Ça va Belgrade? - Nouvelle Vague u Hangaru

Datum objave:20.12.2018

Pročitano:1678 puta

Datum održavanja: 09.12.2018

By:Pavle Zelić

Lokacija: Beograd

"Ça va Belgrade?: vrisnula je u jednom trenutku, na pola koncerta Melani Pen, koja nam je, uz Elodi Freže, na najplastičniji način pokazivala šta je to prava Francuskinja, bezobrazna, zavodljiva i prokleto talentovana umetnica. Umetnica koja sve ono najbolje što je novi talas (čije ime nosi i bend o kojem je ovde reč), simbolizovao svih ovih decenija sublimira u samo par scenskih pokreta, drski mig i zabacivanje kose, nonšalantno ispijanje vina pre i posle svake numere… A pre svega u suštinskom razumevanju da je sve to potpuno nebitno u odnosu na muziku, očaravajuću, opčinjavajuću i bezvremenu, tu najuniverzalniju od svih umetnosti. Bosonoge, razigrane i ponajviše raspevane, Melani i Elodi su naizmenično animirale sve prisutne da učestvuju u nečemu što se retko viđa – čistoj emociji galantno prosutoj za nas. Emociji koju šeruju vrhunski izvođači koji su mnogo više od pukih adaptera ili interpretatora, već kako u konceptu tako i pokaznom vežbom dokazuju da su istinska postmoderna u muzici – dogradnja elegantnih multižanrovskih tornjeva na već monumentalne zamkove pesmetina koje su obeležile decenije za nama, i naše živote u njima.

 

Nouvelle Vague

Foto: CEBEF


Taj eksperiment Marka Kolana i Olivijea Liboa koji je kako se tvrdi, reviatalizovao francusku šansonu ali i pravce panka i bossa nove u smelom, neočekivanom i neočekivano uspelom miksu, nekako nikako ne gubi na svežini i relevantnosti. Prošaran i nekim sasvim originalnim novim numerama, nastup Nouvelle Vague sada čini jednu skladnu i veoma primamljivu celinu interaktivnog šoua koji je u najboljem smislu pravi spektakl za više čula i ne sme se propu(š)tati.


U nekim okoštalim recenzijama prikazivača/otaljavača biste izvesno našli sentence poput "na oduševljenje brojne publike, ređale su se poznate numere: How does it feel, I wanna be sedated, Can’t escape myself, Just can't get enough, Dance with me u izvedbi i obradi Nouvelle Vague sve do samog kraja koncerta koji je ostavio posetice da žele još...". Sve stenografski tačno, i nimalo ne odgovara na pitanje kakva je to keltska magija učinila da na ama baš svako lice u toj "razduševljenoj" ili kakvoj beše već publici zalepe razdragani kez (imam fotodokazni materijal!) malte detinje razdraganosti nečim uitinu divnim i nesvakidašnjim što nam se odigralo pred ušima.


Plesalo se i njihalo, pevalo i urlikalo, i sve to zaista jeste trajalo tako nekako prekratko, ali nismo otišli iz tog surovog industrijskog krajolika na obali Dunava nezadovoljeni, naprotiv! Koncentrisani na ono što se odigravalo, fokusirani u trenutku dok se zvuk, svetlo i bend stapali u kaledioskop senzacija i osećaja, doživljavali smo pun intenzitet eskapističkog iskustva u kojem nije bilo mesta za razmišljanje, već samo percepciju.

 

Foto: CEBEF


Naposletku, posebna, najiskrenija pohvala ide organizatoru, CEBEF-u, kome želim da nas još mnjogaja ljeta pozitivno iznenađuju ovakvim punodragim kamenjem sletelog iz svemira podsvesti pravo u frontalne režnjeve prisutnih srećnika koji će tu sreću stečenu u Hangaru te večeri, nositi u srcima i nesputano širiti nadalje i dalje. I kid you not.
Ça va Nouvelle Vague... Ça va très, très bien!


vrh strane
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :