Jean-Paul Gaultier - Enfant Terrible francuske mode

Datum objave:05.10.2005

Pročitano:4807 puta

By:Višnja Knežević


Ime i prezime: Jean-Paul Gaultier
Datum i mesto rođenja: 24. april 1952. , Arcueil (nedaleko od Pariza)
Nadimak: Enfant terrrible, “crna ovca” porodice francuskih kreatora
Zaštitni znak: korset!

Ovdašnju pažnju privukao je korsetima koje je dizajnirao za Madoninu turneju “Blond Ambition”, 1990. Godine. Za one koji ne mogu da se sete o čemu je reč, neka samo prizovu u pamećenje sliku zalizane Madone, u crnim mrežastim čarapama i ružičastom korsetu sa žabicama i velikim, špicastim grudima; i onaj čuveni krevet na sceni na kom je radila svašta :).


Zatim, 1993. Godina: Almodovarov futuristički eksperiment “Kika”. Sećate se Victorie Abril sa onim crvenim ožiljkom na licu i u dugoj crnoj haljini sa procepima iz kojih “štrče” njene grudi.
1994. godina: kostimografija za film “Grad izgubljene dece”, režisera filma “Amelia Pulen”.
Konačno, 1997. godina: Luc Besonov “5. element”. Osim beliog trakastog odela u kojem je Mila Jovovich upala u Willisov taxi, komplet ostalu kostimografiju osmislio je Jean-Paul Gaultier.



Čovek koji se ne ustručava da ženu obnaži u svakodnevnim i svečanim prilikama; Muškarce oblači u suknje i helanke; Meša po dve i više različitih etno-motiva u jednoj kreaciji; oduzima rukave i nogavice; igra se sa tradicijom i stereotipovima, rušeći sve granice “dobrog ukusa” koje je postavila Pariska moda, još početkom 20. veka; izaziva neodobravanje i ovacije; gde god da se pojavi, uvek u centru pažnje: Jean-Paul Gaultier sa ponosom nosi svoj nadimak “nemogućeg deteteta”.

Veruje da je moda politika. Da predstavlja odraz društva u svakom smislu. U njoj izražava svoj stav, u njoj kritikuje društvo u kojem živimo. U njoj takođe ukazuje na duboke i nepromenljive vrednosti zahvaljujući kojima to isto društvo još uvek postoji. Razotkriva, raskrinkava, podseća, pokazuje. Najviše od svega, razgolićuje.


Na reviji povodom kolekcije jesen/zima za 2004. godinu, imao je svega nekolicinu živih modela. Preostale kreacije nosile su marionete u prirodnoj veličini. Jesen/zima 2003, visoka moda: bodysuits - trake, čipka, til, konci – sve potpuno pripijeno uz telo, ne skrivajući ništa. Jedno od njih predstavljalo je krvotok: veliko svetleće srce u sredini i mreža vena, arterija i kapilara. Poslednja kolekcija: proleće leto 2005: mlada obučena u belu afričku masku.

Obožava folklor, i dosta crpi ideje iz njega: kiltovi, Afrika, budisti, španska korida, hrišćani, Meskiko… Uglavnom ukombinovani sa punkom, futurizmom, kao street-wear, ali i haute coiture. Haljine-maske, devojke obučene u padobrane, trake, madonne, duhovi, vilenjaci, Charleston, James Bond, androgini, macho-tipovi,… Zaviruje svuda i ne stidi se da bilo šta iznese na videlo i oceni. Jedna kritičarka mode rekla je o njemu: “kako se njegova mašta raskriljava, videćete T-shirts bez leđa, teksas jakne bez jednog rukava i farmerke bez nogavice, ludilo printova, muške pantalone i suknje preko njih, i prelepe žene.”



Napravio je parfem u bočici u obliku ženskog i muškog torzoa. Možda najčuvenije bočice za parfem, pored konzervativnog Šanela 5, i kuće Salvador Dali. Vezivao je devojke, umresto u lisice, u nakit. Pravio je od njih musketare, sex-ikone, majke i boginje; od muškaraca: mačo-tipove, nežne i mazne dečkiće, mornare, ratnike, bogove. “Stvorio je” Adama i Evu, a onda ih prebacio u Etiopiju kao Rastamane.

Prošle, 2004. godine, bio je autor sigurno jedne od najposećenijih i najpoznatijih izložba u poslednjih 100 godina. Pozvala ga je menadžer prestižne Fondacije Cartier, i zatražila od njega izložbu kostima, odnosno garderobe. Odgovorio joj je da ne smatra da zaslužuje takvo nešto, budući da svoje kreacije ne smatra umetničkim delima, kojima bi bilo mesto u umetničkoj galeriji. Ali, namesto toga, napravio je izložbu svojih modela – od hleba! Preko četiri hiljade francuskih bageta, kroasana, kolačića, i ostalog sveže pečenog i jestivog testa bili su zavese, kišobrani, cipele, haljine, korseti. U originalne korpe za hleb, smešteni su tako da izgledaju kao duge, strukirane, svečane haljine.



Ispod galerijskog prostora, bila je prava pekara gde su pekar-majstori non stop pekli i menjali istrošeni “materijal” novim, tako da su kreacije uvek mogle biti sveže za posetioce. Koji su mogli da kupe za 2 i 4 evra bagete za Gaultier-ovim zaštitnim znakom: mornarskim prugama. Sav prihod sa izložbe otišao je u dobrotvorne svrhe: siromašnim ljudima Pariza.
“Kreiranje i izrada testa imaju mnogo toga zajedničkog; dobro kuvanje je poput prelepe haljine: oboje su kratkovečni, moraju pružati zadovoljstvo, i ponekad rezultat teškog i napornog rada, ali to ne bi trebalo da se vidi.”
Kao mali želeo je da bude kuvar. Danas je modni kreator. Poslednjom izložbom uspeo je da spoji to dvoje, i ostvari svoju želju iz detinjstva. Videćemo šta će biti sledeće…

Kratka biografija:

Rođen 24.aprila 1952.
24. aprila 1970, tačno na svoj rođendan, biva primljen kao asistent na godinu dana kod čuvenog kreatora Pierre Cardin-a. (inače nije završio nikakvu dizajnersku školu, crtao je samoinicijativno i svoje kreacije slao poznatim modnim kreatorima).
1971. počinje da radi sa Jacques Estrel – om i u Kući Jean Patou, kao asistent Michel Gomez-a, a potom i Angello Tarlazzi-a. U pitanju su sve značajna imena iz sveta mode.
1976. ima svoj debut: kracija elektronskog nakita, u saradnji sa saradnikom Francis Menuge-om
Iste godine, ide prva kolekcija pod njegovim imenom, u Palais de Decouvert.
1985-86. projekat za spektakl “Defile” Regine Chopinot (radio kostime)
1988. radi svoj prvi projekt Gaultier Junior
1990. kostimografija za Madonninu turneju Blond Ambition
1992. kreacija mobilnog nameštaja prema ideji Putovanje i selidba
Iste godine, prva kolekcija Gaultier jeans-a
1993.godine izlazi njegov prvi parfem u bočici u obliku ženskog tela u korsetu
1994.godine: kostim za glavnu ulogu u Almodovarovom filmu Kika
Iste godine, nova unisex sportswear kolekcija JPG koja će zameniti dotadašnju Gaultier Junior
Iste godine, kostimografija za film “Grad izgubljene dece”.
1995. godine, lansira svoj prvi muški parfem, Le Male – takođe bočica u obliku torzoa, muškog, u mornarskoj majci
1997. kostimografija za “5. element”
Oktobra 1999. godine, lansira drugi ženski parfem, “Fragile”
U međuvremenu, redovne su i uvek najposećenije njegove revije.
Napisao knjigu “A Nous Deux la mode”, snimio ploču, pojavio se u mnogim filmovima i kao glumac, uglavnom glumeći: sebe :).

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :