Arpad Slančik: Moja mračna umetnost govori jako i glasno!

Ako ste ove godine posetili Urban Bug Stage na Exitu nikako vam nije mogla promaći pomalo sablasna ljudska figura, neprirodno velika, pogleda uperenog ka nebu i raščerečenih grudi u kojima se jasno vidi srce, a koja je stajala na bini sa leve strane di-džej pulta. U pitanju je delo Arpada Slančika iz Subotice. Skulptura nosi naziv Herz, što na nemačkom znači srce i samo je jedna u nizu horor skulptura iz kolekcije ovog umetnika.

Slančikova umetnost inspirisana je socrealizmom, a kada na to dodate njegovu ljubav prema dark i industrial muzici, kao i naučnoj fantastici i hororima, onda dobijete „mračnu stranu umetnosti“ kojoj se okrenuo zato što je shvatio da ništa ne može promeniti fascinaciju ljudi materijalnim aspektom života. Modeli lutaka nakon Slančikovog tretmana izgledaju kao da su ispali iz nekog horor filma, sa toliko jezivih detalja zbog kojih će vam bez sumnje niz kičmu prostrujati hladni trnci.

Skulptura 'Mother And Dirty Children' bila je izložena i u Berlinu

- Herz, baš kao i sve moje ostale skulpture, simboliše patnju, bespomoćnost i bol, sve što jedan čovek oseća zbog raznih uzroka. Iz mog ugla gledano, bespomoćnost je nešto što vrlo često osećamo ovde u Srbiji, a moja želja je bila da kroz figure izrazim tu bol koju osećamo, a koju nismo zaslužili, jer nismo loši ljudi. Zato se na figuri Herz jasno vidi srce – kaže Arpad.

Detalj sa skulpture Herz 

Kada je pre nekoliko godina u Subotici gde inače živi, pored kontejnera zatekao lutke koje je bacila firma tekstila, došao je na ideju da uz pomoć njih izrazi kreativnost.

- Bile su to polomljene lutke, ruke, noge, glave i tela bili su razbacani po ulici i izgledalo je jako sablasno. Došao sam kući i shvatio da bih ja od tih delova uspeo da napravim skulpturu, zbog toga sam se vratio po lutke i pretvorio ih u Crne Anđele, tri skulpture koje su prodate na otvaranju moje prve izložbe. To mi je dalo vetar u leđa da nastavim da se bavim ovakvom vrstom umetnosti – priča Slančik.

Skulptura Crucifixion

Jedini je umetnik na ovim prostorima koji se bavi ovakvom vrstom umetnosti, zbog čega nisu svi u Subotici imali razumevanja za njegovu mračnu umetnost. Mnogi su ga, kako kaže, doživljavali kao bolesnika, pa je uglavnom dobijao loše kritike. No uprkos tome, od 2008. godine pa do sada Arpad Slančik je svoje skulpture izlagao na izložbama širom Srbije i u Berlinu, a takođe je učestvovao na festivalu Srpskog filma fantastike u Beogradu i čuvenom Grossmann film festivalu u Sloveniji. Njegove skulpture nezaobilazna su postavka na festivalu Dev9t gde su se savršeno uklopile u distopijski ambijent Stare Ciglane, te on polako, ali sigurno dolazi u žižu umetničke javnosti.

- Zahvaljujući Viktoru Kišu izlagao sam svoje skulpture na festivalu Dev9t, kako na prvom, tako i na ovom drugom, a i na onoj zimskoj verziji. To sada polako prerasta u tradiciju – kaže Arpad.

Detalj sa skulpture Mother And Dirty Children

Kao najznačajniju i verovatno najdaržu izložbu u karijeri ističe izlaganje skulpture „Mother And Dirty Children“ u TheARTer Galeriji u Berlinu 2014. godine.

- Pored muzike, ja izuzetno volim naučnu fantastiku, naročito ako ima i elemente horora. Jedan od omiljenih filmova mi je Osmi putnik koji sam gledao još kao klinac i to je sigurno imalo veliki uticaj na moju inspiraciju. Bio sam toliko fasciniran tim filmom da me je zanimalo kako su rađene maske i ko ih je radio i saznao sam da je u pitanju H. R. Giger, švajcarski umetnik koji je pored Osmog putnika radio i na brojnim drugim filmskim ostvarenjima. On je bez sumnje jedan od mojih omiljenih umetnika. Na toj izložbi u Berlinu izlagani su radovi 21 umetnika, a među njima bila su upravo i dva rada H. R. Gigera, pa je za mene bila posebna čast što su se moje skulpture našle na istoj izložbi gde i njegove – priča Slančik.

Skultpura Ego

Herz koji smo tokom četiri dana i noći gledali na našem stejdžu na Exitu visok je 2.80 metara, Arpad kaže da obožava velike skulpture i da bi ih pravio još veće, ali poseduje samo kombi uz pomoć kog može da preveze samo radove te veličine. Takođe ima specifičan postupak pravljenja skulptura, a vodi računa o svakom detalju kako bi kompletan utisak strave bio potpun. Vremenski mu, kaže, treba oko tri meseca da napravi jednu skulpturu, ali je razlog tome što je materijal koji koristi izuzetno skup.

Detalj sa skulpture Crucifixion 

Osim na našem stejdžu i u postavci neke izložbe i festivala, njegove horor figure mogle bi se naći u nekom filmu ili spotu nekog dark, industrial benda, ali se zbog svoje veličine malo teže mogu naći kao umetničko delo u nekoj kući ili radnom prostoru, pa i ne nailaze na potencijalne kupce. Zbog toga se Arpad odlučio da počne da pravi manje radove.

- Upravo pripremam izložbu koja će biti otvorena u galeriji Štab početkom septembra, u pitanju su manje skulpture, koje će moći da se koriste u domaćinstvu. Biće u mom stilu, dakle skroz sablasno. I sam sebe sam iznenadio, neću puno da otkrivam, ali mislim da ovako nešto još nije viđeno na ovim prostorima – ostaje zagonetan Arpad.

A ako želite da saznate više o njegovoj umetnosti obavezno pratite njegovu Facebook stranicu ili Instagram profil, i još bolje nemojte propustiti izložbu koju priprema, a o kojoj ćemo vas blagovremeno detaljnije izvestiti.