ČUDNA KNJIGA: Enes razbija književne konvencije u paramparčad!

Datum objave:02.12.2017

Pročitano:1149 puta

By:Milan B. Popović

Lokacija: Beograd

ENES HALILOVIĆ/ ČUDNA KNJIGA /ALBATROS PLUS, BEOGRAD

Ako je iko čudan, i tako talentovano i mudro isklesan, a nežan i brutalan u isto vreme, onda je baš on, specifični, vredni i plodonosni - ENES HALILOVIĆ. Naprosto moram da navedem (u savremenom IT svetu„kopi pejstiram“) njegovu biografiju i bibliografiju. Enes je jedan od –na prste jedne ruke mogu da ih nabrojim- moj omiljeni, pre svega, PESNIK, pa tek onda PROZNI PISAC. Za knjigu ČUDNA KNJIGA se zasigurno može reći, da je pisana – iz kontre, u sigurni pogodak u centar mete, ostavljenog Enesa na pustom ali priznatom tronu (vrhu) i pijadestalu ovdašnje mlade književne kulturne scene. Biću krajnje ciničan, ličan i provokativan, ne samo književne scene, nego i konstrukcije – skele!

Enes Halilović, pripovedač, romansijer, pesnik, dramski pisac, rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru. Enes Halilović, pripovedač, romansijer, pesnik, dramski pisac, rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru.


Objavio je zbirke poezije: Srednje slovo (1995, 2016), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007, 2008, 2008), Pesme iz bolesti
i zdravlja (2011) i Zidovi (2014, 2015), zbirke priča Potomci odbijenih prosaca (2004) i Kapilarne pojave (2006), drame In
vivo (2004) i Kemet (2009, 2010) i romane Ep o vodi (2012) i Ako dugo gledaš u ponor (2016, 2017). Zabeležio je 172 zagonetke koje je objavio u uporednoj analizi Zagonetke (2015) koautorski sa Elmom Halilović.


Osnovao je književni časopis Sent i književni web časopis Eckermann. Priče, poezija i drame Enesa Halilovića objavljene su
u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom i bugarskom jeziku, a proza i
poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski i katalonski jezik.

 

Ernes Halilovic, Cudna knjiga


Halilovićevu dramu Komad o novorođenčadima koja govore premijerno su izveli glumci berlinskog teatra Schaubuhne 10.
marta 2011. godine. Halilović je zastupljen u brojnim pesničkim i proznim antologijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Zlatne značke za doprinos kulturi kao i književnih nagrada „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“ i „Ahmed Vali“, a za urednički rad u Sentu dobio je nagradu „Sergije Lajković“.

Morao sam sve ove generalije da navedem, jer sve su to činjenice i smernice, možda i novim generacijama (a možda i najstarijim ili zrelim), koje boluju od nagrada i priznanja, pa bar da takve knjige, ovakvih umetnika i braće po peru, žele da pronađu, pročitaju, kupe. To nije ni malo loša stvar. Naprotiv, to je baš suština artističkog bića i bitisanja, uokvirena oreolom prave, mudre, ozbiljne, ali i masi, mas medijima, takođe i kritičarima starije generacije-prave pisane reči, prave iskonske ljubavi i posvećenosti u pisanu reč.

Neverovatan broj kratkih priča, više od 90 njih, koje se nalaze otisnute na beloj hartiji papirnih strana ČUDNE KNJIGE – ne trpe sve. Užasavam se dok se vozim taksijem, u popodnevnom špicu petkom, kada majstoru za đevrekom, pardon, volanom, pomenem- možete li samo zamisliti tu tragikomičnu situaciju- volite li da čitate poeziju, pa nakon negativnog odgovara, pitam- a prozu? Odgovor je identičan, poražavajući. Nemojte ove gorepomenute redove shvatiti pogrešno-kako želim da im – uvalim svoju knjigu pesama , jednu od njih pet- umesto da platim taxi vožnju. Zašto sve ovo pominjem, mnogi primitivci na pomen proze i poezije ko iz topa govore, jezivu rečenicu, bljutav stav – papir trpi sve! E pa nećemo tako dragi moji sugrađani najvećeg sela u Srbiji-Beograda. Došao je jedan od najmlađih srpskih pesnika i proznih pisaca koje je kraj dvadesetog veka i početak dvadesetiprvog veka – ENES HALILOVIĆ- uspeo da vas sve razvali i kako sa istorijskom građom koja mu ponekad da temelj za dalja razmišljanja i korekcije, nadahnuća, načitanošću, dobrotom, plemenitošću, datom rečju -kojima pleni - onda i pridobije, kupi i magijom lepe reči otisnute na belom ofsetnom papiru od oko 100 grama-obraduje. Kod mene je to uspeo, to ushićenje duha koje traje i koje se divi njegovom doslednošću, svežinom, pritom, NE pada u kvalitetu, sa vidnom naznakom da ENES ide sve više i više ka vrhu, a vrhu, čini se, da nema kraja.

ENES HALILOVIĆ, iako smo se uživo sreli i popričali svega par puta, duboko me je kroz njegove knjige i maštu – dirnuo i zainteresovao- tako da je moju malenkost od oko 101 kilogram telesne težine (a imao sam pre godinu dana 30 kilograma više), apsolutno opčarao, i sve njegove knjige koje posedujem, a ne posedujem baš sve - niti je to u primeru ENESA HALILOVIĆA potrebno - ostavio bez teksta...

Zamislite samo to! Razumete li da je pesnika u meni ostavio bez ikakvog teksta. Pesnika bez teksta...??? Može li to svako? Možete li baš Vi cenjeni čitaoče i široki čitalački auditorijume? Često zaplačem uz pesmu i poeziju. On, Enes Halilović, nema razloga da plače - osim ako su to pobedničke suze – suze radosnice! Živeo ti meni, maestralni - Enese Haliloviću!


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :