Intervju: Danilo Trbojević ‒ „mali čovek“ je „problem“

Datum objave:04.09.2020

Pročitano:2266 puta

By:Simona Kanjevac

Lokacija: Beograd

Povodom novog EP-a „Raspad sistema“ domaćeg thrash/crossover metal benda Nadimač, razgovaramo sa frontmenom, Danilom Trbojevićem. O gostima na novom albumu… o internacionalnoj i domaćoj sceni… o svojoj poslednjoj borbi za planinske reke… saznajemo od Dače ‒ antropologa i etnologa, aktiviste, ali i muzičara. 


Kroz muziku NadimaČ-a izražavate rodoljublje kroz dobro poznat, vaš način. Zašto, za poslednji album, izbor gosta za gajde, frulu i klarinet nije pao na izvođača iz Srbije?

Zapravo, ne izražavamo rodoljublje. Makar ne u smislu da naši tekstovi govore o problemima samo našeg naroda već i svih ljudi koji žive ovde i na Balkanu. Uz to, klarinet je nemački ili u ovom slučaju, turski instrument, tako da, radilo se o kulturnom prožimanju pre nego nužno lokalnom kulturnom fenomenu.

Za svako izdanje smislimo neku novinu, a ovaj put je do saradnje sa Taroom došlo spontano budući da on svira instrumente koje vezujemo za narodnu kulturu. Sa druge strane, Taro je iz Japana u Srbiju i došao kako bi studirao etnologiju i naučio da svira instrumente i muziku ovih područja, što je, mislim, hrabar i nesvakidašnji čin. Pored toga, momak sluša i ekstremnu muziku i etno muziku, a da pritom nikad nije snimio ništa u studiju. U tom smislu, pomenuto je trebalo podržati. Na kraju je došlo do zanimljive saradnje i rezultata.

Poslednja pesma na ovom albumu nosi naziv „Smrt na četiri noge“. Ostavlja vrlo jak utisak, o čemu svedoči i više recenzija koje je ističu kao „pesmu albuma“. Kako ste došli na ideju da ubacite dečji vokal? Kakvo je Lenino ranije iskustvo bilo sa thrash, crossover metal muzikom, a kakvo je bilo ovo?

Lenini otac i majka slučaju metal ceo život, a Miša (otac) snima Hardpeak, emisiju o metal, punk i underground sceni u regionu. U tom smislu, Lena nije imala problema sa muzikom niti nama jer nas zna od pre. Iako je Lena jako talentovana za pevanje, u ovoj pesmi ona recituje, paralelno sa mnom. Cela ideja je bila da se prikaže paralelni put različitih generacija kao objektivnih posmatrača istorije koja se ponavlja.

 

Izvor: NadimaČ


Po struci si etnolog-antropolog, a ono što imate da kažete nije samo u vašoj muzici, već i u društvenom angažovanju. Jedna od pesama sa novog albuma „Planine imaju oči“, koja nazivom referiše i na filmsko ostvarenje, posvećena je meštanima iz nekoliko sela na jugu Srbije. Nedavno si učestvovao u još jednoj borbi protiv izgradnje mini hidroelektrana. Šta se u mestu Rakita zapravo desilo? Koliko je tu ujedinjavanje naroda u pružanju otpora imalo uspeha?

Svako izražava bunt, verbalno ili neverbalno, kroz tekstove, muziku ili aktivizam. Ako ima uslova, super je povezati sve to ili makar proširiti vest o određenom društvenom problemu. Kao etnolog više od deset godina odlazim u sela knjaževačkog kraja, ali sam posećivao i sela na pirotskoj strani Stare planine.

Ono što se desilo u Rakiti je samo simbolički, ali važan čin... pravo, tj. zakoni su uvek na našoj strani. Ovaj ritual je više služio da se demonstrira da nijedna vlast ne može večno da ti uskrati prava ako je zakon na tvojoj strani. Sa druge strane, država se volšebno izvukla iz dalje rasprave, tako da je narod sproveo zakon koji država nije. Naravno, znajući o kakvim se političkim strukturama radi, ne bih čin vađenja cevi iz reka shvatio kao pobedu, već samo jednom bitkom u mnogo širem ratu protiv nepravde i go*ana koja su se uvukla u svaki rupu struktura vlasti.

Primer reka je samo jedan od mnogih... dok ovo pričamo, sa druge strane Srbije, na zapadu, kako bi izgradila svoja postrojenja za eksploataciju prirodnih resursa, korporacije poput Rio tinta žele da rasele stanovništvo koje vekovima naseljava svoja sela. I u ovom slučaju, tradicija, zajednica i „mali čovek“ je „problem“ koji treba izmestiti ili otkloniti.

 

Izvor: NadimaČ

U jednoj pesmi postoje stihovi „Mržnja vekovima proždire nam ono malo ljudskosti i guši k’o jaram“. Koliko ta mržnja isključuje onu koju ugroženi ljudi imaju prema svojim tlačiteljima?

Pa u tom smislu o mržnji se govori kao perpenuum mobile, mehanizmu ili osećaju koji proističe iz zla ili pravednosti, ali u oba slučaja patologije koja zamagljuje suštinu i produžava stradanja i skretanje sa puta slobode. Nije da nam je stran koncept mržnje, koliko je ovde akcentovana svest o iscrpljujućoj pojavi.

NadimaČ je nastupao i na velikim inostranim festivalima. Koliko pevanje na srpskom jeziku otežava ili olakšava vidljivost na svetskoj sceni?

To što pevamo na srpskom, nedvosmisleno otežava situaciju, ukoliko želimo da se „probijemo“ preko ili dobijemo više interesovanja od strane zapadne ili globalne publike. Budući da to nije nužno cilj ovoga što radimo, pomirili smo se sa time da nas to ograničava. Sa druge strane, ima ljudi koji ne razumeju srpski, ali nas i dalje slušaju, što je prilično kul.
 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :