ANA BEŠLIĆ: Emancipacija FORME

Datum objave:23.02.2015

Pročitano:3476 puta

Datum održavanja: 24.02.2015 - 19.03.2015

Lokacija: Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine

ANA BEŠLIĆ | EMANCIPACIJA FORME
Skulpture u javnim zbirkama i muzejskim kolekcijama: Izbor 1954-2001.
Autorka i kustoskinja: Suzana Vuksanović

Tokom duge i plodne umetničke karijere, kao ni nakon njene smrti 2008, skulpture Ane Bešlić do sada nisu izlagane u Novom Sadu u formi samostalne izložbe. Izbor radova Ane Bešlić iz javnih/muzejskih zbirki u Subotici, Beogradu, Boru, Kraljevu i Novom Sadu, biće pokazan kao kombinacija hronološkog i tematskog/problemskog pregleda, sa ciljem bližeg upoznavanja sa njenim bogatim opusom, sa jedne, kao i problematizovanja određenih, ključnih stvaralačkih ciklusa, sa druge strane. 

 


"Portreti Ane Bešlić predstavljaju ličnost na sasvim novi način. U ovom, prividno izdvojenom/zasebnom, ciklusu nastajalom od 1979, među portretisanima su najčešće Miroslav Krleža, Milena Pavlović Barili, Marija Crnobori, Gabrijel Stupica, Katarina Ambrozić, Vladimir Dedijer, bliski prijatelji, ali i Tina Tarner. I ovde su u pitanju loptasti volumeni, ali obeleženi za fizionomiju karakterističnim podatkom. Bešlićka, dakle, od lopte gradi portret, oslobođena svake konvencije u tretmanu ljudske glave i konkretnog portretisanog/prepoznatljivog lika. Sugestivni akcenti (grimase, mimika i izrazite identifikacione crte lica), metaforičke i erotske naznake, duhovite opaske (od humora do blagog karikiranja) čine njen inventar sredstava za rad, dok osnovu portreta predstavlja i dalje sfera, dakle apstraktna a višeznačna (metafizička?!) forma.

U ciklusu Jastuci I–XVII iz 1987–88. krajnje redukovani skulptorski uzorak ‘jastuka od poliestera’ uz minimalne varijacije, asocijativnost, intimnost i otmenost, otvorena je potencijalnost za još mnogo toga što može biti izrečeno, prećutano, nagovešteno ili tek anticipirano ovim motivom.

Poziciju modernističke skulptorke u vajarstvu, gotovo isključivo muškom umetničkom pozivu na jugoslovenskom umetničkom prostoru, Ana Bešlić je osvojila oslobodivši se, hrabro i bez ustezanja, dogme socijalističkog realizma, emancipacijom „motiva“, tema, sadržaja, materijala i radnog procesa, sledeći spontano i elegantno svoju putanju osvajanja slobode za novi oblikovni kvalitet, od asocijativne forme do forme kao rodnog tela, od jezika aluzivnih oblika i oblikovanja do autonomne skulpturalnosti." (Suzana Vuksanović, Izvod iz teksta kataloga)

 

Ana Bešlić (Bajmok, 1912 ‒ Beograd, 2008)

 

Diplomirala je 1947. na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije završila 1949. kod profesora Tome Rosandića. Saradnica u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1955) zajedno sa Jovanom Soldatovićem, Ratimirom Stojadinovićem, Olgom Jančić, Ante Gržetićem, Savom Sandićem i Milicom Ribnikar. Samostalno izlagala od 1954, kada je imala izložbu sa Đorđem Bošanom u Subotici. Učesnica brojnih umetničkih kolonija i simpozijuma. Izlagala je na značajnim izložbama jugoslovenske umetnosti u inostranstvu: Druga međunarodna izložba skulpture, Museé Rodin, Pariz 1961; Savremena jugoslovenska umetnost, Rim 1962; 25 Jugoslovenskih umetnika, Venecija 1962; Jugoslovenska tapiserija i skulptura, Bukurešt 1966; Sedam beogradskih vajara, Hag 1969; Savremeno jugoslovensko slikarstvo i skulptura, Konventri 1973; Savremena jugoslovenska skulptura, Budimpešta 1978. i dr.


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :