Intervju: BRANKO RADAKOVIĆ – REŽISER, MUZIČAR, SLIKAR, PESNIK

Datum objave:22.01.2018

Pročitano:948 puta

By:Milan B. Popović

Vreme je za novi svet

Povod za ovaj intervju je Vaš dugo očekivan profesionalni CD ''Pakovanje'', objavljen za beogradsku izdavačku kuću ''Metropolis Music''. Recite nam Vaše utiske, kao i utiske onih koji su već imali priliku da numere čuju…

 


Ne bih ni da se žalim, a ni da se hvalim, pa ću se potruditi da budem objektivan. Moji utisci su da je veoma hrabro od strane pre svega, urednice ''Metropolis Music-a'' i čuvene radio voditeljke Olge Kepčije koja je bila dovoljno smela i pokrenula priču da se reši pitanje oko izdavanja tog albuma. ''Metropolis Music'' je kuća koja je imala uvek njuha za inovatore i bendove specifičnih stremljenja i materijala od kojih su mnogi postajali kultni. Dakle, nisu grešili po pitanju nečega što je bilo i ostalo vredno. Prema tome, smatram privilegijom to što su se baš oni odlučili da objave i moje izdanje, pogotovo zato što sam ja neko ko je uvek bio van svih tokova.
Do sada nisam čuo negativne komentare na moj album. Svi moji prijatelji koji su ga čuli, pohvalili su ga. Najdraži su mi komentari od proverenih starih znalaca koji smatraju da je sve to kao iz vremena sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina kada se rok muzika najozbilnije doživljavala i svirala na ovim našim prostorima. To mi je, između ostalog, i bio cilj.


CD ''Pakovanje'' sadrži 11 muzičko, tekstualnih i vokalno odpevanih ''teških komada''. Ukoliko umetnik može da bude objektivan sam pred sobom, koje tri numere su Vam, trenutno, najbliže srcu i mislima, emotivno i buntovno?


Svaka pesma je apsolutni deo mene i proživljena je kroz moja sopstvena iskustva. Sve sam to ja, ali kada bih morao da izdvojim tri numere koje nose ta tri navedena elementa, onda bih se u ovom trenutku odlučio za ''Ljudi i prava'', ''Sudija'' i ''Kraj snova''.

 



Vaš album je nastao spontano. Kada i u kom momentu su Vas Vaše Muze i inspiracije podstakle da ih iznesete, iznedrite iz sebe?

 

Pesme su nastajale spontano, a album se dugo ''krčkao''.  Pre nego sam odlučio da se ponovo vratim tom načinu izražavanja, mislio sam da to neću nikada više raditi. Ipak, život je čudan. Nakon što sam prvi put posetio Zagreb i vratio se iz njega, bio sam potpuno siguran da muzičku autorsku priču moram izneti do kraja. U cugu sam napisao jedan kompletan tekst, melodiju i muziku, a onda i pregršt drugih pesama. Prvu koju sam napisao tada, ispostavilo se da se neće naći na mom prvom solo albumu, ali je zato sudbinski završila u vidu dueta Renata Metesija i mene. Zove se ''Svet se pokreće'' i još uvek čeka na potpunu finalizaciju. Producent za tu pesmu Vladimir Sokačić i Renato Metesi su dodali nešto svoje i to je jedna predivna saradnja. Dakle, može se reći da mi je Zagreb dao jednu energiju koju sam izgubio u Srbiji. Valjda sam tada u potpunosti shvatio da se tu nalazi pravo kanalisanje koje fali, a koje je postojalo pre devedesetih godina. Upravo zbog toga je u onoj zemlji rok muzika bila na daleko većoj ceni, a danas se srozao taj nivo. Jedni drugima smo potrebni, jer samo tako će doći do boljitka i na svim drugim poljima. 


Vi ste Branko autor kompletnog materijala, svih pesama, počev od pevanja, muzike do tekstova, kao i omota. Imam informaciju da imate kod Vas snimljenog materijala za još dva CD albuma. To je zaista izuzetno. Podseća me na rane radove Džonija Štulića. Recite nam nešto više o tome…

 

Drago mi je poređenje sa takvom veličinom, ali ipak ga nisam poslušao kada mi je jednom prilikom rekao da ne pravim gluposti kao on. Siguran sam da ni on nije slušao druge, pa što bih ja njega. Uostalom, ne bih se upoređivao ni sa kim. Dosta nam je starih mitova. Vreme je za novi svet.

Sve pesme su, ukoliko mi dozvoljavate da budem ličan, u socijalno angažovanom kontekstu, osim numere ''Ponovo tu'', koja je predah na albumu, romantična pesma lišena patetike. Puni ste energije i mladi. Kako postižete sve to?

 

Odricanjem svega što većina ima, a to je prosečan život koji im pruža drugačije privilegije nego meni. Drugi se mogu prepustiti blagodetima običnog života, dok ja stalnom živim kao da sam u vojsci i pod kontrolom drugih prema kojima sam odgovoran u svakom trenutuku. Što si moćniji u očima ljudi, to je i odgovornost veća.

 


Vi ste i režiser. Snimili ste skoro četrdeset filmova različitih žanrova. Dobitnik ste mnogobrojnih nagrada u inostranstvu i u Srbiji. Recite nam koja su to priznanja i nagrade i za koje filmove?

 

Previše je toga bilo. Postoji sve dokumentovano, pa koga zanima, može lako naći. Danas je sve dostupno, ali su mase postale i lenje. Sve bi da im se servira, a ja ne bih da se hvalim nagradama. To je lepo, ali idemo dalje.

Film koji Vas je izbacio u orbitu i sa kojim ste, čini mi se, imali najviše i umetničkog i komercijalnog efekta, je sedamdesetominutni muzički dokumentarac o grupi ''Limunovo drvo''. Malo ko je do pojave Vašeg filma Branko, znao, da je to prvi bend čuvenog Milana Mladenovića iz grupe EKV. Recite nam nešto više o radu na tom filmu, promocijama u ex-Yu regionu. Bilo ih je minimum 20, i publika je izuzetno reagovala na svakoj od tih projekcija… Uživate li u plodovima svog rada?

 

Nema vremena za uživanje. Kada u potpunosti završim svoju misiju, nadam se da ću moći da uživam u plodovima svog rada.

Pesnik ste. Objavljena Vam je i knjiga pesama. Recite nam nešto više o toj Vašoj knjizi pesama i kada je ona nastala?

 

Zove se ''Trag koji ostaje'' i zvanično je objavljena 2006. godine. Tada sam na jednom mestu sakupio pesme koje sam napisao jednim delom u srednjoj školi, a neke malo kasnije. Neke od njih iskorišćene su i kao tekstovi za neke muzičke numere koje su se nalazile na autorskom repertoaru mog nekadašnjeg benda ''Argus''.

Vi ste i profesionalni slikar. Predajete likovnu kulturu u školi. Kako uspevate, pored osnovnog profesionalnog angažmana i posla u školi, da odvojite vreme za sve ostale grane umetnosti koje smo već pomenuli u razgovoru?

 

Da ne dajem ponovo isti odogovor kao malo pre, ali bit je u upornom radu. Malo običnog sna i puno ideja i kreacije. Potrebno je i dosta drugih elemenata, ali ako ozbiljno ne zagrizeš u materiju kojom se baviš, džaba si bilo šta počeo. Dakle, i istrajnost je takođe jako važna.

Vaš sin, Nikola Radaković je povukao umetnički gen na Vas. Po ceo dan crta, radi bodi art, gleda kultne strane i domaće filmove, svira gitaru i klavir. Koliko Vam sin daje snagu za Vaš rad, i smatrate li da će Vas on prevazići kad odraste i postane svoj čovek – umetnik?

 

Nikola je pravo čudo. Sam se zarazio umetnošću gotovo od kada je počeo da shvata pomalo svet oko sebe. Geni su čudo. I moj pokojni otac Nenad i pokojni stric Predrag bili su umetnici. Imam još jednog strica Milana Radakovića koji je slikar. I moja majka Jasmina Mikić pravi odlične slike u slobodno vreme. Da ne nabrajam ko se sve tu ne bavi u mojoj familiji umetnošću, ali očigledno da je to nešto što je i sudbinski određeno. Svakako da bih voleo da me Nikola prevaziđe i kako sada stvari stoje, sigurno je da hoće u nekim disciplinama. On bolje crta i vaja nego što sam ja u njegovim godinama. Ako tako nastavi, svašta može ispasti od njega. Inače, često ga vodim na snimanja i snimam ga za svoje spotove i filmove, jer i sam to traži. To sam radio pre, a radim i sada. Važno je da mu ništa ne namećem, već mi je važno da on sam odredi čime će se baviti.
Mene je moj pokojni otac želeo da otrgne od umetnosti, ali kada je video da je to jače od mene, počeo je da me podržava. Iz toga sam naučio da ja sinu ne treba da branim ništa po pitanju životnog poziva, osim ako to nije nešto vezano za neke kriminalne radnje.

Da li se može reći da ste u rediteljskom radu, montaži Vaših filmova, sublimirali sve moguće grane umetnosti u jednu celinu? Pretpostavljam da je režija najnaporniji tip kreativno intelektualnog rada. Kako Vam to uspeva?

 

Može se reći da je to spoj svega što zaista volim i to je grana po kojoj me najviše prepoznaju. Tu sam se u potpunosti našao, iako je meni takođe rok muzika verovatno najbitnija pored filma. Režija jeste previše naporna u rešavanju celokupnog dela, ali ništa lepše kada se na kraju sve završi dobro.

Sve što ste postigli do sada, a veoma ste mladi, je izuzetno. Šta slušalački, čitateljski i vizuelni široki ili onaj uži, ali odabrani, posebni, auditorijum može očekovati u ovoj godini od Vas, a da je na istoj kreativnoj lestvici, onoj najvišoj, koju ste Vi sami sebi ali i drugim umetnicima dali kao svojevrsni ''domaći zadatak''?

 

Dosta Vi mene hvalite i to prija, ali ja moram zaboraviti sve svoje uspehe od pre da bih mogao da napredujem. To uostalom i činim kako se ne bih zadovoljio lepotama koje donosi ''slava'' koja je slatka, ali može biti i opasna za dalji razvitak. Čovek uči dok je živ. Ja gledam samo da u onome što radim u određenom vremenu, izvučem maksimum iz sebe. Trenutno, između ostalog, uvežbavam muzički materijal za koncerte sa svojim bendom, jer bi uskoro trebale da krenu i promocije mog već pomenutog muzičkog izdanja. Na njima će svirati basista Dejan Bjelajac, bubnjar Aleksandar Urošević i ja ću svirati gitaru i pevati. To su moje kolege sa kojima sam pre svirao u autorskom bendu ''Olovni balon''.
Takođe sam povodom mog prvog solo albuma uradio i više spotova koji još uvek nisu nigde viđeni. Neki su potpuno završeni, neki nisu u potpunosti, ali bi do kraja godine svi trebali biti plasirani publici. Posebno mi je drag spot za pesmu ''Kraj snova'' koji sam u celosti snimio nedavno u Splitu. U njemu je glavna ženska uloga moja draga prijateljica Ena Kundičević, zahvaljujući kojoj sam prvi put i bio u Splitu i koja je najzaslužnija za organizaciju projekcija mog filma ''Limunovo drvo'' u tom bajkovitom gradu.

Primetio sam ovih dana i trejler za Vaš novi film ''Marketing''. Taj film je u procesu rada trenutno, ukoliko sam ja dobro informisan, mada već postoji i trejler za njega na Ju Tjub kanalu. Recite nam nešto više o tom filmu, kao i kada planirate da ga plasirate u javnost putem projekcija, TV-a i svih ostalih vrsta medija?

 

Najverovatnije na leto. Ne bih da ubrzavam, ali vidim da postoji interesovanje za njega, pa me to možda motiviše da ga i brže uradim. No, ne bih ni po svaku cenu da u javnosti izađe nešto zbog čega kasnije ne bih bio potpuno zadovoljan. Dakle, kada završim kompletnu postrodukciju, film će biti dostupan. Došao sam poslednjih godina u poziciju, da mene čekaju za festivale, a ne da kao na početku moje filmske karijere ja jurim za njima. Eto, opet sam se pohvalio za kraj.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :