BPM: Studenti snimili dokumentarac o elektronskoj muzičkoj sceni u Srbiji

Datum objave:12.09.2016

Pročitano:36290 puta

By:Marija Joksimović

Dokumentarni film, radnog naslova BPM koji govori o domaćoj elektronskoj muzičkoj sceni i kulturološkom fenomenu rejva na našim prostorima, ugledaće svetlost dana na jesen 2017. godine. Iza ovog filma stoji 20 studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji su na čist entuzijazam, beskrajnu želju, upornost i snalažljivost i uz pomoć studentskog džeparca uspeli da snime do sada najobiminiji i najozbiljniji materijal koji se bavi tematikom elektronske muzike u našoj zemlji. A rekli bismo da su, upravo snalažljivost, želja, beskrajna upornost i entuzijazam bitne stvari na kojima počivaju temelji elektronske muzičke scene u Srbiji i zahvaljujući kojima ona i danas postoji.

Ekipa pred put na Exit

Ekipa pred put na Exit


Razgovarali smo sa rediteljem i scenaristom filma Pavlom Terzićem i jednim od proudcenata Nikolom Savićevićem.


- S obzirom da sam student i da nema mnogo prilika da mi se nude, početkom druge godine fakulteta sam počeo da razmišljam šta bih mogao da radim i kako da preuzmem stvar u svoje ruke. Budući da volim elektronsku muziku i da sam primetio da su te žurke u poslednjih nekoliko godina u ekspanziji, došao sam na ideju da snimim film o razvoju domaće scene. Planirao sam da tu ideju zadržim za sebe i malo je razradim u narednim mesecima, međutim nisam izdržao. Odmah sutradan pozvao sam Nikolu i rekao mu šta imam na umu i dogovorili smo da se nađemo – počinje priču Pavle.


Nikolu nije bilo potrebno ubeđivati, ideja mu se odmah dopala.


- Baš kao i Pavle i ja sam želeo da počnem da radim nešto svoje jer ako želiš nešto da postigneš moraš sam da pokreneš neke stvari. Iako nisam bio toliko u elektronskoj muzici, prihvatio sam projekat i ispostavilo se da je to bila prava avantura – kaže nam Nikola.

 

Ovako su izgledali počeci snimanja

Ovako su izgledali počeci snimanja 


Nisu časili časa i počeli su da okupljaju ekipu, i za samo nedelju dana njihov tim brojao je 10 ljudi.


- Ideja je bila da prikažemo istoriju i borbu jedne generacije, one koja je stvorila nešto inovativno, nešto kod nas još ne zabeleženo. Želeli smo da čujemo priču pionira kao što su Boža Podunavac, Gordan Paunović i Vlada Janjić koji su utabali stazu i pomogli tadašnjoj publici da upoznaju Marka Nastića i Dejana Milićevića, koji su potom polako u taj svet uveli i Marka Milosavljevića. Godine su prolazile, svašta se dešavalo, ali neka zvučnija imena se kod nas nisu pojavljivala. Odjedanput kada smo mislili da je to maksimum i da cela stvar počinje propadati počinju da se pojavljuju izvođači kao što su Speedy, Lea Dobričić, Tijana T, Kristijan Molnar i mnogi drugi koji pripadaju tom trećem talasu, onom talasu koji danas tu priču nastavlja širiti dalje - kaže Terzić.


Prva osoba sa kojom su stupili u kontakt, logično, bio je Boža Podunavac, otac i živa legenda domaće scene.


- Boža je od samog starta bio naš anđeo čuvar, dopala mu se naša ideja, upoznao nas je sa svim bitnijim ljudima sa scene, davao nam savete i bio nam od pomoći u svakom mogućem pogledu. Nikada neću zaboraviti naše prvo snimanje, 7. novembar 2016. godine, Belexpocentar, gostovao je UMEK. Kada sam se osvrnuo oko sebe i video moju ekipu kako vredno radi bio sam oduševljen. Rekao sam: „Ljudi, mi snimamo prvi put, a ja imam osećaj kao da radimo 100 godina“ – priča Pavle.


Snimanje Technokratije na Exitu

Snimanje Technokratije na Exitu 


Drugi, kako ga i sami nazivaju, anđeo čuvar na koga su naišli bio je Dušan Kaličanin osnivač čuvene organizacije Technokratia.


- Sa Dušanom smo stupili u kontakt u februaru ove godine i mnogo nam je pomogao da dođemo do kontakata onih ljudi koji jesu u svetu klabinga, ali se ne nalaze za di-džej pultom. Budući da Technokratia ima bogatu arhivu sa više od 350 sati video materijala u vremenskom periodu od 1990. do 2005. godine, napravili smo saradnju, pa ćemo delove te arhive koristiti u filmu – objašnjava Terzić.


Leto još nije ni počelo, a oni su već imali dosta snimljenog materijala, tada su shvatili da je ceo projekat otišao korak dalje i da moraju da prošire producentski tim. Danas, producentske snage BPM-a, pored Pavla i Nikole, čine Jovana Jovičić, Andrija Dujović i Ena Bajraktarević.


- Shvatio sam da osim istorijskog koncepta elektronske muzike ovaj film treba da predstavlja nešto više i da pokaže i kulturološki fenomen rejva. A kada smo videli koliko materijala imamo, bilo nam je jasno da jedan film neće biti dovoljan, već smo odmah proširili celu ideju i na seriju. Želeli smo da damo odgovor na pitanje šta je to specijalno što se dešava na tim žurkama kada jedan di-džej ili pet di-džejeva uspevaju da okupe toliko ljudi koji će zadovljno đuskati uz jedan ritam celu noć. Film će prikazati upravo taj osećaj ljubavi, pripadnost nekoj zajednici, kolektivno zadovoljstvo i energiju koju publika na rejvu deli - objašnjava nam Pavle u kom smeru se dalje razvijala njegova zamisao.

 

Intervju: Janko Božović i  Pavle Terzić u akciji

Intervju: Janko Božović i  Pavle Terzić u akciji

 

Na red je došao i čuveni Exit, a tu su se prvi put suočili sa ozbiljnim problemima, ali iako su im se pojedine stvari isprečile na putu, uspeli su da odu u Novi Sad i snime sve što je bilo potrebno.


„Na Exitu je bilo skroz šašavo,“ kaže Pavle, dok Nikola dodaje: On nije stajao tih četiri, pet dana, nonstop je bio budan. Preko dana smo radili intervjue, uveče išli na tvđavu, a on je svako jutro do sedam ostajao na Dance Areni i uživao. Vraćao se ujutru da se istušira, popije kafu i limunadu i nastavljao dalje da radi.“


Za tri dana imali su 50 intervjua, osim di-džejeva, intervjuisali su i žitelje Novog Sada i turiste pokušavajući da saznaju na koji način jedan ovakav festival zaokrene život grada za 180 stepeni. Zabeležili su sve, od montiranja bine i priprema za spektakl, preko nastupa i publike koja se provodi, pa da jutra kada svi odu a ostanu samo oni koji treba da počiste sve to. Između ostalog nisu preskočili ni energičnu atmosferu Urban Bug stejdža.


Ekipa pred put na Sea Dance

Ekipa pred put na Sea Dance


I dok nam priča o tome, Pavle ne krije da je izuzetno ponosan na svoj tim. A i zašto bi krio? Prava je retkost okupiti ljude koji nešto rade iz ljubavi i sa takvom posvećenošču kao da je reč o iskusnim i surovim profesionalcima, koji u ovom slučaju znaju da neće dobiti novčanu nadoknadu za to što rade, a o slavi je još rano da se priča. Pa šta ih je onda vodilo dalje? Možda to što su u samom startu svi sa scene prepoznali njihovu ideju, možda su ih inspirisale upravo izjave di-džejeva ili to što su ljudi na žurkama počeli da ih prepoznaju kao „onu ekipu koja snima film o sceni“. Ili možda što je i samo pravljene filma imalo pomalo filmske zaplete, pa su u momentu kada ih je gomila ljudi na ulici odbila za izjavu sasvim slučajno naleteli na čoveka za koga se ispostavlo da je jedan od ključnih ljudi nekadašnjeg kultnog kluba Industrija i koji i te kako ima da kaže nešto zanimljivo za njihov film.


Nezaustavljivi: Ovako je to izgledalo na Sea Danceu

Nezaustavljivi: Ovako je to izgledalo na Sea Danceu


Sreća prati hrabre... i uporne. Kada se Exit završio i kada su se malo naspavali, drugi deo ekipe je obezbedio odlazak na Sea Dance za koji su mislili da će ga ipak propustiti.


- Probudio me je Andrija i rekao: “Pakuj kofere, idemo na Sea Dance!“ Bio sam u šoku, pitao sam šta, kako, s kojim parama. Rekao je da ne brinem i da je sve sređeno. Na Sea Danceu smo proveli pet dana i tamo smo uspeli da upotpunimo snimanje započeto u Novom Sadu i dobijemo jednu širu festivalsku sliku, koju smo kasnije zaokružili Lovefestom u Vrnjačkoj Banji. U Vrnjačkoj Banji bili smo nažalost samo jedan dan, ali smo ga iskoristili vrlo produktivno i uspeli smo da snimimo čak 25 intervjua za jedno popodne – priča Pavle.

 

Intervjuisanje u toku

Intervjuisanje u toku 


Dok je deo ekipe bio na Sea Dance festivalu, Nikola je uspeo da dogovori sastanak sa jednom od domaćih televizija na kojoj će se serija prikazivati početkom 2018. godine.


- Film krajem godine ulazi u montažu i planiramo da izađe na jesen 2017. godine. A dok je film u montaži, mi ćemo dosnimavati materijal za seriju, koja će imati pet epizoda i svaka epizoda će biti posvećena jednom žanru elektronske muzike, čime ćemo kompletirati celu sliku – objašnjava Nikola.

 

Sa Kristijanom Molnarom na Sea Dance festivalu

Sa Kristijanom Molnarom na Sea Dance festivalu

 

Ovaj specifičan film, imaće i specifičan, a opet veoma simboličan vid promocije. Kako drugačije, nego na žurkama.


- Planiramo seriju promotivnih žurki na kojima će nastupiti di-džejevi koje smo intervjuisali. Te žurke će biti interaktivne i imaće za cilj da publiku privuku da dođe da pogleda film, a kasnije i seriju. Svaka žurka imaće određenu tematiku, a oživećemo i jedan pomalo zaboravljeni prostor za žurke – otkriva Savićević.


Za kraj, pitali smo ih koliko je pravljenje ovog filma njima promenilo mišljenje o elektronskoj muzici i domaćoj sceni.


- Za razliku od Pavla, ja uopšte nisam bio neki veliki fan elektronske muzike, a tokom rada na ovom filmu shvatio sam da je biti di-džej i producent veliko umeće i prava umetnost, nasuprot opštem mišljenju da je to veoma lako. Takođe sam naučio da pravim razliku između podžanrova techna i housea – kaže Nikola, dok se Pavle nadovezuje: „Iznenadilo me je koliko su ljudi pozitivno shvatili našu ideju. Ta elektronska scena je neminovno deo naše kulturne baštine i to treba negovati. Ovaj film imaće i edukativan karakter i nadamo se da će srušiti neke stereotipe vezane za tu scenu.“


Uspomena sa Lovefesta

Uspomena sa Lovefesta


Plan je da nakon premijere ovaj film bude prikazan i na muzičkim festivalima u zemlji i regionu, ali i na filmskim festivalima širom Evrope. Njihov san je čuveni festival dokumentarnog filma u Amsterdamu. I šta da im poželimo, osim da ostvare taj svoj san i stignu, ne samo do Amsterdama, nego da odu i dalje. A mi jedva čekamo premijeru filma.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :