IGRALOM: Biti iskreniji u odgovaranju samom sebi

Datum objave:10.02.2017

Pročitano:3849 puta

By:Jelena Mitić

Igralom, trio koji predstavlja mešavinu energične strane Amerikane i zapadnoafričke muzike, nastupio je, u sklopu promocije albuma “Pogrešna poznanstva”, 2. februara u klubu Elektropionir. "Pogrešna poznanstva” je njihov debi album. Snimljen je novembra 2015. godine u muzičkom studiju “Šamarčina”, u Vrbasu (Srbija). Članovi benda su Mladen Marjanović – gitara i prateći vokali, Marko Tomović – bubnjevi, Dimitrije Simović – bas gitara i glavni vokal. "Duboka, teška fuzz gitara donosi zanimljivu kombinaciju rokenrola i assoufa, što je autentični zapadnoafrički način sviranja žičanih instrumenata. To je podržano dubokim groovy bas linijama. Sviranje bubnja je najbolje definisano kao kreativna upotreba afro-funk bitova unutar konteksta stare škole rokenrola."

 

Igralom / Foto: Nemanja Đorđević

Igralom / Foto: Nemanja Đorđević

 

Kako ste se vas trojica okupili i osnovali Igralom?
Okupili smo se oko ideje da pravimo uvrnut bend koji će se koreniti u afričkoj muzici, i od juna prošle godine, krećemo se ka tom korenu.


Moze li se između Igre i Loma, ako na njih gledamo kao na put od deteta ka čoveku, ostati čiste i ogoljene emocije, i tako odrastao, stvarati čisto kao dete?
Sugerišeš da je put od deteta ka čoveku, zapravo put od “igre” ka “lomu”? Možda je tako, čovek – krši, to stoji, ali i stvara, uostalom, i tu decu koja će da se igraju.“Igralom” ne nosi nužno sobom neki stav da čovek treba da bude infantilniji već transparentnijeg emotivnog procesa, tačnije – da se bude iskreniji u odgovaranju samom sebi.

Ima li monologa gitare, basa i bubnja u vašem sviranju, ili svirate tako kao da imitirate razgovor tri prijatelja?

Nema monologa u triologu, i “there`s no I in threesome”. Ne imitiramo razgovor tri prijatelja, ukoliko pod “razgovor” misliš na verbalnu razmenu misli između tri prijatelja, već razgovaramo na jedan neverbalan, naime – muzički način. U oba slučaja se artikuliše zvuk dostupan svesti, ali na različite načine.

Kako postižete veštinu izvođenja sigurnostojećih deonica tako da izgledaju prirodno i oslobođeno na sceni?
Stalnim sviranjem – zalaženjem “u” pesmu; “oslobođeno” zato što su prsti i udovi slobodni od napete i nesigurne svesti. To se postiže posvećenom vežbom i uvek ti se čini da je nadomak ruke, ali uspešno izmiče u moru neispitanih mogućnosti.

 

Igralom

Koliko je dug proces stvaranja pesme? Kako znate da je pesma uvremenjeno odvsirana?
Ideje se raspliću dok ne shvatimo da smo na čvrstom tlu – tada znamo da možemo da je snimimo, a sad – oblik koji je tada uzela, nije taj koji će vremenom poprimati. Razvoj pesama je strašno zanimljiv proces, i mi ga se oberučke prihvatamo – (kao što smo već rekli:) jednu pesmu ne umemo da odsviramo dvaput.

Gde i kome ste sve predstavili svoj album "Pogrešna poznanstva", i na kakav odgovor publike ste naišli?

Još uvek nismo imali ni približno svirki u odnosu na to koliko bi voleli, ali delimično je istina da svirki zapravo nije bilo malo. S obzirom na to da smo album snimili tri meseca po osnivanju benda, mi smo zapravo od starta u toj “promociji” - prošli smo Beograd, Novi Sad, Leskovac, Pirot, Skoplje, Sofiju, Knjaževac, Niš, te neke od pomenutih po nekoliko puta... Sve u svemu, tek se zahuktavamo. Što se reakcije publike tiče, nama se čini da je dobra. Verovatno zato što nam posle svirki prilaze isključivo ljudi kojima se svirka mnogo dopala i tako se svi mi zatvorimo u jedan mehur u kojem su svi kojima je bilo mnogo dobro.

Koji su to ljudi pomogli da se stvori "Pogrešno poznanstvo"?

Ako misliš na sve ljude koje žalimo što smo upoznali, ne bih po spisku sve, dovoljan je taj koš pesama s albumom takvog naziva, da ukaže na filtraciju “pogrešnosti”. A ako misliš na ljude koji su pomogli u stvaranju albuma “Pogrešna poznanstva”, na poleđini našeg diska možeš naići na spisak ljudi kojima se zahvaljujemo na velikodušnom doprinosu.

 

Igralom / Foto: Nemanja Đorđević

Foto: Nemanja Đorđević

Kada sećanja postaju uspomene, a kada "uspomene prestaju da sećaju na ista"?
Haha, ta se pesma kreće u onoj, uslovno rečeno – sobi, u kojoj su se nagomilale stvari koje bi trebalo da si sačuvao jer te sećaju na nešto, a one ne sećaju na išta, i tako gomilaš stvari ne znajući kako se reflektuješ o njih. Haos memorije.

Za šta je sve lek ljuto pice, i prijatelj sa kojim delimo put?
Ono što je za nekog lek, za drugog je smrtonosno. Ljuto piće ne leči, ali čačka nekad tamo gde treba, a prijatelj ako ne čačka gde treba – ne leči.

O čemu peva "pesnik malih stvari"?

Ne znam, nisam pročitao nijednu njegovu pesmu.

 

 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :