Endemske vrste MIloša B. Tomaša: Ovo je roman u kome se uživa!

Datum objave:26.01.2015

Pročitano:3428 puta

By:Nađa Mladenović

U pitanju je roman koji prati dva najbolja prijatelja, Čaka i Krstu, u vremenu neposredno pred i tokom drugog svetskog rata. Njih dvojica će kroz niz avantura imati prilike da posvedoče i ovekoveče na filmskoj traci seriju ratnih događanja u kojima su učestvovali pripadnici komunističke partije dok su sa svim tim intenzivno isprepletana dešavanja iz njihovih privatnih života. Ovo je jedna od onih knjiga u kojima se uživa. Jezik kojim je roman napisan je jednostavan i lep što sadržinu knjige čini pitkom i lakom za čitanje.

 

Endemske vrste MIloša B. Tomaša: Ovo je roman u kome se uživa! | by Nađa Mladenović | Recenzija romana

 

Priča je u potpunosti izmišljena od strane autora, ali smeštena u konkretnu istorijsku epohu (pripada žanru istorijske fikcije) i zato čitalac moze u potpunosti da zaboravi na istorijska fakta i poput deteta uplovi u maštanje o jednoj nepredvidivoj avanturi dva najbolja druga iz Beograda pred početak i tokom drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Roman je pre svega uzbudljiv, a muško prijateljstvo koje prati mu svakako daje jednu magičnu notu koja često fali ovakvim pričama – notu nežnosti koja postoji u svakom prijateljskom odnosu, ali tako da ne pređe granicu patetike.


Ono što ovaj roman čini kvalitetnim štivom jeste dinamika koju ima. Nema dosadnih pauza u razvoju radnje, nema preterano dugih i detaljnih opisa scenografije. Lako je prepoznati glavnog i identifikovati sporedne junake. Ono što najviše doprinosi dinamici priče jesu kontrasti koji se u njoj pojavljuju. Naime, počevši od profila glavnog junaka i njegovog najboljeg prijatelja, njihovih porodica, ali i digresivnih priča koji knjizi daju poseban šarm, stalno sučeljavanje različitosti (dodato inicijalno dobro osmišljenoj radnji romana) je ono što drži pažnju tokom čitanja. Ne manjka ni psiholoških konflikata između likova. Sporedni likovi su dobro odabrani i obrađeni tačno onoliko koliko nam je potrebno da o njima izgradimo celovitu sliku; dakle ni previše tako da nam ostaje nedokučeno da li je nekome od njih trebalo dati više na značaju, a ni premalo pa da se pitamo šta uopšte traže u knjizi.

 

Ipak, delo ostaje na nivou mladalačke pustolovine koja nas zabavlja i emotivno angažuje, ali ne ulazi dublje u psihološku analizu likova. Na neki način, lične price Krste i Čaka su stereotipne. Čak je neshvaćena umetnička duša iz jedne dobre porodice koja ne zna kako da se nosi s njegovom buntovnom prirodom, dok je Krsta dete iz problematične porodice pa je samim tim i on problematičan momak sklon ekstremnom ponašanju. Često je površno obrađena i interakcija nekih likova kao što je momenat obračuna Čaka i oca Ane Froman koji se može doživeti kao kadar iz neprodubljenog holivudskog filma. Sem toga, zaljubljenost jeste moćna stvar, ali za jedan prilično kratak (iako intenzivan) odnos, koji nakon toga trpi veliku razdvojenost koja je nekim neobičnim spletom okolnosti neispunjena drugim ljubavima i ambivalentnim osećanjima karakterističnim za ljude tog uzrasta, ljubavna priča Čaka I Ane je jednako dirljiva koliko je naivna i idealizovana.

 

Endemske vrste MIloša B. Tomaša: Ovo je roman u kome se uživa! | by Nađa Mladenović | Recenzija romana

 

Roman sadrži i dve osetne digresije – priče koje nisu direktno povezane sa radnjom romana, ali svakako nose simboličko značenje. Ipak, to značenje moze i ne mora biti prepoznato, a ostaje da lebdi pitanje nad glavom – da li bi romanu falilo išta da tih priča nije ni bilo?


No, ne bi valjalo pomisliti da sve ovo autora smešta u red pisaca koji su uzeli preveliki zalogaj za sebe. Baš naprotiv, iako nema dubljeg psihološkog bavljenja likovima to je sasvim u redu. Autor ne pretenduje na visokointelektualnu frojdovsku analizu seksualnosti i ljudskih odnosa. On upravo prepoznaje granice svojih spisateljskih mogućnosti, zadržava se u njihovim okvirima i može se čak reći i da ih crpi do maksimuma. Treba držati na umu da stereotipni likovi, ma koliko se nama u tom najopštijem smislu činili dosadnima prvo, postoje, a drugo, imaju svoje lične priče koje se razlikuju i mogu biti jako posebne. Sem toga, neki put takvi likovi smešteni u prave okolnosti (kao što je izuzetno zanimljiv zaplet ovog romana) mogu biti moćno sredstvo u izgradnji jednog interesantnog, nepretencioznog i krajnje nepredvidivog književnog dela. Čak i digresije, čija je neophodnost dovedena u pitanje, imaju svoju funkciju – dodaju estetici romana, uvode simboliku u priču, bude u čitaocu maštu jer se trudi da osmisli sve načine na koje su povezane sa radnjom i konačno, čine put od prve do poslednje stranice neobičnijim i zanimljivijim.

 

Posebna snaga romana je što se ne bavi politikom. Iako je priča o komunističkoj partiji ono sto čini najveći deo knjige, autor ne upada u zamku pred sobom i ostaje potpuno neutralan. Time sve svoje čitaoce sa jasno izgrađenim stavovima o komunizmu i političkim promenama koje su se odvijale u to vreme uči da ponekad moramo svoja emotivno nabijena gledišta ostaviti po strani i fokusirati se na ono o čemu ovde i jeste reč – a to je jedna lična, intimna i dinamična prica o Filmskim fantomima, endemskoj vrsti ljudi koja ostaje nesvrstana u datom istorijskom kontekstu jer su im na dnevnom redu neke druge teme – poput ljubavi, umetnosti i prijateljstva. Šmeku knjige svakako dodaje i pojavljivanje velikog broja istorijskih ličnosti (kao što je Leni Rifenštal). To je pametan potez sa strane pisca, jer intrigira čitoca i pobuđuje u njemu veće interesovanje za radnju romana.

 

Konačan zaključak bi bio da roman možda ne spada u kategoriju obavezne lektire, ali preporučene – svakako. Kao sto sam i otvorila, ovo je roman u kome se uživa jer nam daje nešto čega u knjizevnosti ima sve manje i manje (ako izuzmemo žanr epske fantastike), a to je jedan detinji, radoznali i pustolovni duh koji moze da zagolica svačiju maštu i uvuče ga u fantastičan virtuelni svet književnosti ispunjen neizvesnošću i zadovoljstvom.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :