dar­de. A tran­ce po­sta­vlja ve­o­ma vi­so­ke stan­dar­de.
 
…Di­no, Ste­ve, Ayahu­a­sca. Šta se da­lje de­ša­va­lo?
Na­pra­vi­li smo ne­ko­li­ko stva­ri u mom stu­di­ju. Me­đu­tim, mo­ja mi­xe­ta je bi­la pri­lič­no lo­ša, pa smo ih od­ne­li u stu­dio pri­ja­te­lja (Man With No Na­me). Pr­va iz­da­nja Ayahu­a­sce na­šle su se na kom­pi­la­ci­ji Con­cept in Dan­ce, ko­ja je bi­la dru­ga tran­ce kom­pi­la­ci­ja ika­da iz­da­ta (pr­va je bi­la Oda Or­do­na­ta). Na­pu­stio sam Ayahu­a­scu, jer sam, u prin­ci­pu, že­leo ne­što svo­je. Na sce­nu je stu­pio Psycha­os, a oni - Di­no i Ste­ve – kre­nu­li su u pro­je­kat Cydo­nia. U pro­jek­tu Psycha­os bio sam sa­mo ja - on je bio mo­je če­do.
 
Ako je ta­ko, za­što si pro­me­nio fa­zon?
Psycha­os je tra­jao do 2000. U to vre­me, kra­jem 90-ih, mu­zi­ka je bi­la pri­lič­no mrač­na i te­ška. A ja sam bio “go­spo­dar ta­me”. U istom tre­nut­ku pro­gres­si­ve se odvo­jio i kre­nuo svo­jim pu­tem. Da­kle, de­fi­ni­tiv­no se de­ša­va­la pro­me­na - lju­de je de­fi­ni­tiv­no smo­rio mra­čan fa­zon. Do­sa­dio je i me­ni, pa sam do­neo od­lu­ku da se pro­me­nim. A je­di­ni na­čin da to po­stig­nem bio je da pro­me­nim stu­dio, da pre­sta­nem da ko­ri­stim sem­ple­re, da pro­me­nim svoj zvuk, da poč­nem vi­še da ko­ri­stim kom­pju­ter. Tran­ce je po­stao fe­sti­val­ska mu­zi­ka. Naj­ve­ća po­zor­ni­ca tran­cea je na fe­sti­va­li­ma, a fe­sti­val­ska mu­zi­ka se pot­pu­no raz­li­ku­je od klup­ske. Ja vi­še ne ra­dim u klu­bo­vi­ma i mi­slim da ni­ko sa mo­guć­no­šću iz­bo­ra ne že­li da bo­ra­vi u klu­bu, svi će ra­di­je iza­bra­ti otvo­ren pro­stor, a ne mo­že­te da svi­ra­te mrač­ne stva­ri na fe­sti­va­lu u tri po­pod­ne! Da­kle, i ja sam že­leo da bu­dem pri­znat, že­leo sam da pra­vim le­pu mu­zi­ku ko­ja će da se do­pad­ne, na pri­mer, mo­joj ma­mi. Ipak, ka­da se pod­vu­če cr­ta, to sam i da­lje ja. Zvuk je i da­lje pri­lič­no te­žak. Moj duh je i da­lje pri­su­tan.

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :