ARTEZ: Pomeranje GRANICA!

Ako pokušate da razumete Artezov tempo, verovatno nećete uspeti u tome. Crta, svaki dan crta, za svoju dušu, po narudžbini, brižno vodi društvene mreže, organizuje festivale, putuje na festivale, upoznaje druge umetnike, pa opet putuje, crta na platnu, pa se vrati na zid, otvara izložbu „Find your way to fly“, seli izložbu u novi prostor, i onda sve ispočetka, kao da granice ne postoje.

Ipak, uspeli smo da ga uhvatimo, u malenom predahu između dve izložbe i dva putovanja i tri murala, da nam odgovori na nekoliko pitanja.

Već dosta dugo crtaš, kako se tvoj stil razvijao za sve to vreme?

Mislim da su promene u mom radu najočiglednije kada je reč o motivima koje ostavljam na zidovima. Cela priča sa crtanjem na zidu krenula je od grafita, odnosno umetnosti ispisivanja slova u javnom prostoru, na fasadama koje su vizuelno dostupne svim prolaznicima u gradu. Tokom perioda crtanja slova prošao sam kroz nekoliko različitih faza – crtanje običnih, pa blok slova, zatim pokušaj crtanja wildstyle tipografije i na kraju eksperimentisanje sa trodimenzionalnim formama. Nakon toga napravio sam oštar skok sa slova na karaktere i od tada cela priča ide nekim drugim tokom. Iako slova sada veoma retko crtam, mislim da su neke tehnike koje sam naučio crtajući grafite i dalje prisutne u mom radu.

Znamo da si mnogo putovao. Da li su i brojna putovanja uticala na tvoj stil?

Putovanja su više uticala na moj kolorit nego na sam stil. Nakon putovanja po Indiji 2011. godine prvi put sam shvatio da bih uz pomoć boje mogao da rešim određene detalje na crtežu. A u tom trenutku crtanjem sam se bavio već skoro deset godina! Naravno, postoji jasan razlog za to – nikada nisam pohađao bilo kakvu umetničku školu, najbliže tome bio je kurs crtanja tokom priprema za upis na studije arhitekture, pa samim tim nisam ni imao kontakt sa nekim ko bi mi preneo tajnu o značaju boja. To sam morao sam da naučim, a putovanja su mi svakako pomogla.

Bez koje boje ne možeš da zamisliš svoj umetnički izraz?

Pre bih rekao da više ne mogu da zamislim svoj umetnički izraz bez boje!

Jedan poznati crtač rekao je da prvih deset godina crtanja može da se baci u vodu, još učiš i nije ti baš sve jasno, a tek onda krećeš da radiš prave stvari. Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti?

Od mene možete da očekujete beskrajan entuzijazam i predanost pozivu koji sam izabrao. U kom će se pravcu moj rad dalje razvijati zaista ne bih mogao da kažem, ali sam siguran da ću se iz petnih žila truditi da moj rad ne upadne u manir tj. da postanem jedan od onih umetnika koji se ponavljaju. Biće to zanimljiva borba.

Često u svoje radove uvodiš i neke vizuelne efekte (poput serije: Point of view). Koliko je važno da svako crtanje bude bar malo i igra?

Najvažnije je pomerati sopstvene granice iznova i iznova, i nikada ne dopustiti da crtež prođe bez eksperimentisanja. Jer dokle god ima eksperimenata, vidljivih ili nevidljivih na prvi pogled, crtanje je igra, pa samim tim i zabava. Svi smo mi zavoleli crtanje kada smo bili mali, pre svega zato što nam je bilo zabavno. Treba da se trudimo da to nikada ne zaboravimo i da na svakom radu ostavimo barem malo prostora za nešto novo.

Videli smo na tvojoj izložbi „Find your way to fly“ da pored street art-a istražuješ i druge tehnike. Ispričaj nam malo više o tome?

Pre izvesnog vremena sam se po prvi put susreo sa četkicama i akrilnim bojama. Razlog za to je bila želja da savladam mali format (mali u odnosu na zidove), pre svega da bih mogao lakše da radim na pripremi skica za murale, ali i da bih mogao da na manjem formatu nastavim da učim, istražujem i razrađujem teme koje me interesuju. Nekoliko radova koji su izloženi u okviru izložbe „Find your way to fly“ nastali su tokom mog istraživanja te za mene nove tehnike. Na izložbi se takođe nalazi i jedna prostorna instalacija/scenografija pomoću koje sam pokušao da napravim interakciju između prostora i mog rada. Kada crtam na ulici uvek se trudim da svoj rad na neki način uklopim u kontekst, pa sam sada to pokušao da sprovedem u delo i u galerijskom prostoru.

Nedavno si postao ambasador Tuborga za street art. Koliko ti je važno to što je jedan veliki svetski brend prepoznao i podržao tvoj rad?

Podrška svakako puno znači, pogotovu ukoliko su ti ostavljene odrešene ruke da radiš ono što inače radiš, što nije uvek slučaj sa velikim svetskim brendovima. Saradnja sa Tuborgom je super i radujem se predstojećim akcijama!

Šta misliš o tome što velike firme sve više koriste street art u svojim promotivnim kampanjama?

Mislim da je to normalan sled događaja – street art pokret iz godine u godinu raste i postaje sve veći. Logično je da će i veliki brendovi pokušati da izvuku korist iz nečega što je u ovom trenutku main stream, a street art to definitivno jeste. Od samog umetnika zavisi na koji način će se uključiti u promotivne kampanje, i da li će uspeti da pronađe način da ostane dosledan sebi i svom radu ili će se utopiti u moru neprepoznatljivih crtača i stilova.

Feel, play, share, dance, sing... Šta tebe najviše inspiriše?

Mislim da bi pevanje bilo na prvom mestu. Naravno ne moje, već pevanje ljudi koji to umeju da rade!

Konzerva piva ili konzerva boje?

Boje naravno! A pivo kad ponestane boja! :)