Klub Barutana Beograd

Intervju: Sana Garić: singlom „Prirodno“ najavljuje koncert

Datum objave:05.10.2020

Pročitano:2074 puta

By:Simona Kanjevac

Lokacija: Beograd

Muzičarka, vizuelna umetnica i autorka pesama, Sana Garić, iskoristila je najbolje od izolacje. Za njom su izložba „Ako utopija uspe…“, singlovi i mnogobrojni projekti. Povodom koncertne promocije novog EP-a koja je planirana da se održi 9. oktobra na brodu 20/44, našli smo se sa Sanom, koja nam je otkrila manje poznate detalje dosadašnjeg, ali i budućeg rada.


Hajde da se osvrnemo na izložbu „Ako utopija uspe…“. Rad „Svet za nas“ koji potpisuješ, u par navrata bio je „zaštitni znak“ ovog zanimljivog događaja. Kako je tvoje delo nastalo?

 

U pitanju je ulje na platnu formata 70 X 70cm i mix medija, iz istoimenog ciklusa radova. Ta slika je u stvari bila naslovna strana omota albuma „Svet za nas“.

 

Šta predstavljaju simboli koje vidimo?

 

Vezano za simboliku, to jeste zanimljivo pitanje. U principu, ja sam želela da povežem neke muzičke i neke simboličke elemente. Sve figure sede za stolom, što može biti asocijacija na tajnu večeru, i proroke koji su pokušavali da prenesu poruku ljudima. Za stolom su i životinje ‒ saveznici… umesto ljudi, ali i oni su tu simbolički.


E sad, tu je plavi jelen koji je kralj šume, a za mene u stvari predstavlja ‒ simbol lepote i slobode. Jelen je ne samo naša prva asocijacija na slobodu i nesputanost, već i životinja koja nas uči da divljina može ići ruku pod ruku sa elegancijom. S jednom velikom razlikom – ovaj „kralj“ nije simbol agresivnosti i napada. Naprotiv, on je simbol mira, balansa i velikodušnosti. On se trudi da razume svoje okruženje i svojim ponašanjem nam šalje jasnu poruku – prihvatite ljude onakve kakvi jesu. Tu je medved koji drži bubnjarske palice. Medved je smatran ‒ simbolom nekontrolisane snage i velike izdržljivosti. Tu se nalaze još neke noćne životinjice kao što su slepi miš u letu, hijene na ramenu i daždevnjak.


Na sredini stola ‒ nalazi se srce ‒ u kristalnoj kugli. Levo i desno su analogni sint i stara traka za snimanje zvuka. Na pozadini omota... nalazi se bršljen koji je srastao sa starom kućom, na obali okeana. Noć je. Noćna atmosfera. Predstavila sam taj imaginarni svet za nas, kako ga ja zamišljam.

 

Izvor: Sana Garić

 

Čak i za one koji nisu duboko u vizuelnim i muzičkim delima, prilično je jasno da se radi i o predstavama muzike na platnu. E sad, postavljalo se pitanje: Sano, zašto tvoj portret po sredi dela? Odakle opredeljenje za lični portret (koji je jako uspešan)?


Zato što je ta slika prvobitno bila omot. Imala sam i verziju br. 2, koja nema autoportret, a ona je služila na koncertima kao projekcija na platnu. Na primer, na EXIT-u kada smo svirali, slika je bila iza nas. Tu je bila cela šuma, ali bez nas, pošto smo mi, članovi benda, u stvari bili ispred tog vizuala ‒ živi, pokretni, svirali smo. Dakle, to je bio prvobitno omot albuma, pa je slika iz toga nastala kasnije.

 

Dakle, ona je služila u nekoj verziji i na nastupu, a ovog leta bila je izložena na platnu u Domu omladine?


Meni je u stvari zanimljivo da se igram, da imam takve eksperimente, socijalne eksperimente, zato što se nekad dešava suprotno od onog što se očekuje od autora. Čudno je da nastane omot, pa potom ulje na platnu, pošto je moglo da bude i obrnuto. Meni je to bilo zanimljivo, eto. Bilo mi je drago kad me je Jelena Pavićević pozvala da izlažem u Domu omladine, i super mi je što se jedna mlada ženska osoba nalazi na položaju urednice galerijskog programa.

 

Izvor: Sana Garić

 

Spominješ socijalni eksperiment, a opet, malopre si govorila nešto vezano za šumu. Koliko ta alegorija, kroz njen svet, životinje… preovladava, kao način tvog viđenja života? Šta šuma predstavlja za tebe, koliko je ona inspiracija?

 

Pazi, po mom mišljenju, sve je manje neke prirodnosti u današnjem svetu i kapitalizma i automatizacije, gde je sve na internetu. To je sve neki virtuelni svet koji nije realan. Realno je ono što je prirodno. Po mom mišljenju, to što je prirodno, što je i naziv aktuelnog singla, uskraćeno je u poslednje vreme. I to baš mnogo.

 

Jer za nas, muzičare, prirodno je da sviramo, da mnogo putujemo, da idemo na koncerte, da se družimo. To sve nismo imali u ovom prethodnom periodu. To traje dugo i mislim da je sad, čini mi se, posle ove pandemije, došlo do još veće otuđenosti. Jer, evo ja sad sedim sa tobom, i tako sa nekim bliskim ljudima se viđam… ali pre par godina je sve nekako izgledalo drugačije. Ljudi su se više družili, išli na koncerte, i uopšte... više su slušali muziku i obraćali pažnju na tu muziku.

 

Prema mom mišljenju, pojavom MP3-a i uopšte pojavom android telefona, koji sa jedne strane super služe (smeje se), nestalo je dosta toga što je ranije bilo prirodno. Ljudi su išli na koncert, slušali muziku, i na tom koncertu pravili šutku ‒ ponašali se prirodno. A danas, uglavnom, znaš, većina ljudi… pravi selfi na koncertu, ne sluša bend uopšte....što je meni ‒ neprirodno.

 

Izvor: Sana Garić

 

Izolacija je ipak uticala možda i ponajviše na muzičku i pozorišnu scenu. Kako je izgledao tvoj rad u tom periodu? Kako se to odrazilo na feedback publike?

 

Ne znam, meni je teško pala ta izolacija. Ja dva meseca bukvalno nisam izlazila iz kuće, a volim da putujem i da sviram. S jedne strane mi je teško palo zbog neviđanja ljudi, a s druge strane sam se vratila nekim veštinama. Imala sam više vremena i onda sam mogla da slikam. I da crtam. I da se bavim animacijom. Za spot „Deo sebe“ uradila sam ručno, dakle, kadar po kadar, tu animaciju za spot, što ne bih inače bila u mogućnosti ‒ jer ne bih imala vremena da to uradim.

 

I desila se i ta izložba „Ako utopija uspe“ u Domu Omladine, a pored mene su izlagali Uroš Đurić, Bojan Slačala, Zoran Marinković, Daniel Kovač i Aleksandar Obućina. Bila sam počastvovana time da sam jedina ženska osoba koja je izlagala (smeje se).


Desilo se to da završim skoro ceo predstojeći album, pod nazivom „Naočare za srce“. Dakle, desilo se puno tih nekih lepih stvari, a ružan deo svega toga je to što nismo svirali nigde – mesecima.

 

Šta je to značilo za tebe?

 

To je strašno, iz razloga što smo prethodne dve godine, ja i Miki Ristić, Feđa Franklin i Dušan svirali bukvalno… nema gde nismo! Rekla sam ti, od velikih festivala kao što je In Music (Zagreb), Festival Uličnih svirača (Novi Sad), Beer Fest (Beograd), Nikšić (Crna gora)… do malih klubova u Šibeniku, kao što je Azimut, Nigdjezemska u Zadru… ali svirali smo, isto tako i u Sarajevu, Kninu. Bukvalno ne znam gde nismo svirali… I sad, posle svega toga se sve ‒ zatvara. I ne može nigde da se svira. To je za muzičare strašno. Pogotovu jer, mi smo ljudi koji živimo od naše muzike, i to ‒ naše originalne muzike. Imamo, neke svoje principe, preko kojih – ne prelazimo.

 

Izvor: Sana Garić

 

Dosta toga je bilo uskraćeno?

 

Divim se autorima koji su originalni i smatram da su hrabri što u ovom vremenu uopšte preživljavaju. Isto tako, divim se i mladim ljudima koji tek počinju, koji se bave rok muzikom i umetnošću bilo koje vrste… i ako se tim ljudima desi da im se to uskrati... Šta se onda dešava? U stvari, pobeđuje kapitalizam i pobeđuje ta automatizacija? Nadam se da će to da se promeni, i da se vrati u normalno stanje što pre.

 

Koji su to vaši principi koje si spomenula?

 

Držimo se principa da ostanemo dosledni sebi i svojoj muzici. Vrlo je jednostavno. Dakle, sviramo isključivo ‒ našu muziku, koja nastaje na probama. Ne bismo nikad snimali obrade, osim ako se nekad u budućnosti desi da odsviramo jednu dragu pesmu na naš specifičan način. Za sad se nije desilo. To su ti neki naši muzički principi i mislim da se to čuje u našoj muzici. Dakle, poštujem originalnost.


Dakle, doslednost i originalnost?

 

Pa da, isto kao i za slike i tekstove i sve ostalo.

 

Izvor: Sana Garić

 

Znamo tvoju muziku, neki su se prvi put na izložbi u Domu Omladine upoznali i sa vizuelnim stvaralaštvom koje potpisuješ… Sama si snimala, režirala i montirala spot tokom izolacije… Odakle potiče tvoje bavljenje vizuelnom umetnošću?


Završila sam Akademiju i član sam ULUS-a, na sekciji Proširenih medija već godinama. Učestvovala sam u organizaciji prvog Trijenala proširenih medija 2010. Isto tako, još u SKC-u, desila se ta moja prva samostalna izložba, 2005. godine. Samostalno izlažem godinama, a skoro smo imali saradnju sa Draganom Ilićem – našim poznatim konceptualnim umetnikom. To će biti jedan specifičan spot, za singl „Sobe“, koji još nije objavljen. Plan nam je izdajemo singl po singl, kao što već i radimo još od 2013. I da svaka pesma sa predstojećeg albuma ima ili video spot ili neku drugačiju vizualizaciju. Mislim da je to bitno, da ne odvajamo vizuelno od naše muzike, jer to je važno, da se pesme predstave na najbolji način. 

 

Šta je plan za ubuduće? Spominjala si neke kompilacije, spominjala si album koji treba da izađe, samostalnu izložbu…?

 

Ono što je bitno ‒ sviramo 9. oktobra na brodu 20/44. To je sledeći petak. Do kraja godine, planiramo da završimo i da izdamo novi album, kao fizičko izdanje. Samostalnu izložbu planiram za sledeću godinu, videćemo kako će to teći… nastajati.

 

 

Izvor: Sana Garić

 

 

Rad Sane Garić dostupan na:

 

Slušajte na svim digitalnim platformama:

https://smarturl.it/sanagaric.prirodno

Instagram: https://www.instagram.com/sanagaric/
Facebook: https://www.facebook.com/SanaGaric/

 

 

 

 

 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :