Royal Flush Weekend

Katarina Vlasak - Pro Rejverka,
12 April 2016, 14:12
Komentara0
Pročitano:1949 puta

Royal Flush Weekend 

Beograd - Solun 

John Digweed, Guy J, Balck Coffee

 

Bio je ovo totalno neočekivani vikend u najpozitivnijem smislu, jedino što sam planirala je da izađem u petak i odem kući u neko dogledno vreme, znači sigurno bez ikakvog aftera...a...evo šta se na kraju desilo i dokle sam stigla... Da krenem redom.

 

Petak...

 

Čim je objavljeno da se lokacija žurke John Digweed i Guy J prebacuje iz Depo-a u Belexpo Centar, iako nisam neki ljubitelj progressive-a, imam respect za Digweed-a kao iskusnog artista ali kojeg ako mene pitate jedino sigurno ne treba propustati u varijanti kada on i Sasha rade b2b, dakle ovaj događaj morala sam da posetim da bih videla kako će to biti napravljeno sa produkcijske strane... Ugs Pro prošli put radio je Umeka u Belexpu i ja nisam otišla jer sam odavno prestala da slusam njegovu muziku ,jednostavno nije više moj fazon i od tada pa svih ovih meseci između non stop su do mene dolazile priče kako je žurka bila neviđena i produkcijski i muzički i onda baš zbog te produkcije u hali o kojoj sam već pisala, odmah sam znala da ovo sada nikako ne propuštam.

 

John Digweed i Guy J u Belexpocentru


Došla sam oko 1, popela se na izdignut vip koji je išao u slovo P po ivicama prostora i bio toliko konforan kao da je deo stalne postavke prostora a ne sagrađen samo za ovu priliku, separei, stolovi čak i staklene čase ako se pije na primer šampanjac. Bacila sam pogled na prostor i sam stejdž i bukvalno ostala bez reči od slike koju vidim pred sobom... Prostor je izgledao, vanserijski, Belexpo je bukvalno pretvoren u jedan veliki klub! Crne zavese kojima su bili prekriveni zidovi potpuno su dale drugu percepciju clog prostora, ubile su sve ono što mi inače smeta kod hala. Toliko je sve bilo elegantno upakovano da ne znam koju reč da upotrebim a da ne mislite da sam ili subjektivna ili da preterujem, stvarno savršeno, profi stejdž, led ekrani, laseri i ostala rasveta pa čak i sponzori, upakovani sa stilom niti da budu zapostavljeni niti isiljeni.


Izmedju 1:20 i 1:40 pogasila su se sva svetla frižidera i sve ostalo što je moglo da skreće pažnju sa stejdža, ostali smo u mraku, samo sa rasvetom koja bila onakva kakva se, opušteno ću da kažem može videti na nekim svetskim događajima. Dok sada ovo pišem i dalje imam u sebi taj osećaj pozitivnog šoka, iskreno i nepristrasno, ovakav događaj produkcijski Beograd nije video u zatvorenom prostoru što bih posebno naglasila da je organizacija indoor događaja mnogo zahtevnija u smislu atmosphere kakvu želite da napravite, od bilo kog događaja koji se pravi kao open air.

 

John Digweed i Guy J u Belexpocentru


Narvno, prošunjala sam se po omiljenim mi prvim redovima a i kroz celu masu, već je bilo tu negde oko 3000 ljudi. Ta pozitivna energija i ti osmesi, sve je odisalo na davni klabing, nešto tipa Urban Experience-a... Jedna od stvari koja je najviše oduševila klabere, bio je šank koji se nalazio na sredini dance floor-a, tako da uz one koji standardno stoje po obodu prostora, praktično gde god da si stajao mogao si bez mnogo cimanja da uzmeš piće. WC besprekoran sa toalet papirom čak i u 5:48 :)) a organizatori su pored tog regularnoh toaleta ubacili 12 vip toi toi-a, da prevedem, to su oni koji unutra imaju vodu pa kao čovek možeš da opereš ruke u njima.


E sad, moj najomiljeniji deo i ono što ću uvek naglašavati, ZVUUUK, najbitniji deo svakog muzičkog događaja. Zvuk je bio stvarno besprekoran gde god da sam stala i stvarno ni jedan posetilac nije bio uskraćen da kvalitetno čuje ono zbog čega je i došao. Guy J vrteo je pravu klubsku melodičnu muziku, nisam ga slušala ranije i stvarno mi se dopao, kvalitetna muzika, kvalitetan set, osećala se konekcija sa masom i svi su uživali. Posle njega, zvezda večeri, Digweed, počeo je nekako mislim sramežljivo, prvih pola sata kao da je opipavao publiku i onda je ušao u svoj flow, klasican progresiv, spuštao na momente, to je ono što mene smara u tom pravcu i česti i dugi brejkovi ali ovog puta uopšte mi nije smetalo jer su brejkovi izvedeni na sto načina što samo može da bude odlika jednog majstora svog zanata…

 

John Digweed i Guy J u Belexpocentru


U 4 sata krenuo je Nastić koji je prvom trakom poručio da će biti techna :)) Svakako kao profesionalac kakav jeste plus poznavajući svoju publiku, nije bilo dvoumljenja šta puštati i šta publika želi u poslednjim atomima snage ili pre nego što nastavi na after, kako ko…. Ugs pro već je poznat da posetiocima njihovih dogadjaja organizuju prevoz do aftera u DOTu, ovaj put su bila spremna dva autobusa. Možda to izgleda smešno ali ozbiljan je pokazatelj koliko se trude da vode računa o svojoj publici i naravno da bi se žurka i dalje nastavila u njihovoj organizaciji. Dot je bio prepun, Lea je zavrtela klubski tec house i ovaj put, jer sam i za to inače ozbiljan namćor, gužva mi uopšte nije smetala. Ona uvek ima tu savršenu konekciju i komunikaciju sa publikom, sa toliko pozitivne energije koju konstantno šalje iz DJ bootha da vam ne preostaje ništa više nego da se dobro provedete.


Zamerka, koja je u odnosu na ceo ivent vrlo minimalna ali opet sve treba da spomenem je, ti konstantni redovi za kupovinu karte ili za spisak, svakako bi bilo lakše svima da se ta dva reda odvoje i bar malo razbije čep jer ljudi uglavnom dolaze oko pola 1 - 1 i to se nikada neće promeniti i iskorigovati da zbog toga krenu npr da dolaze u 11, to jednostavno ne pliva kod naših klabera… Ali opet kažem sve je to smešno u odnosu na fenomenalan ugođaj koji su nam u potpunosti priredili…

 

John Digweed i Guy J u Belexpocentru


Celokupni moj utisak je da se iz ove žurke može mnogo saznati, ako se trudiš i ulažeš prosto rezultati su tu, ceo događaj koštao je sigurno mnogo više od bilo koje prosečno organizovane žurke ali publika to zna da ceni i verujem da je posle ovoga Ugs Pro sigurno sebi pridodao masu vernih pratilaca njihovih događaja i to je ako mene pitate potpuno zasluženo.


Dakle, ostali organizatori, ne svi, oni koji treba prepoznaće se, malo se uključite, reskirajte, izvrnite džepove, ništa ne pada sa neba, ovaj biznis se kao i svaki drugi gradi godinama i umesto žurki koje izgledaju kao proslave 18og rođendana, dajte nam ovakve rejvove kakve domaća publika zaslužuje!


Prelazim na Subotu…

Moja subota počela je na afteru u DOTu i slušajući Leu kuckala sam se sa prijateljem is Skoplja koji mi je u jednom momentu rekao, ajde večeras da idemo u Solun, pušta Black Coffee. Za sve one koji ne znaju, Black Coffee je preozbiljno ime svetske underground house scene a njegov stil su jako ritmični bitovi sa čestim fenomenalnim vokalima koji on na sebi svojstven način fenomenalno upakuje, zbog čega je toliko Io popularan. Dakle, bez razmišljanja odmah sam odjurila kući, odspavala 4 sata i krenula za Solun.

 

Black Coffe u Solunu


Žurka se održavala u klubu Decadence koji je jedan od starih klubova Soluna koji iza sebe ima ozbiljno dobru reputaciju i koji se poslednjih godina otvara samo za posebne događaje, ovog puta zbog Black Coffee-a. Ušli smo u klub posle 2h, tamo ljudi inače kasno kreću u klubove iz razloga što dugo bleje u kafićima.

 

Black Coffe u Solunu

 

Coffee-ja smo već zatekli na radnoj poziciji, što znači da je krenuo da pušta ili oko 2 ili čak i ranije. U roku od pola sata bilo je prepuno, negde mislim oko hiljadu ljudi, đuskalo je ritmom koji je ovaj veseli južnoafrikanac zadavao. Decadence po mom mišljenju ima savršen izgled jednog pravog kluba, veliki dance floor, DJ booth koji se nalazi u masi, malo izdignut i svuda oko njega nalazi se publika ali ono što je još savršenije je deo krova iznad DJ booth-a koji je skroz u staklu i otvara se, tako daaaa kada je svanulo, dnevna svetlost prirodno je obasjala DJa koji je isijavao iz crnine ostatka kluba. S A V R Š E N O ! Ko zna do kada je trajala žurka, mi smo ostali do pola 9 do koliko je gospodin Black Coffee i puštao. Za ovih eto negde sedam sati seta ne mogu ni da prepričam šta je on sve umixovao u svoj house groovie bitove, mislim ovde na vokale, osim njegovog možda najvećeg hita, Superman-a, bilo je tu Michael Jackson-a, Purple Rain od Princa, čula se čak i Lana Del Ray. Dugo nisam bila na nekoj žurci gde sam bukvalno svake sekunde uživala u muzici i da mene pitate moglo je opušteno da traje i još dva dana :) Nisam uopšte znala da Grci i to baš solunci imaju tako ozbiljan klabing, jer je na ovom događaju bilo oko 1000 ljudi što znači da se izrazim to većinom “obrazovani” klaberi, jer se videlo da tačno znaju koga su došli da sušaju. Posebno ću da izdvojim to koliko su svi prijatni, raspoloženi, iskreno nasmejani i ljubazni.

 

 

Greota je što Beograd sebi ne može da priušti ovako nešto, ali ajde , posle ovog ludila u petak u Belexpo Centru… Ko zna…S vakako idemo napred :)

Komentara (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :