GOA EXPERIENCE XI @ PLASTIC

Datum objave:13.02.2018

Pročitano:1568 puta

Datum održavanja: 17.02.2018

GOA EXPERIENCE XI
17.02.2018 - PLASTIC

FB EVENT: https://www.facebook.com/events/151501802168157/

Tražili ste, dobili ste! :) Kada smo vas pitali koga bi ste želeli da čujete na narednom GE ubedljivo na prvom mestu je bio projekat ETNICA. Tako da vam ispunjavamo tu želju, ali se nećemo tu zaustaviti jer ćemo u aprilu dovesti još jednu od vaših želja, ali o tome malo kasnije! :) Sada fokus na naše sledeće GOAstično iskustvo! ;)

▬▬▬▬▬▬▬ LINE UP ▬▬▬▬▬▬▬
► ETNICA / Etnicanet Records, Ibiza

https://soundcloud.com/etnica

► Vlada / 3D Vision Records

https://soundcloud.com/dj-vlada-3dvision

► Mozza / Transcape Records
https://soundcloud.com/mozza

► DaPEACE / Suntrip Records
https://soundcloud.com/dapeace

▬▬▬▬▬▬▬▬ VISUALS ▬▬▬▬▬▬▬▬
Full fluo decoration by: PSYLOCYBE DECO
https://www.facebook.com/psylocybeart/


Uvodna priča by Leka:

Na Goa Experience X imali smo prilike da cujemo Federica iz Milana, a u ovoj epizodi ce nam se pridruziti jos jedan Italijan, i to isto iz Milana. Ako se secate price iz najave za proslu zurku bas to poznanstvo sa ostalim kolegama iz Milana je Federicu dalo vetar u ledja i tako je nastao DAT records na kome smo mu mnogi zahvalni. :D
Da podsetim. Draeke je godinama skupljao ploce, kasete i dat trake sa izgubljenim ili nikad neobjavljenim numerama 90tih godina. A prekretnica se desila upravo u studiju Maxa i Maurija, gde je Draeke posle napornog traganja konacno nasao ono sto je trazio. Album prvenac projekta Crop Circles koji nikada nije bio objavljen, ali je zahvaljujuci njegovom pozrtvovanju ugledao svetlost dana, da bi bio zapamcen kao jedan od najboljih albuma koji su nam ovi brojni Milanezi ostavili u amanet. Jer da... Crop Circles cini ukupno 6 clanova, svi iz Milana. Kolaboracija Etnike/Pleiadiansa i Lotus Omege.

 



Kada su goa zurke polovinom 90tih godina, sada vec proslog veka pocele da se sire, definitivno jedan od najvaznijih projekata koji su i dalje na sceni su Etnica i Pleiadians. Oba projekta cine dva muzicka genija iz Milana Max Lanfranconi and Maurizio Begotti. Uz njih dvojicu, clanovi projekta su bili i Andrea Rizzo, Carlo Paternò, medjutim na izmaku veka su ih napustili.
Pored razlike u nazivu, Pleiadians nije previse odskakao od materijala koji su radili kao Etnica, a najveca razlika je u intenzivnijem koristenju melodija i nesto brzem tempu. Ovi projekti su zapoceli sa goom i postavili su odredjene standarde, da danas i posle 26 godina uspesnog rada predstavljaju jedne od omiljenih projekata, kako stare publike, tako i mladih narastaja. Postoji vise onih koji recimo nisu culi za MWNN, ali za Etniku nema ko nije cuo. Za to naravno postoji jos jedan bitan razlog, a to je da oni za razliku od MWNN nikada nisu nestali sa scene. Uvek su bili prisutni i isli su ukorak sa vremenom. Nakon zlatnih godina goa perioda, 1999. predstavlja prekretnicu u nasem omiljenom zanru muzike. Na izmaku 20. veka mnogi artisti pocinju da eksperimentisu, goa pada u zaborav, zatvaraju se kultni lejblovi, a osnivaju se novi. Medju njima su i Etnica i Pleiadians, koji su uspesno nastavili karijeru iako malo izmenjenog zanra. I dalje predstavljaju uzor mnogim mladim trens nadama, koji cak pokusavaju i da ih kopiraju. Standarde koje su postavili koju godinu ranije su nastavili a odrzavaju, jer su uvek nudili neku inovaciju u svojoj muzici. A pored toga do izrazaja je dolazila i njihova harizma i ludacka energija koju su umeli da nam prenesu sa stejdza. Toliko puta smo ih slusali, da znate o cemu pricam.
U to vreme Andrea i Carlo napustaju projekte i preostali dvojac preuzima na sebe sav napor koji su do tada delili, ali i slavu i naklonost svih nas. :D

Cesto slusajuci neku traku ili trazeci neku specificnu informaciju, moj browser zavrsi sa 100 otvorenih tabova, od you tube-a, preko discogsa, pa do raznih foruma na kojima volim da citam stare teme. Tako sam na isratrance forumu nabasala na temu o ova dva projekta iz neke 2002/03 godine, iz doba kada smo poceli da uzivamo u zlatnim godinama full ona. :D Veoma je zanimljivo citati sta su tada artisti i trenseri pisali i kakvih misljenja su bili. Neki su bili toliko razocarani novom 'pumping' muzikom prepunom kikova i uvrnutih melodija i sve te izjave o Maxu i Mauriju su mi iz ove perspektive jako simpaticne, jer sada razumem da su oni pratili trendove, ali su ipak ostavljali svoj pecat na svemu sto su uradili. I ma sta god pricali, oni su tu i dalje. U samom vrhu, i posle 26 godina obilaze planete i izazivaju haoticne ekstaze po zurkama i festivalima.

Mozda bih i ja bila razocarana da sam bila dovoljno stara da osetim tu jednu po mnogo cemu drugaciju dimenziju koja je zamrla u isto vreme kad i goa. Ali ja mogu samo da je zamisljam. Dovoljno je da pustim njihov prvi album iz 1995, a ujedno moj omiljeni. The Juggling Alchemist Under the Blacklight. On je za mene definicija goe. Svaka traka predstavlja posebno putovanje. Svaka traka pocinje lagano, usporeno, a zavrsava se ludacki, energicno, kako se i mi osecamo u tom momentu. A ubedljivo remek delo mi je poslednja traka - Mystical Appearance In Goa. Traka traje 11 minuta. Sam uvod trake cak 4 i po minuta, a onda prica pocinje. I u tih 11 minuta, ni na sekund nije dosadna. Mogla bi da traje i citavih pola sata, utisak bi ostao isti.

Beskrajna voznja u nepoznato, kroz hipnotičke, pulsirajuće melodije i ritmove. Goa trens trake imaju tendenciju da se fokusiraju na stalnu izgradnju energije i dok traka 'odmice' u nama izaziva hipnotički i intenzivan osećaj. Popularni elementi Goa trensa su semplovi, najcesce iz sci fi filmova. Ovi semplovi uglavnom sadrže reference na parapsihologiju, vanzemaljski život, egzistencijalizam, snove, nauku, putovanje kroz vreme, duhovnost i slične misteriozne i nekonvencionalne teme. I dok pisem ovo i slusam The Gili's Voyage po ko zna koji put zatvaram oci i zahvaljujem se univerzumu sto nam je podario nesto ovoliko bozanstveno kao sto je goa trens, nas portal u beskrajno prostransvo gde ne postoji nista, a imamo sve!
I znam da je tema Mauri, ali zanesem se opasno kada je goa u pitanju, ali sreca pa svi delimo istu strast. :)

Maurija sam uvek vise volela od Maxa. Max je lud i energican i to mi se svidja, ali Mauri mi je uvek bio nekako dostojanstveniji, kao sto rekoh prosli put kad je bio, sa ovom dugom sedom kosom lici mi na ponosnog vilenjaka iz Tolkinovih prica. A ponekad gledajuci ga dok vrti gou imam utisak da samo sto ne skine ljudsku masku ispod koje se krije jedan alien iz udaljene galaksije, a koji je dosao da nam donese mir i putem muzike nam to i prenese.

Moram da okacim ovaj snimak jednog od prvih lajvova Etnike iz 1996. Maurija sam jedva prepoznala kao mladjanog decka tamne kratke kose, u sredini. :D Neki su vec gledali, zajedno sa starim snimcima Total Eclipsa, Transwave-a, Astrala, Chakre, itd koji se nalaze na youtube. Ali za one koji nisu ovo je lektira. Moje divljenje njihovim umecem nikada nece prestati. Svi koji su tada radili live setove su za mene madjionicari. Ispred njih se nalazi skalamerija raznih instrumenata i oni nemaju vremena za zezanje. Svaki sekund koriste pazljivo, fokusirani, ozbiljnih faca, ruke ne dizu sa instrumenata. I uspevaju da na licu mesta uz sav taj napor stvore magiju, koju danas mogu stvoriti sa samo par klikova.
Zato se nikad ne kaze dzabe 'there's no school like old school'. :D

Damira i Mocu, nase domacine zaista mislim da nema potrebe ikome da predstavljam. Nakon svih ovih godina druzenja svi znamo da cega god se prihvate, ostave traga po nasim mozdanim vijugama. Ma bre rame uz rame sa svetski poznatim dj-evima.

I za kraj najave jedan specijalan set. Dj Vlada, veteran domace scene i jedan od osnivaca Intellect organizacije, u ovaj svet je usao 1995. godine i od tada, uglavnom u saradnji sa Xperiment organizacijom prave zurke na kojima su ugostili brojne poznate artiste kao sto su Dino Psaras, Joti Sidhu, Mark Allen, GMS, Etnica, Absolum, Raja Ram, Simon Posford, KoXBox, X-Dream, James Monro, Dimitri Nakov, Orion, Wizzy Noise, itd. A ono sto je u stvari taj specijalitet, je to da ce Vlada u svom dvocasovnom setu vrteti ploce. Ne umem sa tehnicke strane da objasnim zasto toliko volim da slusam ploce (zvuk jeste drugaciji, kada kao laik obratis paznju), ali cinjenica je da sam neopisivo uzivala svaki put kada sam imala priliku da ih slusam, pa bilo to u klubu ili na nekoj livadi.
Oni koji su do sada vec slusali vinyl setove by Vladica, znaju da ih ocekuje ozbiljna gimnastika na densfloru, te da ce njegov nastup i te kako da upotpuni ovu goasticnu noc.

Mesto naseg susreta je jedan svet misterije i čarobnosti, u koji ce da vas uvedu fluorescentne Psilocybe pecurkice koje rastu iz svakog kutka kluba. Nesto poput vilinskog kola iz koga vile ne pustaju nikoga, dok se vesele uz pesmu i igru, sto nama sigurno ne bi tesko palo, jer ni mi sami nikad ne zelimo iz tog zacaranog kruga. Ali on ipak nestaje onda kada se upale svetla, a goa se izgubi iz zvucnika. Do sledeceg vidjenja. :)


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :