BPM: Studenti snimili dokumentarac o elektronskoj muzičkoj sceni u Srbiji

Dokumentarni film, radnog naslova BPM koji govori o domaćoj elektronskoj muzičkoj sceni i kulturološkom fenomenu rejva na našim prostorima, ugledaće svetlost dana na jesen 2017. godine. Iza ovog filma stoji 20 studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji su na čist entuzijazam, beskrajnu želju, upornost i snalažljivost i uz pomoć studentskog džeparca uspeli da snime do sada najobiminiji i najozbiljniji materijal koji se bavi tematikom elektronske muzike u našoj zemlji. A rekli bismo da su, upravo snalažljivost, želja, beskrajna upornost i entuzijazam bitne stvari na kojima počivaju temelji elektronske muzičke scene u Srbiji i zahvaljujući kojima ona i danas postoji.

Ekipa pred put na Exit

Razgovarali smo sa rediteljem i scenaristom filma Pavlom Terzićem i jednim od proudcenata Nikolom Savićevićem.

- S obzirom da sam student i da nema mnogo prilika da mi se nude, početkom druge godine fakulteta sam počeo da razmišljam šta bih mogao da radim i kako da preuzmem stvar u svoje ruke. Budući da volim elektronsku muziku i da sam primetio da su te žurke u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji, došao sam na ideju da snimim film o razvoju domaće scene. Planirao sam da tu ideju zadržim za sebe i malo je razradim u narednim mesecima, međutim nisam izdržao. Odmah sutradan pozvao sam Nikolu i rekao mu šta imam na umu i dogovorili smo da se nađemo – počinje priču Pavle.

Nikolu nije bilo potrebno ubeđivati, ideja mu se odmah dopala.

- Baš kao i Pavle i ja sam želeo da počnem da radim nešto svoje jer ako želiš nešto da postigneš moraš sam da pokreneš neke stvari. Iako nisam bio toliko u elektronskoj muzici, prihvatio sam projekat i ispostavilo se da je to bila prava avantura – kaže nam Nikola.

Ovako su izgledali počeci snimanja 

Nisu časili časa i počeli su da okupljaju ekipu, i za samo nedelju dana njihov tim brojao je 10 ljudi.

- Ideja je bila da prikažemo istoriju i borbu jedne generacije, one koja je stvorila nešto inovativno, nešto kod nas još ne zabeleženo. Želeli smo da čujemo priču pionira kao što su Boža Podunavac, Gordan Paunović i Vlada Janjić koji su utabali stazu i pomogli tadašnjoj publici da upoznaju Marka Nastića i Dejana Milićevića, koji su potom polako u taj svet uveli i Marka Milosavljevića. Godine su prolazile, svašta se dešavalo, ali neka zvučnija imena se kod nas nisu pojavljivala. Odjedanput kada smo mislili da je to maksimum i da cela stvar počinje propadati počinju da se pojavljuju izvođači kao što su Speedy, Lea Dobričić, Tijana T, Kristijan Molnar i mnogi drugi koji pripadaju tom trećem talasu, onom talasu koji danas tu priču nastavlja širiti dalje - kaže Terzić.

Prva osoba sa kojom su stupili u kontakt, logično, bio je Boža Podunavac, otac i živa legenda domaće scene.

- Boža je od samog starta bio naš anđeo čuvar, dopala mu se naša ideja, upoznao nas je sa svim bitnijim ljudima sa scene, davao nam savete i bio nam od pomoći u svakom mogućem pogledu. Nikada neću zaboraviti naše prvo snimanje, 7. novembar 2016. godine, Belexpocentar, gostovao je UMEK. Kada sam se osvrnuo oko sebe i video moju ekipu kako vredno radi bio sam oduševljen. Rekao sam: „Ljudi, mi snimamo prvi put, a ja imam osećaj kao da radimo 100 godina“ – priča Pavle.

Snimanje Technokratije na Exitu 

Drugi, kako ga i sami nazivaju, anđeo čuvar na koga su naišli bio je Dušan Kaličanin osnivač čuvene organizacije Technokratia.

- Sa Dušanom smo stupili u kontakt u februaru ove godine i mnogo nam je pomogao da dođemo do kontakata onih ljudi koji jesu u svetu klabinga, ali se ne nalaze za di-džej pultom. Budući da Technokratia ima bogatu arhivu sa više od 350 sati video materijala u vremenskom periodu od 1990. do 2005. godine, napravili smo saradnju, pa ćemo delove te arhive koristiti u filmu – objašnjava Terzić.

Leto još nije ni počelo, a oni su već imali dosta snimljenog materijala, tada su shvatili da je ceo projekat otišao korak dalje i da moraju da prošire producentski tim. Danas, producentske snage BPM-a, pored Pavla i Nikole, čine Jovana Jovičić, Andrija Dujović i Ena Bajraktarević.

- Shvatio sam da osim istorijskog koncepta elektronske muzike ovaj film treba da predstavlja nešto više i da pokaže i kulturološki fenomen rejva. A kada smo videli koliko materijala imamo, bilo nam je jasno da jedan film neće biti dovoljan, već smo odmah proširili celu ideju i na seriju. Želeli smo da damo odgovor na pitanje šta je to specijalno što se dešava na tim žurkama kada jedan di-džej ili pet di-džejeva uspevaju da okupe toliko ljudi koji će zadovljno đuskati uz jedan ritam celu noć. Film će prikazati upravo taj osećaj ljubavi, pripadnost nekoj zajednici, kolektivno zadovoljstvo i energiju koju publika na rejvu deli - objašnjava nam Pavle u kom smeru se dalje razvijala njegova zamisao.

Intervju: Janko Božović i  Pavle Terzić u akciji

Na red je došao i čuveni Exit, a tu su se prvi put suočili sa ozbiljnim problemima, ali iako su im se pojedine stvari isprečile na putu, uspeli su da odu u Novi Sad i snime sve što je bilo potrebno.

„Na Exitu je bilo skroz šašavo,“ kaže Pavle, dok Nikola dodaje: On nije stajao tih četiri, pet dana, nonstop je bio budan. Preko dana smo radili intervjue, uveče išli na tvđavu, a on je svako jutro do sedam ostajao na Dance Areni i uživao. Vraćao se ujutru da se istušira, popije kafu i limunadu i nastavljao dalje da radi.“

Za tri dana imali su 50 intervjua, osim di-džejeva, intervjuisali su i žitelje Novog Sada i turiste pokušavajući da saznaju na koji način jedan ovakav festival zaokrene život grada za 180 stepeni. Zabeležili su sve, od montiranja bine i priprema za spektakl, preko nastupa i publike koja se provodi, pa da jutra kada svi odu a ostanu samo oni koji treba da počiste sve to. Između ostalog nisu preskočili ni energičnu atmosferu Urban Bug stejdža.

Ekipa pred put na Sea Dance

I dok nam priča o tome, Pavle ne krije da je izuzetno ponosan na svoj tim. A i zašto bi krio? Prava je retkost okupiti ljude koji nešto rade iz ljubavi i sa takvom posvećenošču kao da je reč o iskusnim i surovim profesionalcima, koji u ovom slučaju znaju da neće dobiti novčanu nadoknadu za to što rade, a o slavi je još rano da se priča. Pa šta ih je onda vodilo dalje? Možda to što su u samom startu svi sa scene prepoznali njihovu ideju, možda su ih inspirisale upravo izjave di-džejeva ili to što su ljudi na žurkama počeli da ih prepoznaju kao „onu ekipu koja snima film o sceni“. Ili možda što je i samo pravljene filma imalo pomalo filmske zaplete, pa su u momentu kada ih je gomila ljudi na ulici odbila za izjavu sasvim slučajno naleteli na čoveka za koga se ispostavlo da je jedan od ključnih ljudi nekadašnjeg kultnog kluba Industrija i koji i te kako ima da kaže nešto zanimljivo za njihov film.

Nezaustavljivi: Ovako je to izgledalo na Sea Danceu

Sreća prati hrabre... i uporne. Kada se Exit završio i kada su se malo naspavali, drugi deo ekipe je obezbedio odlazak na Sea Dance za koji su mislili da će ga ipak propustiti.

- Probudio me je Andrija i rekao: “Pakuj kofere, idemo na Sea Dance!“ Bio sam u šoku, pitao sam šta, kako, s kojim parama. Rekao je da ne brinem i da je sve sređeno. Na Sea Danceu smo proveli pet dana i tamo smo uspeli da upotpunimo snimanje započeto u Novom Sadu i dobijemo jednu širu festivalsku sliku, koju smo kasnije zaokružili Lovefestom u Vrnjačkoj Banji. U Vrnjačkoj Banji bili smo nažalost samo jedan dan, ali smo ga iskoristili vrlo produktivno i uspeli smo da snimimo čak 25 intervjua za jedno popodne – priča Pavle.

Intervjuisanje u toku 

Dok je deo ekipe bio na Sea Dance festivalu, Nikola je uspeo da dogovori sastanak sa jednom od domaćih televizija na kojoj će se serija prikazivati početkom 2018. godine.

- Film krajem godine ulazi u montažu i planiramo da izađe na jesen 2017. godine. A dok je film u montaži, mi ćemo dosnimavati materijal za seriju, koja će imati pet epizoda i svaka epizoda će biti posvećena jednom žanru elektronske muzike, čime ćemo kompletirati celu sliku – objašnjava Nikola.

Sa Kristijanom Molnarom na Sea Dance festivalu

Ovaj specifičan film, imaće i specifičan, a opet veoma simboličan vid promocije. Kako drugačije, nego na žurkama.

- Planiramo seriju promotivnih žurki na kojima će nastupiti di-džejevi koje smo intervjuisali. Te žurke će biti interaktivne i imaće za cilj da publiku privuku da dođe da pogleda film, a kasnije i seriju. Svaka žurka imaće određenu tematiku, a oživećemo i jedan pomalo zaboravljeni prostor za žurke – otkriva Savićević.

Za kraj, pitali smo ih koliko je pravljenje ovog filma njima promenilo mišljenje o elektronskoj muzici i domaćoj sceni.

- Za razliku od Pavla, ja uopšte nisam bio neki veliki fan elektronske muzike, a tokom rada na ovom filmu shvatio sam da je biti di-džej i producent veliko umeće i prava umetnost, nasuprot opštem mišljenju da je to veoma lako. Takođe sam naučio da pravim razliku između podžanrova techna i housea – kaže Nikola, dok se Pavle nadovezuje: „Iznenadilo me je koliko su ljudi pozitivno shvatili našu ideju. Ta elektronska scena je neminovno deo naše kulturne baštine i to treba negovati. Ovaj film imaće i edukativan karakter i nadamo se da će srušiti neke stereotipe vezane za tu scenu.“

Uspomena sa Lovefesta

Plan je da nakon premijere ovaj film bude prikazan i na muzičkim festivalima u zemlji i regionu, ali i na filmskim festivalima širom Evrope. Njihov san je čuveni festival dokumentarnog filma u Amsterdamu. I šta da im poželimo, osim da ostvare taj svoj san i stignu, ne samo do Amsterdama, nego da odu i dalje. A mi jedva čekamo premijeru filma.