Alexander Kowalski: Devojčice i dečaci, vidimo se na podijumu za igru!

Solo albumi, singlovi i remixevi koje je Alexander Kowalski uradio tokom svoje bezmalo dvadesetogodišnje karijere, razlog su zbog kojeg se njegovo ime izgovara s poštovanjem ne samo među posetiocima žurki, već i među kritičarima i kolegama iz sveta elektronske muzike. Prvi live nastup imao je u kultnom berlinskom Tresoru, nakon čega mu se jedna za drugim otvaraju vrata svih prestižnih evropskih i svetskih klubova. 

Vlasnik labela “Damage Music” od 2009. godine, Kowalski se i kroz studijski rad neprekidno usavršava, a definitivno priznanje za trud i inovativnost dobija dvostrukom nominacijom za “German Dance Awards”. Laurent Garnier, Ben Sims, Joris Voorn, Stephan Bodzin, Fergie i Guy J samo su neki od velikana koji u svojim setovima rado koriste njegovu produkciju.

Pred nastup na Sajmištu u Nišu i veliki techno maraton u Beogradu, na kojem će se naći zvezde Lucky Light LTD labela, ekskluzivno za Urban Bug priseća se svojih početaka, scene u Nemačkoj u vreme njegovog odrastanja i DJ-eva koji su ga inspirisali.

“Prvi klub koji sam redovno posećivao bio je Suicide Circus. Tamo su nastupali svi momci iz Hardvaxa, a to je ujedno bio moj prvi kontakt sa technom iz Detroita, Čikaga i Njujorka. Stvarno sam bio navučen na taj sirov, ‘prljavi’ zvuk” – objašnjava Alexander. “Najveći uticaj na mene imali su Jeff Mills, Robert Hood, Damon Wild, Steve Stoll, Boo William, Paul Johnson i slični. Sve same stare kajle.” 

Samim tim što si u techno svetu od početka, najpre kao posetilac žurki, a zatim i kao DJ, bio si u prilici da budeš svedok vremena i - recimo to tako, napredovanja supkulture u koju spada i elektronska muzika. Kako si doživljavao promene kroz koje je prolazila?
Kao i većina toga proisteklog iz supkulture i techno je dosad poprimio oblike mainstreama. To su ti one dobre i loše strane svega. Sada je sve profesionalnije, samim tim i komercijalnije. Svakako da je od tada do sada techno prošao kroz mnogo trendovskih procesa i faza. Lično meni je najgora bila ona minimalna. Jednostavno nisam u tom fazonu. Volim muziku koja ima drugačiji zvuk, nevažno da li je u pitanju melodija ili totalno originalan pristup tokom produkcije. Kada sam ušao u DJ-ing, trebalo mi je malo vremena da shvatim šta zapravo želim da radim i šta je to što me razlikuje od drugih DJ-eva.

Težnja ka tome da se bude “različit od drugih” naročito sada ima smisla, jer iako postoji mnogo muzičkih žanrova, čini se da sve zvuči isto. Kakvo je tvoje mišljenje o instant DJ-evima i producentima?
Danas je prilično lako da se napravi standardna stvar. Oprema je bila vrlo skupa kada sam ja počinjao i nikako drugačije nismo mogli da saznamo kako sve to funkcioniše osim da sami provaljujemo. Isprobavali smo i učili na greškama. Sada je moguće jednostavno preuzeti softver, plug-inove i zvukove, a usput pratiti tutorijale. S jedne strane je dobro jer je većem broju ljudi omogućeno da budu kreativni i da prave muziku, s druge opet nije, zbog toga što postoji mnogo njih koji samo spoje loopove, dodaju malo noisea, koji break i – traka je gotova. Previše je muzike bez duše, mislim da će sve zvučati drugačije i bolje ako producent unese delić sebe u to što radi. 

Kada si uopšte shvatio da je muzika ta tvoja strast koje nikako ne želiš da se odrekneš? Imaš li običaj da kroz setove ili live actove zavrtiš i stvari koje si pravio još na početku?
Naravno, to su moje bebe i s vremena na vreme volim da se poigramo. U muziku sam se zaljubio bukvalno tada kada sam otkrio techno. Silno sam želeo da znam kako se stvara tako nešto, pa sam počeo da kupujem prve mašine i učio produkciju. Još od prvog Rolanda TR-909, za koji sam odmah znao da je njesra, svakim daljim korakom bio sam sve dublje u svetu muzike.

Možeš li malo da nam približiš proces stvaranja? Gde nalaziš ideje? Kako nastaje tvoja traka?
Ne držim se strogih principa u studiju. Mnogo puta se dogodi da sve počne iz zezanja na sintisajzeru, sa plug-inovima ili sa nekim drum zvucima. Stvar počinjem da pravim tek kada nađem to “nešto”, a ostalo se samo po sebi nadovezuje. Dabome da sam najsrećniji kada se sve sklopi, ali bude i situacija kada jednostavno ne mogu da pronađem savršeni “sastojak” i tad obično sačuvam pesmu, pa joj se kasnije vratim. Ponekad mi savršena ideja dođe nakon nedelju dana, a nekad nakon mesec ili godinu dana.

Čime si trenutno okupiran?
Momentalno imam mnogo izdanja pod pseudonimom d_func. Taj projekat je “mračnjak”, moja tamna strana, ali kapiram da bi već trebalo da se vratim onom melodičnijem “Kowalski” zvuku. Upravo sam završio zaista posebno izdanje koje će se pojaviti sledeće godine.

Sa kojom namerom si pokrenuo Damage Music Berlin? Postoji li kriterijum po kojem biraš nove izvođače ili trake za svoj label?
Stvar treba skroz da me pomeri. Jedini kriterijum je taj da mora da ima “nešto”. Događalo se mnogo puta da mi se neka traka toliko dopadne da i sam poželim da je remiksujem. Teško je, dakle, da ih opišem stilski, ali objavljujem one koje mi se zalepe i ne mogu da ih izbacim iz glave. 

Kakva je tvoja saradnja sa Speedyjem i koje mišljenje imaš o njegovom Lucky Light LDT-u?
Dugo se poznajemo. Pratim to što radi i primećujem konstantni napredak i u DJ-ingu i u producentskim vodama. Smatram da je definitivno našao svoj pravac i stvarno mi se sviđa zvuk koji forsira za mix pultom ili u studiju. Njegov label se takođe kreće u pravom smeru, što znači da ćete tek slušati moju muziku pod Lucky Light LTD etiketom. 

Producenti koriste mnoštvo pseudonima kako bi mogli da eksperimentišu, da se oprobaju u više različitih stilova. Ti voliš da ih kombinuješ. Kako izgleda kada se Kowalski za pultom susretne sa Double X-om ili The Black Chamberom? U Nišu će, kako čujem, biti sa d_funcom. Šta možemo da očekujemo?
Tačno je da upotrebljavam pseudonime kako bih izrazio svu svoju različitost, ali to sam u svakom slučaju ja. U ovom trenutku Kowalski i d_func su moji glavni projekti, pa sam želeo da uradim neku kombinaciju jakih beatova sa lepim bass linijama i mnogo atmosfere. Dakle, devojčice i dečaci, vidimo se na podijumu za igru!