Beograd, svetski klaber u troskoku.

Katarina Vlasak - Pro Rejverka,
02 Jun 2014, 12:02
Komentara1
Pročitano:1757 puta

Konačno sam se  u potpunosti osetila kao svetski klaber na domaćem terenu i to u troskoku. Uvek se nekako provlačila ta misao kako Beogradu fali muzički festival andergraund karaktera koji može da se ne samo upiše na svetsku mapu nego i da se sa širokim osmehom hvali zbog njega. Ljudi koji stoje iza MAD festivala su uprkos teškim okolnostima usled katastrofalne situacije u zemlji izazvane vanrednom situacijom ipak skupili muda i u roku od samo 3 dana napravili čudo. Kada kažem svetski festival, MAD je bio to u svakom smislu 48-časovna zabava za svakog po nešto što se tiče muzike a i sama produkcija je bila na jako visokom nivou.

 

Stejdževi su imali interesantne životinjske vizuelne identitede, pogotovo dva glavna u koja sam mogla da gledam sa oduševljenjem pa čak ako u tom momentu muzika baš i nije bila ona koju privatno slušam. Zvuk ! Dosta je reći da je Mad Dog stejdž imao „Funktion-One“ naveliko poznato ozvučenje koje sebi mogu da priušte samo profi žurke i festivali, taj zvuk je melem za uši svakog posetioca. Ono što mi je takođe drago i što ide u čast organizatora je činjenica da su dovukli Boiler Room na kome su se predstavili naši poznati DJevi i dali sve od sebe, svi setovi su stvarno bili vrhunski. Moja jedina zamerka bi bila upućena beograđanima koji su neprevaziđeni skeptici što se videlo u dnevnom delu programa festivala koji je takođe bio za nepropustiti a dosta loše posećen. Dakle, dok nisu stigli sms odgovori kako je „strava“ na festivalu, samo mali broj je samoinicijativno mrdnuo dupe da dođe, pogleda i podrži, važno je da svi znamo da se žalimo kako kod nas nema gde da se izađe, a kada neko nešto napravi onda sledi: „ček da pitam kako je tamo da se slučajno nepotrebno ne iscimam“.

 

Drugi moj skok je bio afterparty druge večeri MADa koji se održao u Barutani. Dremnula sam od 2 - 4 ujutro kako bih smogla snage za after a i tada jedva se izvukoh iz kuće, zora, ja kao da sam negde „preko“ pa nebitno na umor idem da ispratim time table koji se ne sme propustiti, a još mi stiže sms od ortaka koji je bio host Omar S-a na festivalu:„požuri u Barutanu, pušta Omar S“. Stižem kao nekada dok sam bila mlada i „zelena“, preplavljuje me emocija vezana za to meni nekada OMILJENO mesto dobre muzike, ekipe i zabave. Barutana je oživela ! Toplina nasmejanih klabera, ekipa kao da je birana za ponovni revival, pucaju dobri bitovi i pozitivna energija! Moj highlight tog jutra je set Miloša Pavlovića, a kako sam primetila i ostalih jer su mu po završetku seta masovno prilazili da ga zagrle i potapšu puni uzbuđenja. Ostala sam do 8 ujutro, nisam imala snage za više.

 

Da bih zaokružila ovu svoju priču čekala sam kao i mnogi u našem gradu, otvaranje nove lokacije Dragstora. Ono što mi je sveukupni utisak, je da je Beograd u svojoj 2014. Godini ako zanemarimo klabing pre 2000tih konačno doživeo pravi andergraund ! Mesto je totalno raw, zvuk kao da sam u Berghain-u a ekipa prava klupska, svi su se skupili i stari i novi i u toj simbiozi sve je delovalo moćno. O muzici ću samo reći da ko je propustio, nije trebalo, one word, Techno! Naježih se cela dok kucam ovaj text, sve konačno imamo, muziku, festival, after, klub, ljude i pozitivnu energiju. Beograd finally rocks !

Komentara (1)
Napiši komentar
mikica
24.03.2015 18:16
Ko je ovo pisao ... auuuu covece ... mogao je malo da se potrudi da bude citljivije... da napravi neke pasuse i razmake ... naslove ... uzas ... :( .... uaaaa redakcija koja je ovo objavila ... uaaaa...


Ime i prezime

Komentar

Unesite kod iznad :