Boris Bakliža - Crtanjem se odmaram od crtanja

Datum objave:05.02.2007

Pročitano:4387 puta

By:Minja



Dobio si nagradu za najbolji crtež, jesi li očekivao tako nešto?

Ne, nisam očekivao nagradu, najviše zato što nisam bio upoznat sa radovima ostalih učesnika, tako da je to došlo baš kao prijatno iznenađenje. Međutim, pretpostavljao sam da je moj rad iznad proseka, ali tu je glavna reč žirija koji se svake godine menja, kao i njihovi kriterijumi. S obzirom na to da sam na stripu počeo kasno da radim i nije bilo vremena za neke prepravke, sve je super ispalo.


Kada se pojavila tvoja ljubav prema stripu?
Negde sa 12-13 godina. Crtanje stripova, izmišljanje likova i radnje došlo je kao lek u odnosu na dosadne školske časove. Tad sam se baš zarazio. Bilo je to doba "Lunov-Magnus" i "Zlatnih serija", tako da sam uglavnom pokušavao da crtam nešto u tom stilu. Iako su u to vreme uveliko izlazili grafički romani Mckeana, Sienkiewica i Bilala, kod nas nisu stizali. Trebalo je vremena da vidim da "Zagor" i "Veliki Blek" nisu jedini stripovi. To je baš bilo osveženje i vremenom sam se sve više oslobađao, koristio sam što različitije tehnike bežeći od klasične škole stripa.


Da li prvi put učestvuješ na Salonu?
Ovo je treći put da učestvujem. Prvi put sam dobio nagradu sponzora, bili su stripovi u pitanju. Drugi put mi je rad bio samo izložen. Treći je bio pogodak, verovatno zbog manje alternativnog pristupa i veće discipline u crtanju.


Mislis li da je ova nagrada podstrek tvom daljem radu?
Naravno da jeste. "Nagradu za najbolji crtež" treba shvatiti kao vrednu i ozbiljnu nagradu. Međutim, odličnog strip-crtača ne čini samo odličan crtez, već i mnoge druge stvari. Po mom mišljenju, profesionalni strip-crtači su neka vrsta "univerzalnih umetnika" koji moraju da budu upoznati sa mnogim granama umetnosti da bi to na kraju uspeli da sažmu u strip. Sada znam na čemu sve treba da poradim i šta da naučim. Nagrade su jednako vredne zato što vas postepeno izdvajaju od većine, postajete svesni svojih mogućnosti, šansi da vas neko primeti, kao i to da ste smeliji u daljim radovima. Na mene je sve to skroz pozitivno uticalo, verovatno zato što je Salon bio međunarodnog karaktera.


Crtež je tvoj, a scenario?
Scenario je napisao Nikola Simić iz Beograda. Nikola piše neverovatno dobre priče, koje se odlično slažu sa mojim crtežom. Posle razmene njegovih scenarija i mojih crteža, shvatili smo da tu mora da se uspostavi saradnja. Izbor je pao na scenario "Pobuna", zbog kratke, zanimljive radnje sa odličnim obrtom na kraju. Šteta je što smo se kasno povezali i što je priča malo sabijena zbog ograničenja na četiri strane. Posle Salona i uspešne saradnje bilo je u planu da ja ilustrujem neke njegove priče, ali je to sve sad u zastoju, valjda ne za dugo. Definitivno, za idući Salon ćemo sve na vreme spremiti, pa se nadamo još boljoj nagradi.


Čime se sada baviš?
Trenutno studiram grafički dizajn, a u slobodno vreme pišem kaligrafiju, slikam i ilustrujem šta mi padne na pamet. Trudim se da se crtanjem odmaram od crtanja.

Koju vrstu muzike slušaš i šta misliš o elektronskoj muzici?
Slušam najviše jazz i blues. Nisam ljubitelj elektronske muzike. Mada, možda postanem DJ... Opšte je poznato da su najbolje ribe uvek kod DJ-a! ☺ A i moderno izgledaju kad drže samo jednu slušalicu na uvetu i mrdaju dugmiće gore-dole. ☺

vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :