Hronično neumoran - Milan B. Popović

Datum objave:31.08.2016

Pročitano:4775 puta

By:Boban Pantoš

HRONIČNO NEUMORNI CD HRONIČNO NEUMORNI / AUTORSKO IZDANJE

 

„Ja sam Milan B. Popović, a ovo sve oko mene je jedan jezivo us*an svet“, kaže sam autor u numeri „Istine mamlazi kriju (Batina)“, u saradnji sa velikim Zoranom Marinkovićem Bjesomarom. Iskren i istinit u izrečenom, Milan pak istrajava i uspeva – kako sebi, tako i svima nama – da bar malo ulepša taj isti svet.

 

HRONIČNO NEUMORNI CD

Pesnik, novinar i kritičar Milan B. Popović očito je zaista hronično neumoran, a slično se može konstatovati za vrle izvođače, te boljeg imena za ovu kompilaciju nije bilo. Prvobitno je bilo planirano da pod istim nazivom objavi svoju petu knjigu, ali se odlučio da ode korak dalje i sada pred sobom imamo lepo dizajniran dvostruki CD, sa obiljem dobre a raznovrsne muzike, utemeljene u prepoznatljivim stihovima ovog beogradskog R’N’R Don Kihota. Na prethodnoj kompilaciji („Vreme brutalnih dobronamernika“, 2010.) učestvovali su heavy i hard rock izvođači poput Slađane Milošević, sastava Alogia, Demether, Atlantida, Abonos i drugih, tako da sada raduje žanrovska ustalasanost, te imamo prilike da uživamo, pored onih poetskih, u reaggae, hip-hop i rock bravurama, dok najviše impresionira to što je Milan uspeo da okupi snage iz celog regiona, odnosno svih ex-YU zemalja – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije...

Bezmalo 33 kompozicije, iako žanrovski posve različite, znalački su uklopljene, što znači da se olako možemo prepustiti muzičkim talasima, bezbrižno ploviti tim divnim morem koje mogu samo dobri tonovi i tekstovi obojiti. Pored muzičke raznovrsnosti imamo i onu emotivnu – tako putujemo od veselih, ležernih i sunčanih predela sve do onih turobnih, kišovitih i melanholičnih; svi koji su ikada komponovali muziku znaju da je daleko teže raditi komad na već ponuđene tekstove nego što je to slučaj kad treba dodati liriku na već postojanu muzičku podlogu. Samim tim, podvizi svih ovih izvođače čine se još većima, pogotovo zbog toga što se stiče utisak da su veoma uspešno „poklopili“ muzičko putovanje sa onim tekstualnim, odnosno Milanovim.

Svakako, raspoloženje najlakše podižu reagge izvođači poput legendarnog Del Arno Benda ili Hornsman Coyota (Eyesburn), ali bih pre svega pomenuo skopsku kantautorku Elly Rasta Girl, koja je na kompilaciji zastupljena sa dve izvrsne interpretacije jedne numere – „Sloboden um“ na makedonskom i „Vremena bez granica“ na srpskom, koje je dovela do milozvučnog savršenstva. Kada na njih dogradimo Kojotovu „Predsedniče“, pomenute Del Arno i „Misli“, zatim The Socks i sjajnu „Jah“, „Čaras“ sa slojevitom „Nekad i sad“ i umirujuću i odličnu „Samo oka da ne ispustim dah“ u režiji Subjektivnog suda, jasno je da su reagge umetnici na ovom duplom CD-u stvorili nešto krajnje nesvakidašnje.

Kao laiku za hip-hop, pročitavši imena kao što su Vudu Popaj („Sve ove godine“) i Sky Wikluh („Posle meseca“), i meni je jasno da je Milan B. Popović okupio prave takmace u okviru datog žanra. Snagu suvereno pokazuju i Kruks („Burek sa radošću“), M.A.X. („Generacija“), Coa („Nisam poput tebe“), Solow („Bio“) i Flip Flop („Ona“), a kao ličnog favorita izdvajam Cantwait i „Litice“, usled izvrsne interpretacije jednog od najboljih Milanovih tekstova.

Kada na jednoj kompilaciji imamo legendarna imena kao što su Zele Lipovača (Divlje jagode, numera „Poeta umire tiho“ u saradnji sa Milanom B. Popovićem), Nikola Čuturilo (odlična balada „Lavirint tajni“), Vladimir Jakšić Jakša (ex-Revolveri, „Snu u zagrljaj“) i Zoran Marinković Bjesomar (Bjesovi, već pomenuta „Istine mamlazi kriju“ u saradnji sa Milanom), nekako se nameće da se oči i uši usredsrede upravo na njih. Međutim, jedna od najboljih stvari kod kompilacija poput ove jeste ta da, kao po pravilu, gotovo iz senke iskoče neka druga imena – tako imamo Autogeni trening sa fantastičnom alt-guitar-pop himnom „Da“, melodično-oštru „Mesečevu oštricu“ za koju su zaslužni sjajni Broken Arrow, kao i sugestivno recitovanje Branka Radakovića („Argus“) na muzičku podlogu Miroslava Dukića (Tako), a u komadu „Ubuduće ne pričaj o budućnosti“. Dalje nas raduju Dark Sky iz Kosovske Mitrovice sa melanholično-melodičnim „Glasom“, Stereo Tip sa opasnim „Poslednjim stihom“, Alek i izvrsna balada „Otuđen“, kao i Grim sa melodičnom rock odom „Ovde“. Veoma zanimljivu interpretaciju ponudio nam je i Branislav Lazić u pesmi „Al brane mi“, kao i Fault sa power baladom „Prisutan dok me nema“, dok smo težim rifovima počašćeni od strane Seljačke bune koja je pripremila numeru „Prirodno“. Nešto mirnije, ali nikako manje ubedljive tonove nude nam Snovi („Virtualni trubadur i Plezira vir“) i Galoma („Oseti me“), dok je nešto eksperimentalniji pristup ostao rezervisan za sastave Hashish Club i Monera, odnosno kompozicije „Rez“ i „Živac“.

Kada se na sve ovo doda činjenica da je ovaj dupli CD i veoma bogatu knjižicu naslikao i dizajnirao Jakša Vlahović, akadamski slikar i grafičar, ali i gitarista benda Abonos, te da je sjajan uvod u celu priču napisao niko drugi do još jedan hronično neumorni lik Branimir Lokner, niko ne sme ostati ravnodušan. Naprotiv, kristalno je jasno da govorimo o pravom dragulju i muzičke i poetske scene; scene koja je samo naizgled usnula, pretvarajući se da je umorna dok zapravo samo vreba plen, čeka trenutak da ponovo pokaže zube i zadivi one koji su spremni da gledaju, da slušaju, da osećaju. Može biti, Milan B. Popović i svi ovi izvođači, biće predvodnici tog lova, lova do koga mora što pre doći, zarad svih nas. Nema odustajanja!


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :