FLUIZMI - TRIOPTRIJA

2.8.-5.9.2016.

FLUIZMI - TRIOPTRIJA

Datum dešavanja: 02.08.2016

Pročitano:541 puta

Mesto dešavanja: Galerija FLUKomentari: 0

Grad:Beograd

Adresa:Knez Mihailova 53

Info telefon:+381 11 2630 635

Fluizmi - letnji program Galerije FLU pod nazivom TRIOPTRIJA obuhvatiće tri ogleda o posmatranju, odnosno tri samostalne izložbe. Prva izložba - "Portreti projekcija" autora Dragana Marića koja će biti otvorena od 2. do 10. avgusta, druga izložba - "Paralelna dimenzija" autorke Snežane Petrović od 12. do 23. avgusta i poslednja "Prostorne dispozicije" autora Stojana Aćimoivća od 24. avgusta do 5. septembra.

 

Intenzivna iskustva mladosti, neobuzdanost i velika očekivanja ukrštaju se sa izazovima savremene izlagačke prakse. U toj koliziji 2007.godine nastali su FLUizmi-Letnji programi Galerije FLU. Smešteni unutar visokoškolske institucije tokom letnjeg raspusta FLUizmi kroz nizove umetničkih procesa koji podrazumevaju odgonetanje višestrukih kodova, ne samo škole i njenog razvoja, već prvih umetničkih kretanja i njihovih puteva kroz medije ispituju proširena polja dinamičnih konstelacija. FLUizmi su promovisanjem poetika prestupa problematizovali pojmove buntovne mladosti. Ljubav, buka, tišina, moda, strast, strip i rock&roll postali su konektivne strukture umetničkog dela. Istražujući potrebe mladih za velikim, FLUizmi su spojili zavisne i nezavisne umetničke snage disparatnim procesima kreiranja i prezentacije dela koji ih ovog leta dovode do pitanja o autonomiji dela kroz 3 samostalne izložbe kao 3 ogleda o posmatranju.


Kako se svet menja-sve se menja, sva naša čula, opažajni sistemi, empatički mehanizmi, pa i artefakti i načini na koji gledamo i primamo umetnička dela. Umetnost je u stalnom procesu desakralizacije i oslobađanja od funkcija rituala, religija, kanona, ideologija, mimezisa, aurizacije, istorije, utilitarnosti, materijalnosti... može li se osloboditi i od valorizacija i očekivanja posmatrača i u kojoj meri?


"Budući da svi koji stoje pred izloženim umetničkim delom mogu da sude o njegovoj autentičnosti/originalnosti, već ta činjenica posmatrače uvodi u zonu proizvoljnosti. Metafizički zakon/nomos više ne postoji. "


Pogled konstituiše delo i menja ga, ali taj proces je ujedno i obrnut. Delo menja pogled - istovremeno menjajući nas.
"Pogled je postupak koji sadrži 2 menjanja: 1*osećajnosti, koja se uvećava do neke tačke njegove oblasti, na štetu ostalog - 2*pokretnosti koja se razdeljuje u kretanja ili u zastoje, na način da dobije maksimalni doprinos osećajnosti."


Trioptrija = dioptrija +1 sočivo koje posmatra umetnost kao stanje susretanja uz reverzibilnost tog pogleda. Trioptrija prikazuje otvorena dela koja sama sebe grade i sagledavaju gledajući nas.
 

Portreti projekcija 


Monumentalna, hiperrealistička platna Dragana Marića su privilegovani, frontalni, pogledi. Akteri poziraju ispred kamera i ogledala, njihovi pseudo selfiji uhvaćeni su na kraju unutar klasične slike i to u trenutku samozadovoljstva usled uspostavljanja željene projekcije sopstva. Posmatrač ne gleda samo pubertetske predstave seksualne moći iza kojih su uzdrmani sistemi vrednosti i iskliznuća u dekadenciju devedesetih godina/dizelaša i sponzoruša neraskidivo vezanih za hiperrealizam već repetativnu likovnu semantiku koja pored povlačenja paralela sa devedesetim, destabilizuje auratičnost, originalnost, autentičnost, jedinstvenost umetničkog dela. Marić se destrukcijom načela neponovljivog drsko poigrava već viđenim. Zato je to 1.ogled o posmatranju.

 

Paralelna dimenzija


Objekti/kutije od pleksiglasa Snežane Petrović materijalizovale su se su iz autorkinih ranijih ciklusa grafika Čekanje i Neistraženi svet. U fokusu dugogodišnjeg istraživanja Snežane Petrović je čovek kao homo spektator – posmatrač i upijač.
Individualni, imaginarni svet paralelne dimenzije spakovan je u monumentalnim, prozirnim kutijama. Digitalni printovi na pleksiglas pločama realizovani kao 3D objekti istražuju autonomiju savremene grafike, ne samo kroz tehnološke mogućnosti digitalne štampe, već i njenog fizičkog odvajanja od dvodimenzionalne površine. Fikcija kao procesuirana stvarnost odvija se u skučenom, klaustrofobičnom prostoru dok se ekranski šumovi pojačavaju do neizdrživosti. Telo se sve više sabija, savija i lomi. Štite li ga kutije ili ga još više potiskuju?
Kroz odnose tela i identiteta, identiteta i socijalnog okruženja, tela i robe u mas-medijima, intimnog i javnog, realnosti i fantazije, tela i istorije, informacija i postprodukcije, Snežana ispituje pojmove seksualnosti, autoportreta i portreta danas, uz arteficijelno analiziranje odnosa materije, mase i strukture grafike sa jedne strane i tela i akta sa druge.
To je 2. ogled o posmatranju.

 

Prostorne dispozicije 

Ukrštanjem skulpture, videa i para ogledala, konstrukcije Stojana Aćimovića postaju promišljene aktuelizacije prostora koje istovremeno ukazuju i na varljivost naših čula. Iluzorna razdaljina između onoga što je unutar konstrukta i same konstrukcije dezorijentiše, zbunjuje i zavodi skrivanjem.
"U biti, čovek je ono što taji."
Aćimovićevi hibridi restruktuiraju pojam prostora i skulpture koja ga osvaja i nestaje dok se poigrava se percepcijom posmatrača.
To je 3. ogled o posmatranju.
 


Tagovi:
Komentari (0)
Pošalji komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :

Najavi dešavanje

Kontakt osoba

Napomena: Redakcija zadržava pravo odabira događaja koji će se objaviti u kalendaru