Jasmina Malešević: Poezija je neuništiva, samo su reči promenljive!

Datum objave:14.02.2018

Pročitano:2053 puta

By:Milan B. Popović

INTERVJU: JASMINA MALEŠEVIĆ, književnica, poetesa…

 Na Četvrtom međunarodnom konkursu „ Pesnik i zemljotres“, povodom manifestacije „Momini dani“ dobili ste Specijalnu nagradu za lepotu poezije i Drugu nagradu za kratku priču. Kakav je osećaj i možete li nam reći nešto više o tome? Sem ove, koje su vam nagrade posebo drage?

Manifestaciju su pokrenuli i osmislili čelnici Književnog kluba „Mala ptica“ iz Beograda, kako bi sačuvali delo i lik velikog književnika i prevodioca Mome Dimića. Čast je i veliki podsticaj dobiti takvu nagradu! Do sada, ni za jednog pisca nisam čula sa toliko različitih strana, da je bio izuzetan i divan čovek. A to je najvažnije! Pre svih, pesnici i umetnici bi trebalo da budu dobri ljudi. Da budu u dosluhu sa onim što pišu, u skladu sa tonovima srca, mislima i postupcima.
Sem ove, posebno mi je draga nagrada „Milan Lalić” koju sam dobila za knjigu Skarabeg, 1992. godine, kada je ustanovljena od strane inicijatora dr Milana Mladenovića, vlasnika Sfairosa. Draga mi je Nagrada publike, na Smederevskoj pesničkoj jeseni. Druga nagrada na Festivalu poezije Subotica-Palić. Prva nagrada za kratku priču, Časopisa Akt iz Valjeva...

 



Možete li naše čitaoce upoznati sa vašim književnim počecima i prvim objavljenim knjigama?

Poeziju sam počela da pišem posle prve, velike ljubavi, zapletena u mrežu zanosa i osećanja. Deset godina sam bila član i zamenik predsednika Književnog kluba „Đuro Salaj“. Bila je to važna škola u kojoj sam kalila svoje pesništvo i odnos prema svetu, jer pesnici najbolje prenose usmena predanja.
1990. godine, Vojislav Brković i ja smo objavili zajedničku knjigu Rođeni iz iste smrti. Tada sam imala 27 godina. Izdavač je bio Sfairos, u to vreme najupečatljivija izdavačka kuća, što se tiče filozofije, istorije i poezije. U formi poetskog dijaloga, pokušali smo da odgovorimo na pitanja: „Šta je to ljubav? Da li diše našim plućima? Da li hvata naše misli, kao nejasne slike iz sna?”
1992. godine, Sfairos je objavio i moju prvu samostalnu knjigu, Skarabeg, koju sam već pomenula. Skarabeg govori o strasti, koja se kotrlja između smrti i novog buđenja. „Jer nebo, raskošno od boja, samo dokazuje, da svaki atom, isto, uzvraća svetlost...”

 


Ekskluzivitet je da ste 2001. godine napisali zajedničku knjigu „Adame ne ljuti se“ sa istaknutom rok zvezdom i multimedijalnom umetnicom, Aleksandrom Slađanom Milošević? O čemu ona govori?

Neponovljivu muzičku zvezdu, umetnika, intelektualca, borca za slobodu mišljenja i svih čestica koje tvore vaseljenu, upoznala sam 1981. godine na Veterinarskom fakultetu. Knjiga koju smo napisale zajedno, govori o Lilit, Bogu, Adamu i Evi. Četvorstvu koje stvara i razara svet. Da bi dosegli raj, koji je odsjaj najdublje i najintimnije suštine, oni moraju da budu brži od laži, mudriji od zavisti, plemenitiji od sebičnosti, stpljiviji od ljubomore. Na kraju, dolazi do njihovog pomirenja i nove, istinske komunikacije, koja se zove ljubav. Knjiga je bazirana na nekoliko biblijskih legendi. A blagoslov za njeno objavljivanje dali su nam: profesor Vladeta Jerotić, profesor Radovan Bigović i gospodin Petar Živadinović. Izdavač je bio Draslar Partner. Na promociji knjige koji je osmislila kao svojevrstan performans, Slađana je bila Lilit, ja sam bila Eva...


Šta ste sve objavili nakon te knjige i da li se vaš senzibilitet u nečemu promenio?

2010. godine objavila sam knjigu poezije, Jadi mladog anđela. Izdavač je bila Asocijacija Ars et Norma. Izgubivši se u nekim predelima stvarnosti, želela sam da potvrdim svoj pesnički oblik. Moje vidljivo i nevidljivo biće su smanjili distancu, i počeli su polako da postaju celina. To nije bila promena senzibiliteta, već širenje i produbljivanje njegovih granica. Predgovor je napisao profesor Ratko Božović a pogovor pesnik Toma Milošević.
2013. godine, Draslar Partner objavljuje moj prvi poetski, alternativni roman, Dnevnik urbane sirene. Praveći počasni krug oko Zemlje, Sirena želi da zabode palmicu u svoje srećno ostrvo, jer zna da: „Sve što se vidi ima dušu. Ono što se ne vidi, ima još veću“. Pogovor za ovu knjigu je napisao, Nenad Novak Stefanović.
2014. godine, objavila sam knjigu Čarna šuma. „Susreti koji menjaju dubinu života, uvek počinju na začaranim mestima“. Tako su se sreli Lepa Devojka i Lepi Pesnik. Predgovor je napisala Todora Škoro, pogovor Nenad Novak Stefanović. Izdavač je bila Štamparija Print 2 Print, iz Beograda.
2015. godine, isti izdavač objavljuje Mačkaste priče, knjigu za decu, koju sam napisala uz pomoć sina Teodora, kada je bio mali. Moji gosti su bili predškolci vrtića Dambo iz Subotice i njihova vaspitačica i pesnikinja Aleksandra Saška Erdeg. Uz blagoslov Moše Odalovića. „Priroda je sve ono što nas okružuje. Ljubav je sve ono što okružuje prirodu.“ – motiv je ove knjige.



Foto: Maja Tomić

Pesme i priče su vam objavljene u mnogobrojnim zajedničkim knjigama, zbornicima, časopisima. Navedite nam neke od njih.

Knjiga Najlepše ljubavne pesme srpskih pesnikinja, koju je priredila Gordana Simeunović a objavio Gramatik, 2013. Tu se nalaze pesme 99 pesnikinja od XV veka do danas. Zatim knjiga Tragovima moga psa, koju su priredili profesor Ratko Božović i Marijana Rajić. Izuzetne priče o kućnim ljubimcima koje su pisali poznate i manje poznate ličnosti. Cilj je da se pomogne napuštenim životinjama i utiče na ljude da ih ne zlostavljaju i ne ostavljaju. Zbirka kratkih priča Knez Vladimir, Refesticon, Bijelo Polje. Šumadijske metafore, Banatsko pero, Književne novine (UKS), Časopis Brankovina iz Valjeva...

Ko su Vaši omiljeni pisci i kako su njihove knjige uticale na Vas?

Ivo Andrić, Vidosav Stevanović, Stendal, Italo Kalvino, Džulijan Barns, Milijana Komatina, D. H. Lorens, M. Jursenar... Ima ih mnogo! Knjige su mi pomagale da mnoge delove sebe premostim. Neke su me pomerale sa putanje i prebacivale na viši energetski nivo. Neke knjige su me bolele toliko, da sam jedva dolazila k sebi. Sve su one emotivno i nadahnuto uticale na moje biće i na neki način, u carstvu mašte, sa omiljenim piscima se dopisujem.

Završili ste Veterinarski fakultet. Dve decenije ste vodili obućarsku radnju nasleđenu od oca. Član ste Udruženja književnika Srbije i od prošle godine samostalni umetnik. Da li to dokazuje da su putevi poezije uvek čudesni?

Jesu, jer poezija uvek vodi ka najlepšim delovima bića. Kao što je hematopoeza stvaranje ćelija u koštanoj srži, tako je poezija stvaranje i obnavljanje mikrokosmosa. Ako verujemo u to da je prvo nastala reč, poezija je put samoostvarivanja, samoobnavljanja, samousavršavanja. „Poezija je nadenula ime beskonačnom besmislu. Noseći pehar pun vina, otkrila je suštinu svemira.“ I za kraj još jedan stih: „Pre nego što je stvorio svet, Bog je napisao pesmu. Poezija je neuništiva, samo su reči promenljive.“


vrh strane
Komentari (1)
Pošalji komentar
Vesna Šofranac
16.02.2018 10:48
Velika mi je čast što Jasminu lično poznajem. Jasmina je proširla granice svestranosti koje su u ljudskoj moći. Jednom rečju - neponovljiva je. Bravo Jasmina, U tebi je sadržana sva lepota življenja.


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :