GOA - Indija

Datum objave:05.10.2006

Pročitano:6480 puta

By:Mirjana Veledinović



Jakov priča o...

Maloj indijskoj državi duž istočne obale, o njenim prelepim peščanim plažama i o trance kulturi, koja je baš na tom mestu pronašla svoju bazu... 



Prva asocijacija na Gou
Trebalo bi da bude Barutana, za evropske uslove ona jeste the best of, ali mene na Gou asociraju nekadašnje žurke na Makišu, na poljani... Goa su žurke u džungli - noću, a after party je na plaži - danju.

24h party people
Naravno, nije Goa non-stop party, ali sve se vrti oko toga. Tamo je najvažnija sloboda, a ona postoji na Goi baš zbog partija. Odnosno, tako je bilo do pre 4-5 godina. Od tada panduri jednostavno moraju da prekinu određene žurke. Objašnjenje za ovakvu promenu su škole. Dok traje škola, žurke se prekidaju (u 80 odsto slučajeva), kako deca ne bi viđala razne likove u raznim stanjima. Međutim, do pre četiri godine, lokalne vlasti nisu o tome ni razmišljale. 



Život na Goi
Upoznaješ, pre svega, indijsku kulturu, naučiš nešto o toj zemlji, stekneš neka iskustva. U Indiji živi mnogo različitih nacija i svi funkcionišu zajedno. Otvoreni su ljudi. Mirni, spokojni. Zadovoljni što će imati danas da jedu i što će nahraniti svoju porodicu. 



Zatim, upoznaješ ceo svet i družiš se sa njim. Tako srećeš nove kulture, ideš dalje u upoznavanju, jer tu su i Austrijanac, i Japanac, i Izraelac, Amerikanac, Srbin... Ljudi dođu na mesec, dva, tri... iznajme gajbu za 30 do 60 dolara mesečno. Sve ostalo košta manje od pola dolara. Najskuplji su kokteli na plaži, oni koštaju pola dolara... Hraniš se rakovima koji su tu ulovljeni dva sata ranije. Voziš se motorom.
Zašto Goa? Baš zbog slobode koju ljudi nemaju na drugim mestima u svetu!



Dani…
Dani na Goi su u znaku sporta i vitamina. Ljudi većinom tamo odlaze zato što mogu da uživaju u prirodi. Temperature su u februaru (u špicu sezone) prilično visoke, pa je lagana ishrana preporučljiva. Salate, voće, ceđeni sokovi su na svakom koraku i izuzetno su jeftini. Tako vrele dane provodiš na plaži, na kojoj si upućen na različite sportove: od reketa i loptice vezane lastišem, preko plivanja, do letenja paraglajderom, koji vuče gliser duž plaže, pa ukrug. 



Na kraju dana provedenog u znaku vitamina i sporta, predveče možeš da se opustiš na plaži sa koje najbolje “hvataš” zalazak sunca. Tu se okuplja ekipa, počinje lagano da se vrti muzika... Ta muzika je, uglavnom, goa trance, mada se pojavi i poneki priznati producent iz Evrope koji ima drugaciju ideju i tada ta promena zvuči fenomenalno!

Noći…
Uveče ideš na žurku, u džunglu. Slušaš Tristana... slušaš nekoga drugog - svi su tamo! Nailaziš na dva metra visoku kulu, građenu od velikih kocki leda koje ljudi “guraju” u svoje piće – ‘lade ga. Na svaka dva metra je Induskinja, raširila je platna za sedenje, nudi ti tchai, razne grickalice... Dance floor je okružen palmama raspoređenim na par metara i sve su u fluo boji, svetle pod black lightom. A kada svane, kada sunce počne da prži, provaljuješ da je svaka palma tako postavljena da je svuda raspoređen hlad i party može nesmetano da se nastavi i po sve jačem suncu. Tada skapiraš da si među normalnim, pametnim i opuštenim ljudima, koji su smislili i stvorili sve to da bi im bilo gotivno, da bi svima bilo dobro! 



Još malo o nekim pametnim i opuštenim ljudima...

Jednog popodneva stižem na South Anjuna plažu, da “uhvatim” sunce. Biram udaljeni kafic, mirniji od ostalih i mirniji nego što su inače ta mesta. Ispostavlja se da je umro jedan od hipika. Pretpostavimo da je umro u svojoj 65-70.godini. U jednom trenutku iz kafica izlazi grupa od 50-ak ljudi, spuštaju se preko plaže do mora, prosipaju njegov pepeo u vodu, vraćaju se, sedaju u kafić. 



Hipici su došli pre 20 godina na Gou. Oni tu žive s porodicama, sa decom. I njihov prijatelj je umro. Iz poštovanja prema njemu izlozili su fotografije zadnjih 15 – 20 godina njihovih života na tom mestu... Gledao sam istoriju nečega u šta sam i ja uleteo, kada sam postao svestan toga. Gledao sam kako su oni tu došli, takvi kakvi su, bez ičega; kako su se nastanili među Induse; krenuli da trguju platnima, srebrom... i nisu imali problem sa materjalnim – materjalno nije postojalo... Gledao sam njih na plaži, zatim neki prvi party. Pojavljuje se prvi flyer, neki Spirit Zone, pa neki Infinity Project, neki Goa Gil. Tako se krenulo, vrtela se neka elektronska muzika - a oni su pre toga bili na Vudstoku... Jeste to bila sahrana, ali istovremeno nešto više od sahrane kakvu mi poznajemo. Ovi ljudi ne tuguju. Oni se raduju što su imali tu osobu pored sebe. Sećaju se lepih trenutaka... 



Video sam sve to, bilo mi je drago što sam tu i znao sam da ću se uvek vraćati, pa makar svuda bili hoteli sa pet zvezdica! Tu je moj narod. Niko se ne obazire ni na koga, ali svi brinu o svakome! That’s the fuckin’ point!

Jakov

vrh strane
Komentari (1)
Pošalji komentar
Paunković Branislav
25.03.2015 15:17
prodao bih kuću da je imam da odem na Gou


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :