JAKE & DINOS CHAPMAN - Manijakalni džokeri visoke umetnosti!

Datum objave:27.07.2008

Pročitano:4626 puta

By:Ivan Gucunski




Ako je Trejsi Emin (Tracey Emin) kraljica, a Demijen Hrst (Damien Hirst) žandar, Džejk i Dino Čepmen (Jake & Dinos Chapman) su dva manijakalna džokera brit-art špila. Od njihovih lutaka dece sa licima ukrašenim drečavim roze genitalijama, pa sve do njiihovog skorašnjeg predstavljanja američke pop-kulture kao drevne etnografske umetnosti, Čepmenovi su specijalisti duboke mračne komedije i provokativno bezosećajne parodije.
 

 

 



Subverzivna oštroumnost i crni humor koji preovladavaju u radu Čepmenovih poduprta je izuzetnom zanatskom veštinom i mukotrpnim radom koji je evidentan u ekgzekuciji; oni su vrhunski crtači, graveri, vajari i duborezci. Hell (1999-2000) je verovatno njihov najambiciozniji i najpreteraniji rad. To su enormno veliki stolovi sa nekoliko hiljada nazzi figurica u scenama nasilne smrti i mučenja na terenu prošaranom uredno podšišanom bonsai mahovinom. Film sa detaljima hella, možete naći ovde.








Sem užasnih ratova, tu su i prepoznatljive lutke, koje nam donose još malo potresnih košmara iz detinjstva. Sa odraslim genitalijama umesto usta i očiju, neki su besmisleno spojeni i izvrnuti poput sijamskih blizanaca i sa prostačko-duhovitim nazivima kao šo su Fuckface i Two-Faced Cunt, ovi radovi su morali da uvrede neke - i uvredili su. Drugi su se samo smejali, uz posramljenost i nelagodu, ili iz čiste zbunjenosti, i to onoliko koliko Čepmenovi tvrde da su i nameravali. "Pitanje prestaje da bude šta je značenje same skulpture, već koje značenje je implicirano kada se posmatrač smeje skulpturi," Džejk, četiri godine mlađi od svog brata, kaže: "Sama skulptura postaje manje važna od čina smejanja".
 

 

 

 

 

 

 


Sa ozloglašenošću u koja je zapečaćena, ali i odobrena svim mogućim prestižnim nagradama, Džejk i Dino nastavljaju da oru plodnu zemlju subverzivnog i užasavajućeg humora, koristeći se svojim sveobuhvatnim i dubokim razumevanjem istorije umetnosti - referencirajući na dela ne samo Goje i Boša, nego i Rodina, Blejka, Pusena i u slučaju skulpture Ubermensch (Supermen), na Stivena Hokinga koji je u u invalidskim kolicima na vrhu stene. I omaž i satira u isti mah, ovo delo posebno zgodno sumira stil Čepmenovih: neprijatno-odbojan, zabavan, inteligentan i prosvetljujuć u svom fantastično 
lošem ukusu.

 

 

 

 

 

 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :