Artez: Nijedan dan bez crteža

Datum objave:08.05.2014

Pročitano:7340 puta

By:Dragana Barjaktarević

Artez je, bez preterivanja, naš najaktivniji crtač. Slobodno se može reći da ne prođe dan da nešto ne nacrta. Odaje ga Instagram. Gotovo da nema čekiranja bez nekog njegovog novog rada. „Koliko si aktivan! Svaki dan neko iznenađenje!“, komentarišem poslednje crtanje na Trojci. „Full-time job“, odgovara on.

 


Prođe li dan da nešto ne crtaš?

U poslednje vreme se retko dešava da baš ceo dan ne sednem da crtam ili slikam, barem na kratko. Pre bih rekao da u poslednje vreme zapravo samo to i radim. Ideje samo naviru, a želja za istraživanjem novih tehnika i unapređivanjem znanja neprekidno raste. Uvek se trudim da svaki novi rad razvijem podjednako na različitim nivoima – njegov odnos prema okruženju, rešavanje planova kroz igranje sa koloritom i kontrastima, uklapanje svega toga sa motivom koji želim da predstavim.

Crtanje je za tebe u tom slučaju jednako...

...jednako igra koja je uvek nova i u kojoj beskrajno uživam!

 


Pored toga što uživaš, stalno pomeraš svoje granice – stilski, tehnički, pa i geografski. Nedavno si se vratio sa putešestvija po Brazilu i Indiji. Koliko su te dve zemlje daleke ili bliske kad je street art u pitanju?

Potpuno su drugačije. Brazilska scena je jaka. Ja sam živeo u Sao Paolu, gde postoje četvrti, kao što su Vila Madalena ili Betmenov sokak, koje su poznate baš po street artu. Tamo se nalazi mnogo galerija, graffiti šopova, iscrtanih pasaža...

 

Svoje radove su tu ostavili čuveni umetnici. Imao sam sreće da pre nekoliko godina dobijem knjigu „Graffiti Brazil“, pa su mi sva ta imena bila poznata – Nunca, Zezão, Os Gemeos, Miss Van... U Indiji pak, osim ljudi koji se time bave, niko ne zna šta je street art. Dok crtam prilaze zbunjeno: „Zašto to radiš? Koja je poenta?“ Nisu oni ni ljuti, ni mnogo zadivljeni, samo im nije jasno. Međutim to njihove neznanje u isto vreme je i mana i prednost, jer je tamo sada moguće izgraditi nov i svež pogled na grafite.

 

Kad smo prvi put razgovarali, još u oktobru prošle godine, rekao si da te pokreću vrtoglave razmere, murali poput onih koje rade Etam, Aryz... U međuvremenu su i tvoji radovi porasli za nekoliko spratova.

 

Prvi veći mural uradio sam u oktobru 2013. godine. Učestvovao sam na grupnoj izložbi „Eastern Lab“, koja je održana tokom INCM 013 u Bukureštu. Budući da sam bio jedini street art umetnik kojeg su pozvali, odlučio sam da im poklonim mural „Find your way to fly“.

 

 

Ti si našao način da odletiš do Indije i tamo nastaviš tu priču.

 

U Indiji se rodio „Find your way ti fly 2.0“. Najzanimljivije kod tog murala je lokacija na kojoj sam crtao, a to je zgrada u policijskom kvartu. To je ona šansa koju Indija ima, a kojoj sam malopre pričao. Ti isti policajci, koji su oduševljeni mojim muralom na zidu ispred kojeg se igraju njihova deca, sutra ako vide nekoga kako crta na ulici, sigurno mu neće pisati kaznu.

 

Dva puta si bio u Indiji. Drugi put na Street art Delhi festivalu, u okviru kojeg si uradio sjajne murale. Pored istraživanja kako se sve može leteti, uradio si i zid za koji si inspiraciju pronašao u svom prvom boravkom u toj dalekoj zemlji.

Kada sam prvi put bio u Indiji, valjda zato što to kod nas ne može da se vidi, fascinirala me činjenica da Indijci sve nose na glavi – kante sa vodom, građevinski materijal, kofere, čak nekoliko kofera, saksije sa cvećem... Tada sam samo fotografisao te scene, a ovog puta sam odlučio da se poigram s tom tematikom i na zidu. Nacrtao sam čoveka koji nosi korpu sa bananama, a languri, zločesti majmuni, popeli mu se na glavu i goste se. Dok sam bio u Braziliji, upoznao sam jedan simpatičan par koji drži grafiti šop. Bili su veoma ljubazni i druželjubivi, pa sam odlučio da crtam tog momka. Bio je to moj način da mu zahvalim.

 

 

Brzo! Koliko si zidova uradio u poslednje vreme?

 

Uf, mnogo!

 

Neizbrojivo? :) Neki su ogromni, neki malo manje ogromni, jedni su festivalski, drugi sentimentalni, crtao si u faveli, na zatvoru, u policijskom kvartu, upoznao razne umetnike... Sve to zvuči poprilično neverovatno i teško je izdvojiti najzanimljiviji momenat u bilo kojoj kategoriji. Ali, onako crtački, šta smatraš za svoj najveći uspeh?

 

Najponosniji sam na zid koji sam crtao na kući u kojoj sam živeo u Sao Paolu, jer pomera neke moje lične granice. Momci koji su mi iznajmili sobu videli su šta radim i pitali su me da li bih mogao da ukrasim i njihovu kuću. Pogledao sam zid, bio je odličan, ogroman, odmah sam pristao. Međutim, nezgodno je bilo to što se nalazi u prolazu, pa ne može ceo lepo da se sagleda. Tako sam odlučio da malo eksperimentišem i poigram se sa perspektivom. Iz jednog ugla taj portret izgleda kao i sve što sam do sada radio, ali kad se promeni ugao posmatranja, vidi se nešto drugo. Čim se pomerimo iz zone komfora, iskrsne nešto novo. Na zidu, i u životu uopšte.


stihnaasfaltu.rs


vrh strane
Tagovi:
Komentari (1)
Pošalji komentar
Nikola
08.05.2014 18:42
Carski!


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :