Da li ste nekada bili u Stopića pećini?

Datum objave:27.11.2016

Pročitano:2127 puta

Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani Zlatibora i jedna je od najznamenitijih pećina u Srbiji. Pećina ima impresivni ulazni otvor širok 35 metara i visok 18 metara, a kroz nju protiče Trnavski potok. Sačinjena je od pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Iako nije naročito bogata pećinskim ukrasima ima veoma zanimljive bigrene kade, koje se svojom veličinom i dubinom, neke od njih duboke su i do sedam metara, izdvajaju od drugih u Srbiji.

 

Pobednička fotografija: Stopića pećina / Foto: Čedomir Žarković

Pobednička fotografija: Stopića pećina / Foto: Čedomir Žarković

 

A upravo je fotografija bigrenih kada Stopića pećine, čiji je autor Čedomir Žarković, proglašena najlepšom svetskom slobodnom fotografijom zaštićenog prirodnog dobra za 2016. godinu na međunarodnom foto-konkursu Vikimedijie - Viki voli Zemlju (Wiki Loves Earth). Srbija je zauzela i 15. mesto, sa fotografijom kanjona Rače Vladimira Mijailovića. 

 

Devet članova internacionalnog žirija biralo je najlepše od 270 fotografija koje su pobedile u 26 zemalja i UNESKO-vom projektu UNESCO Biosphere reserves. U jakoj konkurenciji, fotografija Čedomira Žarkovića izabrana je za najlepši prikaz zaštićenog prirodnog dobra sa objašnjenjem da, pored atraktivnosti i dinamičnosti, ima izuzetnu enciklopedijsku vrednost. Pobednik će biti nagrađen putovanjem u Montreal, na Vikimedijinu najveću konferenciju Vikimanija (Wikimania), koja će biti održana od 9. do 13. avgusta 2017. godine.

 

Kanjon Rače / Foto: Vladimir Mijailović

Kanjon Rače / Foto: Vladimir Mijailović


Pored prvog mesta, fotografija koja je pobedila na takmičenju u Srbiji – Kanjon Rače, autora Vladimira Mijailovića, osvojila je 15. mesto na listi najlepših svetskih fotografija pod slobodnom licencom.

 

Pobednik svetskog takmičenja Čedomir Žarković, iz Beograda, kaže: "Veoma sam iznenađen što je baš moja fotografija izabrana za najlepšu na svetu i što time predstavljam svoju zemlju Srbiju i njene skrivene lepote. Na konkursu u Srbiji ova fotografija je dobila pohvalu, ali nisam očekivao da će na svetskom nivou ući u uži izbor, a posebno da će izbiti na prvo mesto. S obzirom da se fotografijom bavim iz hobija, i da je ovo prvi foto konkurs na koji sam se prijavio, ovo je veliki uspeh i velika nagrada za mene. Zahvaljujem se Zadužbini Vikimedija i žiriju koji je odabrao fotografije."


Predsednik Vikimedije Srbije Filip Maljković izrazio je veliko zadovoljstvo ovom pobedom, posebno ocenom žirija o enciklopedijskoj vrednosti fotografije.


– Nakon tri godine realizacije ovog foto-konkursa u Srbiji i skoro 4000 slobodnih fotografija koje smo prikupili, ovu pobedu smatramo priznanjem za aktivnosti sakupljanja slobodnog sadržaja za najveću svetsku enciklopediju. Ovo je vrlo lep poklon za 11. rođendan Vikimedije Srbije koji upravo obeležavamo. Zanimljivo je da smo za reklamu, koja se emitovala na RTV Vojvodina pre i tokom takmičenja u Srbiji, izabrali slogan “Prikažimo svetu najlepšu Srbiju”. Ispostavilo se da smo bili potpuno u pravu – dodaje Maljković.

Projekat Viki voli Zemlju započela je Vikipedija na ukrajinskom jeziku 2013. godine, da bi se vrlo brzo proširio na ostale zemlje sveta gde postoje ogranci Zadužbine Vikimedija. Cilj projekta je, s jedne strane, fotografisati pod slobodnom licencom što više prirodnih spomenika, a sa druge strane doprineti povećanju javne svesti o očuvanju prirode. U Srbiji se ovo nagradno takmičenje organizuje od 2014. godine, ali je ove godine oboren rekord prikupljanjem skoro 2000 fotografija. Fotografije se dalje koriste za ilustraciju članaka na Vikipediji i drugim viki projektima (Vikivesti, Vikiputovanja, Vikicitat…), ali i u sveopštoj nameni, s obzirom na prirodu Krijetiv komons licenca.


Svečano uručenje plakete pobedniku i proslava ove pobede biće održana u sredu, 30. novembra u prostorijama Turističke organizacije Srbije (Čika Ljubina 8) od 18 sati. Dva osvojena mesta na svetskom takmičenju pozdraviće predstavnici Vikimedije Srbije, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Turističke organizacije Srbije.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :