Gde su mladi u kulturi?

Datum objave:25.06.2017

Pročitano:2764 puta

By:Ivana Vraneš

Studenti prve godine Fakulteta dramskih umetnosti, katedre za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture, Milica Radumilo, Damjan Ivakić i Katarina Živković u petak su održali tribinu pod nazivom "Gde su mladi u kulturi" u zadužbini Ilije M. Kolarca. Tribina je zasnovana na istraživanju koje su obavili ispitivanjem srednjoškolaca o njihovom odnosu prema javnim multidisciplinarnim institucijama kulture. Istraživanje se bavilo kako interesovanjima i navikama potrošnje kulturnih sadržaja koji im se nude, tako i ispitivanjem samih urednika programa ovih institucija. Ova tribina sastavni je deo projekta "91,5% - Mladi u kulturi", koji je osim istraživanja i tribine uključivao i stvaranje FB zajednice gde mladi biraju sadržaj za mlade, a završni deo projekta je i pisanje publikacije koja će biti poslata institucijama kulture, kako bi urednici programa mogli da se pozivaju na nova saznanja mladih prilikom kreiranja sadržaja za njih.

 

 91,5% - Mladi u kulturi

Moderator tribine bila je Virdžinija Đeković, menadžerka u kulturi, dok su učesnici bili Jovana Stojković, producentkinja i urednica programa UK Vuk, kao jedina predstavnica institucija kulture, i Sonja Jovanović i Boban Živanović-predstavnici srednjoškolaca.
Na tribini su se pokrenula pitanja o tome ko je odgovoran za razvoj kulturnih potreba, zašto posle organizovanih poseta pozorištu u vrtiću i osnovnoj školi prestaje zainteresovanost mladih za kulturne događaje i zašto ih kultura ne ispiriše i ne uzbuđuje.

U intervjuu sa organizatorima smo stigli do konkretnih odgovora.

Kako ste došli na ideju da se bavite baš tim problemom?

Milica: Saznavši za podatak da prema istraživanju iz 2011. godine 91,5% srednjoškolaca gotovo ni na koji način NE učestvuje u kulturnim sadržajima koji im se nude, što znači da se događa da ne posete institucije kulture čak ni jednom godišnje, shvatili smo da je neophodno uraditi nešto. Svesni smo, i svi bi trebalo da budu svesni činjenice da je učestvovanje mladih u kulturnom životu važno ne samo za mlade, već i za održivost kulture uopšte i da je neophodno baviti se ovim pitanjem. Tako smo i došli na ideju o projektu koji će se na neki način, preispitivanjem odnosa između mladih i javnih multidisciplinarnih institucija kulture, boriti protiv ovakve realnosti i truditi se da pospeši veće učešće mladih u javnom (što znači da pripada svima, pa i mladima) kulturnom životu.

Kako je izgledao upitnik za institucije kulture?

Damjan: Sam upitnik koji smo kreirali za institucije kulture za cilj je imao da prikupi što više informacija o tome na koji način one kreiraju svoje programe i sadržaje za srednjoškolce, da li se trude da istraže njihova interesovanja i ako da kako to čine, kojim kanalima dolaze do njih i da li prate trendove. Takođe, želeli smo da ispitamo i njihova mišljenja o trenutnoj situaciji, da li su oni zadovoljni odzivom mladih i ono ključno, da li sarađuju sa srednjim školama i da li su ikada razmatrali opciju i da upravo srednjoškolce uključe u proces kreiranja sadržaja u budućnosti.

Da li ste očekivali takve odgovore i odaziv?

Damjan: Nadali smo se da će makar malo veći broj institucija naći vreme i popuniti upitnik, ali to se nije desilo. Svega pet od 19 kontaktiranih institucija se odazvalo i može se reći da i to oslikava njihovo zalaganje i brigu o mladima. Što se tiče odgovora, oni su kod svih institucija jako slični, a u isto vreme i različiti. Stiče se utisak kao da se svi na neki način trude, ali da konkretnih poslovnih uspeha i nema toliko.

 

 91,5% - Mladi u kulturi

Ko je spremniji na uključivanje mladih u kulturu, oni sami, institucije kulture ili škole, prema nekim vašim zakljucima i šta mislite ko bi trebalo da preuzme tu ulogu?

Milica: Čini mi se da se odgovornost i utisak da je neophodno nešto uraditi povodom pitanja učešća mladih u kulturi oseća u vazduhu. Ali to ostaje na tome. Lebdi negde iznad naših glava, dok prave inicijative nema. A morala bi da postoji. Iz razgovora sa profesorima iz škola primetila sam da je njihova motivacija sve manja, a slično je i sa institucijama kulture. Ostaje da se mi, kao mladi pojedinci, borimo protiv ovakvog stanja i preuzmemo inicijativu na sebe. I time ćemo, nadam se, motivisati ne samo škole i same institucije kulture, već možda jednog dana uticati i na stvaranje nove kulturne politike koja će u većoj meri biti usmerena na mlade.

Koje programe vi kao grupa mladih koja se ovim bavila želi da posećuje a nema ih na sceni?


Katarina: Nisu to konkretni programi. Želimo nešto što će nas, i druge mlade, angažovati, zaista uzbuditi i pozvati na akciju, na razmišljanje, na delovanje. Deluje kao da se sve danas na kulturnoj sceni svodi samo na umetnost radi umetnosti. Kao da je umetnost neka društvena obaveza koju svako od nas mora da ispuni kako bi ostao ugledan član društva. Cilj umetnosti je da pokreće i da razvija svaku individuu ponaosob, strašno je kada je upravo „umetnost“ ta koja stvara mediokritete. Napravili smo i stranicu, u želji da i sami reagujemo i na neki način ponudimo rešenje. Ideja je da mladi, pre svega srednjoškolci, a od skora i mladi umetnici, preporučuju svoja omiljena umetnička dela svojim vršnjacima. Ovo može da služi i kao neka vrsta podsetnika da nijedan dan ne treba da im prođe bez umetnosti i kulture uopšte. Potrudili smo se da to budu mladi koji imaju različita interesovanja, dolaze iz različitih sredina i imaju različita shvatanja umetnosti. Za sada smo veoma zadovoljni odazivom i efektom koji postižemo, te ne nameravamo da prestanemo – dodala je Katarina za kraj.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :