Barutana klub Beograd

Jan Artis Bertran - Fotografije iz balona!

Datum objave:05.06.2007

Pročitano:5531 puta

By:Francuski kulturni centar



Jan Artis-Bertran, rođen 1946, oduvek je voleo prirodu. Fotografijom je aktivno počeo da se bavi krajem 70-ih godina, dok je u Keniji zajedno sa suprugom Anom proučavao svakodnevni život čopora lavova. Shvatio je da činjenice treba da iznosi pomoću slika, a ne reči. Kad je postao pilot balona sa toplim vazduhom i počeo da eksperimentiše sa fotografisanjem iz vazduha, otkrio je i lepotu sveta viđenog sa neba.
 
Godine 1981., po povratku u Francusku, objavio je "Lavove", prvu u seriji od 80 knjiga. Započeo je i karijeru foto-reportera i tesno je sarađivao sa raznim prirodnjacima, uključujući Dajan Fosi, koja je proučavala planinske gorile u Ruandi. Njegovi radovi su objavljeni u mnogim svetski poznatim časopisima, kao što su "Pari Mač", "Geo", "Lajf" i "Nešenel džiografik".
 
Godine 1991. osnovao je "Altitid", prvu fotografsku agenciju specijalizovanu za fotografije iz vazduha. Pod pokroviteljstvom Uneska, 90-ih je započeo svoj najambiciozniji projekat: stvaranje banke fotografija Zemlje viđene sa neba. Cilj mu je bio da napravi dosije o životnoj sredini za sadašnje i buduće generacije. Njegov rad je objavljen 1999. i knjiga "Zemlja viđena sa neba", prevedena na 24 jezika, postala je jedan od bestselera među ilustrovanim knjigama pošto je prodata u više od tri miliona primeraka širom sveta. "Zemlja viđena sa neba" je i izložba na otvorenom, koja je do sada obišla preko sto gradova širom sveta i privukla više od sto miliona posetilaca. Ovaj projekat još nije završen. Mnoge zemlje tek treba posetiti, a geografske koordinate, navedene uz svaku fotografiju, omogućiće naučnicima i drugim fotografima da lociraju i dokumentuju menjanje tih lokaliteta.
 
Istovremeno, Jan Artis-Bertran nastavlja da pravi sistematski popis kućnih ljubimaca i domaćih životinja, koje fotografiše u studiju ili na otvorenom ispred pozadine od platna.
 
Godine 2003. pokrenuo je akciju "Ostalih šest milijardi". Kamermani putuju po svetu i sreću i intervjuišu ljude kako bi napravili portret planete iz ugla njenih stanovnika. Do sada je snimljeno preko četiri hiljade razgovora u više od 65 zemalja. Dve godine kasnije Jan Artis-Bertran osnovao je "GudPlanet", neprofitnu organizaciju koja promoviše održivi razvoj, lajtmotiv svih njegovih projekata. Jan bi voleo da omogući svakome od nas da postane čuvar budućnosti naše planete i, samim tim, naše sopstvene budućnosti. Takođe je režirao seriju od četiri dokumentarna filma u trajanju od po dva sata pod nazivom "Zemlja viđena sa neba", prikazanu na francuskoj televiziji 2006-2007, a ove godine je započeo i rad na dugometražnom filmu o stanju životne sredine u svetu i izazovima sa kojima se suočavamo.



ODMOR RADNIKA NA BALAMA PAMUKA, THONAKAHA, KORHOGO, OBALA SLONOVAČE (9°28’ J, 5°36' Z).
Seme najrasprostranjenije vrste pamuka Gossypium hirsutum, poreklom iz Srednje Amerike, počelo je u 19. veku da se gaji i u zapadnoj Africi. Početkom XX veka na ovu sirovinu otpadalo je 80 odsto svetskog tržišta tekstila (danas 47 odsto, posle pronalaska sintetičkih materijala). I dan-danas na uzgoju i proizvodnji pamuka radi milijardu ljudi širom sveta. Ali pad cene pamuka, koja se prepolovila od 1995. godine, ima ozbiljne posledice na neke zemlje, posebno u zapadnoj i centralnoj Africi. Suočene sa visokim proizvodnim cenama — samo za gajenje pamuka koristi se jedna četvrtina pesticida koji se proizvedu u svetu — neke vlade pozivaju na smanjenu upotrebu pesticida. Takođe se preduzimaju napori na uspostavljanju lanca trgovine pod pravičnim uslovima, koji će obezbediti višu cenu za proizvođače i uslove rada u skladu sa međunarodnim propisima.



PALME U PLANINAMA POLUOSTRVA MUZANDAM, OMAN (26°06' S - 56°16' I).
Krečnjačke planine koje dominiraju Sultanatom Oman zapravo predstavljaju morsko dno koje se pojavilo kao posledica kontakta između Arabijskog poluostrva i Evroazijske visoravni za vreme velikih tektonskih pomeranja. Izolovano teritorijom Ujedinjenih Arapskih Emirata od ostalog dela zemlje, poluostrvo Muzandam na krajnjem severu pruža se ka Ormuskom moreuzu koji spaja Persijski i Omanski zaliv. Pusti visovi skoro da su potpuno ogoljeni bez imalo vegetacije. Ipak, na ovim planinama koje se dižu do 2.000 m nadmorske visine, seljaci iz sela Šihuh napasaju svoja stada posle sezone kiša. Sade i urmine palme, ograđujući zemljište malim kamenim zidovima. Ovi zidovi ne samo da štite useve od gladnih koza, već pomažu i da se zadrži voda i uspori erozija, tako što zadržavaju plodni mulj za vreme retkih ali silovitih kiša tokom zime.



KARAVAN KAMILA U BLIZINI FAŠIJA, PUSTINJA TENERE, NIGER (18
14' S, 1140' I)
Decenijama su Tuarezi trgovali solju tako što su na kamilama prevaljivali preko 610 km između grada Agadeza i rudnika soli u Bilmi. Kamile idu u koloni i dnevno prevaljuju 40 km, iako temperatura dostiže 46C u hladu i svaka životinja nosi teret od skoro 100 kg. Faši, jedini veći grad na putu azalaja (karavana soli), neizbežna je stanica. Danas se karavani, u kojima je nekada bilo i do 20.000 kamila, obično sastoje od stotinak životinja: polako ih zamenjuju kamioni. Smanjivanje broja karavana i opadanje uzgoja kamila, suše tokom '70-tih i '80-tih godina koje su desetkovale stoku i sukobi iz '90-tih najavljuju postepeno odustajanje Tuarega od nomadskog načina života. Krivolov i preterana eksploatacija ozbiljno ugrožavaju rezervate Air i Tenere, u kojima živi većina Tuarega i koji predstavljaju izuzetne zbirke pejzaža, biljaka (preko 350 vrsta) i životinja (najmanje 40 različitih vrsta sisara).



DRVEĆE U VODI KOD GRADA TAPONA, OBLAST RONA, FRANCUSKA (46
07' S, 445' E)
U Taponi, u oblasti Rona, između brežuljaka Božolea i stotina ribnjaka rasutih između močvara u regionu Domb, Sona se izlila iz korita u martu 2001. Ovo je uobičajena prirodna pojava u ravnici nizvodno od ušća Dua u Sonu. Seriju poplava u nekim delovima istočne i centralne Francuske prouzrokovale su olujne kiše koje su pale na tlo već natopljeno vodom i na ionako prepune podzemne rezerve vode. Ipak, hiroviti vremenski uslovi nisu bili jedini uzrok. Svoj doprinos su dali i ljudi i to izgradnjom objekata u oblastima u kojima su česte poplave, podizanjem prepreka koje ometaju oticanje vode (gradska i saobraćajna infrastruktura), nebrigom o rečnim tokovima ili krčenjem šuma. S obzirom na opasnost od globalnog zagrevanja, sada moramo da se prilagodimo ovim neizbežnim pojavama: trebalo bi doneti zakone koji primoravaju lokalne vlasti i privatne vlasnike da održavaju svoje objekte jer će u protivnom izgubiti pravo na nadoknadu štete; informacije o zonama u kojima postoji rizik od poplava treba da budu dostupne široj javnosti; i, najzad, opštine treba da preuzmu zadatke održavanja i evakuacije od lokalnog stanovništva.
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :