Histerija i Zapisi iz podzemlja - Dve premijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Datum objave:17.05.2010

Pročitano:3393 puta

By:dr.dr

HISTERIJA - Teri Džonson

ili fragmenti analize opsesivne neuroze

 

Prevodilac                           Danica Ilić

Reditelj                                Ivan Vuković

Scenograf                            Ljubica Milanović

Kostimografi                      Senka Kljakić i  Marijana Radović

Dramaturg                          Miloš Krečković

Kompozitori                       Miroslav Radulović  i Stevan Radulović

Organizator                        Ana Ćurčin

 

Lica:

Sigmund FrojdMladen Andrejević

Salvador DaliGoran Jevtić

Džesika - Suzana Lukić

Abraham Jahuda - Nebojša Ljubišić

Ana (glas)Anđelika Simić

 

 

 

Premijera predstave: 12. maj u 20.30 sati 2010. godine, na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

 

Predstava traje 1 sat i 20 minuta i nema pauzu.

 

Reprize: 20. i 22. maja.

 

 

 

O PREDSTAVI

 

Histerija je crni vodvilj. Gledamo susret dve stvarne istorijske ličnosti – Sigmunda Frojda i Salvadora Dalija. Frojd u poodmakloj fazi raka vilice prima terapiju i stroga uputstva da mora da miruje - od strane svog prijatelja dr. Jahude, a zaplet nastaje oko devojke koja dolazi u pola noći kucajući Frojdu na prozor, optužujući ga i napadajući njegove teorije. A kada i Dali dođe, da oda počast svom idolu Frojdu, gužva u kabinetu postaje nadrealno duhovita. Ispod i iznad humora u ovom komadu kriju se strašne istine ličnih prošlosti i sveobuhvatne budućnosti, jer godina je 1938.  

 

Ivan Vuković

 

Zapisi iz podzemlja - Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Režija i dramatizacija      Ana Đorđević                                                    

 

Scenograf                            Vesna Štrbac                                                     

Kostimograf                       Lana Cvijanović                                

Dizajner zvuka                  Vladimir Živković                             

Scenski govor                    Ljiljana Mrkić-Popović                   

Lica:

Čovek                                   Srđan Timarov                  

Apolon                                 Marko Baćović                  

Liza                                         Jelena Trkulja                   

Zverkov                                Marinko Madžgalj                           

Trudoljubov                       Bojan Lazarov                   

Simonov                              Đorđe Marković               

Ferfičkin                               Slobodan Tešić                 

 

 

 

 

 

Premijera na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u utorak 11. maja u 20.30 sati.

 

Reprize: 19. i 25. maj

  

Predstava traje 1 sat i 30 minuta i nema pauzu.

O PISCU

 

FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI (1821-1881)

 

Rođen je kao drugo od sedmoro dece u porodici siromašne ruske aristokratije. Otac mu je bio lekar koji je radio u bolnici za  siromašne u Moskvi. F. M. Dostojevski je završio vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. Robovanje, a zatim i službovanje u Sibiru bili su ključni za promenu percepcije i pogleda na svet. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.

 

Dela: Bedni ljudi, Dvojnik, Bele noći, Selo Stepančikovo, Poniženi i uvređeni, Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja, Zločin i kazna, Kockar, Idiot, Zli dusi, Mladić, Braća Karamazovi.

 

Zapisi iz podzemlja napisani su 1864. u vreme kada je Dostojevski bio zbog smrti voljene supruge i rođenog brata u dubokoj krizi i pritisnut finansijskim nedaćama. Ovaj kratki roman nalazi se na početku najplodnijeg perioda u kome će napisati romane Zločin i kaznu, Idiot, Braća Karamazovi.

 

O PREDSTAVI

 

Ovo je priča o jednom povučenom,  senzitivnom čoveku koji očajnički želi da dobije potvrdu sebe od strane svoje okoline – drugog čoveka, da vidi sebe u očima drugog ljudskog bića kao vrednog poštovanja, divljenja pa i ljubavi, da u razmeni  „unutrašnjih dobara“ ostvari sebe i tim svojim „unutrašnjim dobrima“ da smisao. No u zatrovanoj urbanoj sredini, košnici velegrada, u kojoj se more preplašenih individua krije iza epoleta i bundi, ma koliko se batrgao, ne može dobiti ni poštovanje ni ljubav (…)  jer su ti ljudi naučili da u bespoštednoj životnoj borbi štite svoj integritet poništavanjem osećanja, emotivnim otuđenjem, kratko rečeno – surovošću.

 

Ana Đorđević

 


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :