Barutana klub Beograd

Dave Mothersole - Goa mi je promenila život!

Datum objave:05.03.2006

Pročitano:5106 puta

By:Ivana Antović

Postoje mesta koja vam se na prvi pogled uvuku u srce. Baš kao i ljudi. Napravite idealnu sliku o njima, vežete se, a onda ona prestanu da postoje pre nego što se rasprše iluzije.
Takva je bila i Kuća. Topao, polumračan, neobično prijatan klub ispod Brankovog mosta. Upravo tamo mnogi od nas imali su svoj prvi susret sa zvukom Swag Records ekipe. Čist britanski tech-house i... love forever! Definitivno, i bez imalo patetike.
Naša ostavljamo po strani, dok u ovom broju Buga sećanja o njemu dragim mestima i ljudima sa vama deli Dave Mothersole. Pitamo ga o Swagu, Kiss FM radiju, prvim tech-house žurkama u Londonu, o Goi...



''Goa je bila ludilo! Čudo! Nas trojica ortaka iz južnog Londona otišli smo u Indiju da visimo ne plaži i da stondiramo. Bilo je to avgusta 1986. Očekivali smo da zateknemo matore hipije koji pevaju pesme Boba Marleyja oko logorske vatre, a naleteli na ''ekstazu'' i pravu pravcatu elektroniku... Skroz smo se šokirali i prepali u početku. Muzika je zvučala kao beskrajni rollercoaster. Bez vokala, samo sa nekim isprekidanim glasovima koji su govorili o gudri i psihodeličnim iskustvima. I ljudi su bili čudni – neki kao sa Ibice, drugi poput talijanskih mafioza u otkačenim funky krpicama, pa južnoamerički dileri koke sa ribama koje su ličile na modele iz Voguea i pijani hipici – svi su đuskali, vukli iz ćilama i ponašali se kao da im je to poslednja noć na Zemlji. Kao kada bi se spojili kadrovi iz filmova Apocalypse now, Star wars i Miami vise... Na kraju sam ostao u Goi tri meseca, a naredne godine se vratio na još šest. To mi je kompletno promenilo život, nešto tako se nikad više nije ponovilo!''



 + U početku te interesovao i tvrđi zvukindustrial i detroit techno, zar ne? Kako si uopšte uspevao da ih kombinuješ sa onom sasvim mekanom muzikom kakav je bio house u ranoj fazi                                                                                                                        
I  to me vraća na priču o Goi... Tamo su noću vrteli totalno lude, brze, fenomenalno mračne stvari, a kada bi sunce počelo da se pomalja muzika je postajala mekša, sporija i melodičnija. Sviđao mi se ceo taj fazon.. A onda, kada sam se vratio sa one druge posete Goi, direktno sam upao u acid house ekspoloziju u Engleskoj. U vreme kada sam počinjao sa DJ-ingom, 1990, pokušavao sam od svega da napravim mix. To radim i sada, petnaestak godina kasnije, ali na malo pametniji način. Sem toga, detroit stvari koje sam provlačio nisu bile preterano tvrde – zapravo, bile su pune emocija i apsolutno predivne. Volim detriotski zvuk i često vrtim stare i nove ploče Derricka Maya, Kevina Saundersona i Carla Craiga.



+ Clubberi koji vole tech-house znaju gotovo sve o Swag Records. Ipak, postoje i oni drugi koji bi želeli da im predstaviš ovu prodavnicu ploča & izdavačku kuću...                                                                                                                             
To je, dakle, prodavnica ploča u Krojdonu, u južnom Londonu. Otvorena je 1993. i sve vreme je predstavljala neku vrstu Meke za ugd house scenu. Terry Francis, Richard Grey, Danny Poll, Haris i ja radimo tamo i za kasom i u studiju. Vlasnik radnje je Paul Stubs, a poslove vodi Liz Edwards. Zastupljena je sva vrsta elektronske muzike, imamo DJ opremu, a pokrenuli smo i nekoliko labelova. U svemu tome je neki specifični Swag vibe.. Svako ko je na kakav god način bio povezan sa radnjom pružio je mnogo ljubavi i samoj sceni. Ma sve se to oseti čim zakoračiš unutra.. Dosta informacija ljudi će moći da dobiju na: www.swagrecords.com



+ Šta je zapravo to “britanski tech-house”? Kako je nastao?                              
Početkom 90-ih mainstream scena je postajala sve komercijalnija i nije bilo baš mnogo prostora u kojima si mogao da vrtiš pravi ugd house, pa smo napravili sopstvenu scenu. Prve žurke bile su Heart&Soul i Wiggle, dok su Whoop Whoop, Kerffufle i Technology noći došle malo kasnije. Na početku je sve bilo underground, u pravom smislu reči – bez flyera, samo uz pozivnicu – baš dobar osećaj! Muziku su činili pomešani stripped down house, emotive techno, electro i break beat – pre nešto što je bilo vezano za slobodu mišljenja nego za jasan i definisan muzički stil. Kako je vreme prolazilo, tako je i zvuk poprimao pravac i prerastao u ono pod čime ljudi sada podrazumevaju “londonski tech-house”. Pre neku godinu sam za Eukahouse smiksovao Tech-House Classics koji dosta dobro predstavlja muzičke korene. Sve stvari su hitovi s početka pa do sredine 90-ih. Neki ljudi bi poprilično mogli da se iznenade njihovom raznolikošću.. Postaviću ga uskoro za downloadovanje. Potražite na: www.myspace.com/davemothersole 



+ Da li je istina da si imao odjavnu emisiju na radiju Kiss100? Zašto? Planiraš li da se prebaciš na neku drugu stanicu?                                                                        
Proveo sam tamo šest godina i video mnogo DJ-eva koji su dolazili i odlazili. Mislim da je bilo dosta trčanja. Mogu samo da budem ponosan na ono što sam napravio na toj stanici. Kiss je čist biznis. Smatrali su da bi marketinški bilo mnogo atraktivnije kada bi vrteli komercijalni hip hop i r&b iz kompjutera, tako da će to i uraditi. Takve stvari se dešavaju.. Uskoro počinjem sa mesečnom emisijom na Protonu i baš se radujem tome! www.protonradio.com  



+ Šta misliš o minimalu? A o DJ-evima tipa Richardo Vilallobos, Richie Hawtin, Magda, Mandy..? Izgleda kao da se većina tech-house DJ-eva sve više priklanja kombinovanju techa i minimala? Da li ti vrtiš minimal?
To je po mom mišljenju sasvim drugačiji tip house muzike. Ne mogu da pričam ni o kom drugom, pošto sam u poslednjih nekoliko godina dosta forsirao stvari koje naginju electru... Dopadaju mi se Mathew Jonson, Alex Smoke, Martinez, Trentemoller, Dirtcrew, Phonique i Dave DK.. Čak i kada se ne bih striktno držao tech-house pravca taj zvuk bi mi opet bio dosadan. Lak je za mixovanje, nema dinamike i ne predstavlja mi više nikakav izazov. Vidi, ja nisam isključiv, volim različitost, ali sam naklonjeniji nečem jačem, takav mi je stil i ne bih mogao da ga promenim čak i kada bih pokušao.



+ A kakvo mišljenje imaš o upotrebi Final Scratcha ili CD-a?                                 
Često koristim CD-e i nemam problema sa njima ukoliko su u wav formatu. Final Scratchupotrebljavam, ali uviđam njegovu prednost.



+ Nikako da te pitam kako se osećaš u Srbiji i uopšte u celoj u ex YU?

Mnogo puta sam dolazio na Balkan i svaki put mi se sve više i više sviđalo ovde. Super mi je ta neka strast koju poseduju Balkanci i koja je samo njima svojstvena. Ne znam, ne mogu da preciziram šta je to, ali mi je stvarno zanimljivo... Da, super mi je i hrana – sarma i ćevapi – a i priroda, prolazio sam preko nekih planina i video jako simpatična seoca.

+ Nedavno si svirao u Novom Sadu, možeš li da navedeš srpske DJ-eve koje si tokom svih ovih godina naročito zgotivio? Kako ti se čini naša publika?
Divan je Novi Sad! Publika ume da bude “opasna”, ali ako odsviraš dobro set onda je jedna od najboljih na svetu! Neki DJ-evi su fenomenalni – Lale, Vladan Furman, Nataša Tonković, Fakir, Radoman. I Marko Nastić mi se baš sviđa – to nije moj stil, ali je on sjajan DJ!
 

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :