Noć muzeja je manifestacija od velikog kulturnog i turističkog značaja, a održava u preko 120 gradova širom sveta: u Berlinu, Amsterdamu, St. Petersburgu, Bernu, Rimu , Parizu... Ova Noć ima po nešto za svakoga, predstavlja jedinstvenu priliku da se muzeji i galerije obiđu u neuobičajeno vreme i predstave posetiocima na drugačiji i zabavniji način.
Ideja Noći muzeja je da se sa jednom kartom mogu obići sve ponuđene lokacije. Na vama je da sami izaberite svoju maršutu u zavisnosti od vašeg interesovanja i krenete u zanimljiv obilazak.
Prva beogradska Noć muzeja je održana 16. aprila 2005. godine. Obuhvatala je pet muzejskih i galerijskih prostora i veliku uličnu paradu. u prvoj beogradskoj Noći muzeja su ovi prostori zabeležili preko 20.000 poseta. Pokazalo se da ovakav način animacije ima efekta: muzeji i galerije su dobili publiku koji zaslužuju.
Ovo je potvrdila i druga Noć muzeja koja je održana 17. septembra, a velikom uspehu svedoči i poseta od 70.000 ljudi na 15 lokacija za 8 sati trajanja manifestacije.
Pokrovitelj Noći muzeja je Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, a kompletnu idejnu i izvršnu organizaciju obavlja UPG „Noć muzeja“.
Noć muzeja pomažu i Francuski kulturni centar, Britanski Savet, Goethe Institut, Institut Servantes, kao i Ambasade Holandije, SAD i Brazila.
Noć muzeja BGD03
Još jedno putovanje kroz prostor i vreme obećava Noć muzeja 03 koja će se održati 3. juna. Tokom ove večeri, od 18 do 2 časa ujutro, posetioci će u preko 20 muzeja i galerija biti u prilici da uživaju u raznovrsnim sadržajima, da nauče nešto novo i da se dobro zabave. Kao i tokom prethodne dve manifestacije, Noć muzeja se potrudila da oživi prostore za koje mnogi Beograđani ne znaju ni da postoje, a da lokacije koje su inače posećene učini još privlačnijim.
GDE I ŠTA U NOĆI MUZEJA?
Srpske i evropske krvopije
Na osnovu mitova i legendi sa naših prostora većinom je bazirana današnja vizuelna i egzistencijalna predstava vampira i drakule u zapadnoevropskoj kulturi i umetnosti. Izložba vraća stare slovenske (srpske) mitove i legende u fokus, povezujući izvorno i savremeno, slovensko i evropsko, sve do današnjih dana.
Posebnu humanitarnu notu izložbe čini saradnja sa Gradskim zavodom za transfuziju koji će sakupljati krv dobrovoljnih davalaca. Svaki od njih biće nagrađen, a jedan će otputovati za Transilvaniju. Da li znate da je reč vampir slovenskog porekla?
Vremeplov
Avantura o zamišljenom putovanju u prošlost kroz tri pomalo zaboravljena beogradska muzeja (Železnički muzej, Muzej Ptt-A i Muzej automobila), o prilici da se svaki posetilac vrati sto godina unazad i pokuša da proživi delić onoga što je nauka i tehnika činila da poboljša svakodnevni život na početku 20. veka.
Istorijat i posledice Interneta
Izlozba u Pedagoškom muzeju će pokriti filozofiju i istorijat Interneta, od projekta za virtuelnu realnost iz '70-tih do danasnjih perspektiva i stremljenja.
Naglasak će biti na novim platformama za povezivanje, uz primere najposećenijih u posledinjih godinu dana, priču o nanopublishing-u, podcasting-u, novom načinu plasiranja audio i video sadržaja od velikih kompanija do individualnog korisnika, novim i starim biznis modelima, kao i Net zajednicama.
„MobilEye²“
Noć Muzeja uz podršku British Council-a predstavlja
„MobilEye²“ – Internacionalni Filmski Festival Filma snimljenog kamerom mobilnog telefona. Festival je namenjen približavanju savremenih tehnologija kreiranja i prenošenja „vizuelne poruke“ najširem krugu korisnika. Konkurs za slanje radova je otvoren do 15. maja (više o konkursu na
www.nocmuzeja.org.yu) a najbolji radovi će izabrati žiri kojim predsedava Henry Reichhold (
www.reichholdarts.com)., low-res umetnik i profesor digitalnih umetnosti iz Londona. Filmovi će istovremeno biti prikazivani u Galeriji Žad Muzeja primenjene umetnosti i u British Council-u (Terazije 7).
A šta je ispod?
Na ovoj jedinstvenoj izložbi u Etnografskom muzeju koju specijalno za ovu noć priprema osoblje Etnografskog muzeja, biće prikazan donji veš seoskog i gradskog stanovništva, nastao tokom XX veka, i njegova transformacija. Posetioci će videti korsete, nakurnjake, gaće, brushaltere, kombinezone, spavaćice i pidžame.
„One poziraju“ u Galeriji Vojnog muzeja
Ova izložba simboličnog naziva ima za cilj da predstavi ženu kao model, ali i suštinu samog trenutka kada on nastaje i njegovo značenje koje je univerzalno. Prisutni će imati priliku da vide dela autora u periodu od XVIII do kraja XX veka, među kojima su: Sava Šumanović, Zora Petrović, Anastas Jovanović, Đorđe Andrejevića Kun, Paja Jovanović, Uroš Predić i mnogih drugih. Među portretima se ističu portreti carice Marije Terezije, kraljice Marije Karađorđević, kneginja Ljubice, Perside i Jelisavete, naših najnačajnihih glumica, balerina i operskih diva, supruga državnika, ministara i predsednika vlada....
I još....obavezno posetite u Noći muzeja...:
“Brazil u Beogradu” uz podršku Brazilske ambasade u bašti muzeja Vuka i Dositeja.
Francuski kulturni centar u 20h svečano otvara izložbu „Dan i noć megapolisa“ Aleksandra Molijerea, Institut Servantes ulični performans Konće Heres. Gete Institut predstavlja Oto Diksa.
Izložba o istorijatu i razvoju računara koju predstavlja PC Press u galeriji „Progres“.
Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ u Opservatoriji organizuje postavku o neobičnim i značajnim astronomskim katastrofama i sudarima u svemiru, kao i izložba meteorskog kamenja iz Prirodnjačkog muzeja. U neposrednoj blizini, u Planetarijumu, moći će da se pogledaju zvezde uz prateći koncert elektronske muzike.
I, naravno, dobar klabing za kraj...
U dvorištu prostora Barutane biće postavljeno veliko platno gde će VJ Superb.surface (Austria) uživo kreirati svoje vizuelne paterne. Nastupao u/na: Babilon (Istanbul), Citadelle (Budapest), Lissabon festival, Flex (Vienna/residency), Screen&Play, PS1 (New York), Supperclub (Amsterdam), Roskilde festival, Porgy&Bess (Vienna), Video festival (Krakow), Worldport Jazz festival (Rotterdam), Lazareti (Dubrovnik), Batofar (Paris), Museum Quartier (Vienna), World Wide Video festival (Amsterdam), L'esprit Noveau (Bologna), 24h Garage (Le Mans), Kloster Plasy, Bierstindl (Innsbruck), Mellweg (Amsterdam), Paradise (Amsterdam).
Daniel Sanchez (Amsterdam), tehno DJ koji preferira click-house, glitch i minimal u final scratch-u. Saradjivao sa: Remy, Joris Voorn, Luciano, Steve Bug, Johanes Heil, Steve Rachmad, Michel de Hey, Cristian Wunsch, Terence Fixmer, Paul Brtschisch, Justin Berkivic, Bart Skils, Lauhaus i mnogim drugim.
U unutrašnjem prostoru će uz podršku Ambasade SAD biti instalirano više video radova koji će na taj način kreirati prostor za jednu vrstu chill out-a. Četiri rada pod zajedničkim nazivom «Beautiful strangers», po izboru Jovane Stokić, predstaviće „(New York) Open Market“.
U Planetarijumu se, koji je u neposrednoj blizini, organizuje lounge koncert elektronske muzike uz posmatranje zvezda, stvarajući veliku muzičku oazu na donjem Kalemegdanu.
Dođite da se odlično provedete u muzejima!
Intervju sa Superb.Surface-om:
Q: Superbsurface. Zašto Superb.surface?
A: Lepo pitanje:) Superbsurface je ime kao izjava. Prvobitno, to je bila referenca na činjenicu da uvek vidimo samo površinu stvari. Možemo seći i seći bilo sta, ići u dubinu, ali ćemo i dalje videti površinu koja je samo tanak sloj koji reflektuje svetlo. U isto vreme je zapanjujuće i paradoksalno. Drugo, to je i jasna referenca na ekran, kao nešto na šta postajemo sve vise 'navučeni' i što odredjuje naše živote u mnogim pravcima. Samo zato što nikada ne prepoznajemo njegovu površinu željni smo slika i poruka koje nam se nude kao predlozi i sugestije. Želeo sam da moje ime objavi taj momenat civilizacije kada nas je ekran učinio superirornim, ali i postao naš tiranin. Sa svim tim ekranima oko nas napustili smo sobu za razmišljanje, otkrivamo informaciju i onda kada je ne reflektujemo. Posledica svega toga, kada je u pitanju najbitniji proces-duhovno putovanje, je da za njega više nema prostora.
Odlučili smo da ostanemo na površini i to je ono sto se krije u imenu. Volim reč «površina» koja takodje sugeriše da je nešto plitko, za razliku od umetnosti gde je većina u «dubini». Na osnovu ovoga možemo opisati ekran kao jedno beskrajno platno.
Q: Odlično...Kako si 'odustao' od umetnosti i bacio se na VJ-ing?
A: Bio sam konceptualni umetnik koji je shvatio da ni jedan umetnički koncept ne može biti toliko dubok kao filozofija, pa je biti «konceptualan» postalo za mene, ne neki način, besmileno - u smislu da sam osetio da je umetnost pre postala ilustracija filozofije nego realan doprinos njenom sadržaju. Na drugoj strani, umetnost se meša sa zabavom, što joj je proširilo pozicije. Zajedno sa rastom i razvojem tehnologije '90-tih, to me je uverilo da treba da pokušam da promenim pravce i pozicije. VJ-ing je imao potencijal da postane raskršće gde se većina od ove tehnologije može spojiti u interakciji. Niko nije mislio da je to umetnost, ali su mnogi osetili da ima potencijal za pojavu novih oblika izražavanja i neki zanimljivi ljudi su se ubrzo pojavili. Neki od njih su iz umetničkog sveta, neki su se prirodno našli tu posle iskustva sa Amigom iz detinjstva. Obećanje da će jednog dana jedan moći da kreira sadržaj i prezentuje ga u isto vreme bio je (za neke još uvek) snažan socijalni lepak.
Foto: Vlada Šporčić
